Ulica Svetozara Markovića: Osam bambija za osam spratova

Old vs. New, rekli bi Ameri. Prevedeno na naški staro protiv novog. Borba od kada je sveta i veka s tim što je, rekli bi zli jezici, u novom veku ovakva borba u Srbiji najvidljivija.

Čovek je počeo da gradi uvis kada je shvatio da u gradovima ima sve manje prostora, a sve više ljudi. Kada je shvatio da se estetski neke nove građevine baš i ne uklapaju sa starim, počelo se sa pravilima i regulativama. Arhitekte su tada počele da se dovijaju i da u duhu starog da prave novo. A kada su pomenute regulative počele da koče napredak i prosperitet, iste su počele da se menjaju. Jer staro nije uvek bolje, a daleko je od onoga što se danas smatra funkcionalnim. Neke starije generacije prokomentarisale bi ‘’5 bambija’’ za dovitljivost.

Nema Kragujevac puno starih građevina kojima se može pohvaliti. Nema dakle puno stvari koje mogu svedočiti o istoriji prve srpske prestonice. A kako godine idu ima ih sve manje.

Old City

Ukoliko ste skoro prošetali od ugla Karađorđeve, pa ulicom Svetozara Markovića sve do Crvenog krsta, mogli ste da primetite kako su ove parcele ograđene ciradom s natpisom ‘’Old city Residence’’. Tačinije oko 42 ara. Na ovom prostoru trebalo bi da nikne novi stambeno-poslovni kompleks. Tako je bar stajalo na tabli koja je bila postavljena u trenutku kada je postavljena i sama cirada, ipak, kako tvrdi pravni zastupnik i jedan od vlasnika firme za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada ‘’Old city Residence Doo Kragujevac’’, Vladimir Dobi, šta će se graditi na ovom prostoru ne znaju ni oni.

• To je vizija (table koja je bila okačena ispred ograđene parcele). Ne postoji nikakav plan, nismo predali za lokacijske uslove, to sada trenutno ni ne možete. Nismo projektovali ni za građevinsku dozvolu, mi se time nismo bavili jer mi ne znamo u ovom trenutku kolika će ta parcela ustvari da bude. Jer mi u ovom trenutku imamo imovinsko-pravno rešenih nekih 42 i po ara, naš je cilj da to bude 50 i trenutno pregovaramo sa ljudima. Mi nismo još uvek kupili svu zemlju, zaključuje Dobi.

Jedna od parcela čije pitanje nije rešeno, jeste i parcela na kojoj se nalazi Crveni krst. Dogovor o kome se i ranije pisalo jeste da ‘’Old city Residence’’ napravi funkcionalan objekat na parceli koja je već u posedu Crvenog krsta, a reč je o domu doktorke Dese Branković u ulici Vojvode Putnika, koja je svoju kuću sa placem zaveštala Crvenom Krstu. Tu bi se dakle preselila narodna kuhinja, a uz to ‘’Old city’’ je, prema njihovim rečima donirao (u dogovoru sa Crvenim krstom), dve parcele van grada na kojima bi trebalo da se izgradi skladište Narodne kuhinje.

Druga prepeka za ovog izvođača jeste i objekat koji se nalazi pod zaštitom Zavoda, a to je kuća Sime Paštrmca. O objektu se mora voditi posebna pažnja kako se ne bi ugrozio njegov integritet, a samim tim vlasnik parcele (u ovom slučaju ‘’Old city Residence’’), ne sme graditi tik do objekta.

Sve gore pomenute stvari, razlozi su, prema rečima Dobija, zašto ova firma nema čak ni datum početka gradnje.

• Najobjektivnije možemo da počnemo da se bavimo s njime (projektom), tek negde, mislim sledeće godine u ovo vreme. Još jedna bitna stvar koja mora da se desi jeste, pošto je parcela na kojoj se trenutno nalazi Crveni krst, trenutno važećim planom predviđena za socijalnu namenu, mora da se desi prenamena, da bi uopšte nešto tamo moglo da se radi. Tako da mislim da je projekat na onako, poprilično dugčkom nekom štapu, ja vam sada najiskrenije govorim. Ja sam optimista ako kažem da sledeće godine u ovo vreme nešto tamo može da počne da se projektuje, da se crta, da se plaira itd, naglašava Dobi.

Prenamena = Promena

Ovde dolazimo i do onoga dela koji je uzburkao strasti. Na zemljištu koje ‘’Old city’’ planira da gradi, mora da se desi prenamena. Odnosno da zemljište namenjeno za socijalnu upotrebu pređe u građevinsko zemljište. A vizija ovog preduzeća, bez postojećeg plana (kako tvrde u ‘’Old city residence’’), kaže i da bi tu da grade zgrade visoke i 7 ili 8 spratova. Ovim drugim bavio se i gradski Urbanizam. Na Sastanku stručnog tima koji se bavi pitanjima detaljne regulacije Centra Stara Varoš, svi članovi tima, odnosno njih 12, na čelu sa sada već bivšom direktorkom ovog preduzeća, Vesnom Jovanović Milošević, rekli su ne.

• Lokacija nije urađena u skladu sa smernicama Glavnog gradskog urbaniste i nadležne uprave, a o kojima se diskutovalo na redovnim sastancima održavanim u prostorima Gradska uprave za razvoj i investicije. Planirani objekti svojom vertikalnom regulacijom stvaraju konflikte u prostoru, kako u vizuri Ulice Karađorđeve i Ulice Svetozara Markovića, tako i u unutrašnjosti bloka u pozadini zaštićenih objekata. Posmatrajući objekte u kontekstu okuženja (postojeće i planirano), maksimalna spratnost objekata s desne strane Ulice Karađorđeve može biti P+4 (prizemlje + četiri sprata), u skladu sa planiranom spratnošću leve strane. Horizontaln regulacija planiranih objekata je prihvatljiva uz manje korekcije (…), gde je potrebno povlačenje u cilju formiranja manjeg parternog uređenog prostora i oslobađanja vizura ka zaštićenim objektima, zaključci su JP Urbanizam.

Zaključeno je i da je za traženu transformaciju prostora, ali i za kapacitet izgradnje potrebna izmena Plana generalne regulacije, kako na pojedinačnim parcelama, tako i u planiranju izgradnje kompletnih blokova, ali celokupnog saobraćaja i sve to istovremeno.

Ipak ovde se javlja pitanje, zašto je JP Urbanizam imao potrebu da reaguje na viziju jednog preduzeća. Jer kako je ispred firme ‘’Old city Residence’’ rekao Vladimir Dobi, oni o spratovima, odnosno spratnosti svojih zgrada nisu ni razmišljali.

• Ja ne mogu da vam komentarišem stvarno zašto je neko drugi nešto radio, ja to niti znam, niti se bavim time šta neko drugi radi. Mi smo, pošto je trenutno u fazi izrada Plana generalne regulacije, mi smo kao i svaka druga zainteresovana strana, kao bilo koji čovek koji može da podnese inicijativu za izmenu nekog parametra plana ( … ) Mi smo uradili jednu urbanistiku analizu za ceo blok, ne samo za tu parcel već za ceo blok. Dakle oivičeno tamo sve do Ćošinog ćošeta, koju smo mi uz iniciativu da tu nešto može da se radi, predali obrađivaču da oni odlučuju o tome šta hoće ili šta neće.

GŠ: Dakle oni (Urbanizam) su reagovali na vašu inicijativu?

• Nije to sad stvar reagovanja na inicijativu ili ne. Kada je neki planski akt u izradi, vi onda kažete, ja sam zainteresovana strana i voleo bih da tu, na toj parceli napravimo neki stambeno-poslovni kompleks. Nama je za to potrebno da se promeni namena parcele na kojoj se nalazi Crveni krst, jer smo se sa njima ljudima dogovorili tako sporazumno. Potrebno je da se odredi u kom obimu treba da se štiti objekat koji je pod zaštitom, a nalazi se na našoj parcel, u našem vlasništvu (…) To smo mi njih kroz inicijatvu pitali.

GŠ: Poslovno gledamo, šta je ono što bi se vama isplatilo, minimalno, da biste mogli da napravite taj kompleks?

• Pa ne znam ja to. Pazite, građevina je ozbiljna stvar i ja sada ne mogu da vam kažem…

GŠ: Ali vi sigurno niste u ovom poslu da biste bili na pozitivnoj nuli, nego da biste ostvarili neku dobit?

• Naravno, da bismo ostvarili profit, tako je. Savršeno jasno. Čuo sam ja da se licitira sa nekim profitom tamo na Skupštini, ja bih samo mogao da im kažem, stvaro svaka čast jer se mi nismo bavili prjektovanjem. Čuo sam da neko tamo kaže 500 stanova, ja ne znam koliko će stanova da se napravi. Ja ne znam, jer se nismo bavili tim poslom.

GŠ: Vi sada meni hoćete da kažete da ni u jednom trenutku niste seli u vašoj firmi i rekli nama bi minimalno bilo potrebno toliko i toliko stanova?

• Ne ide to tako. Proces ne funkcioniše uopšte tako. Vi se prvo bavite imovinsko-pravnim odnosima, kada rešite imovinu…

GŠ: Ali moratli ste da imate neku viziju, a vizija je podrazumevala šta?

• Vizija, ako mislite na ono što smo stavili na plakat, to je bukvalno ilustracija. Prvo i tamo (na Skupštini) se pominje 8 spratova, a ja sam našao sliku toga pa sam prebrojao, tamo ima 7 spratova. I to je bitna stvar, ali to niti je uopšte tako zamišljeno da izgleda, niti smo mi razmišljali o broju spratova. Mi moramo prvo da vidimo kako ćemo da rešimo parkiranje. Da l’ će tu da budu dve etaže, tri etaže podzemne… Znate koji je to posao?! Prvo morate da odredite na čemu pravite, da li pravite na 40 ari, jer morate od kuće (Paštrmčeve kuće – zaštićenog objekta) da budete udaljeni 8 metara, 12 metara (…) Dakle vi uradite urbanistički projekat, pa odete na komisiju za planove, pa komsija kaže ovo može, ovo ne može… Pa vi onda predate za lokacijske uslove vaš neki projkat, pa onda vam opet oni kažu ovo može, ovo ne može, pa tek onda uraditi projekat za građevinsku dozvolu i tek u tom trenutku znate sa koliko stanova, sa koliko kvadrata raspolažete i kolika spratnost je vama potrebna.

GŠ: Zašto je onda Urbanizam reagovao na nešto što vi kažete da je samo vaša vizija?

• E to ne znam, mi se time nismo bavili. Mi smo samo podneli jednu inicijativu, kao i svaka zainteresovana strana koju targetira neki plan. Mi tu nismo pominjali spratnost.

GŠ: Vi ste pominjali spratnost, zato što su oni (Urbanizam) izričitno napisali ovde da se ne poklapa sa onim što je dozvoljeno u tom delu grada, odnosno P+4.

• Kako da vam kažem, ja ne znam kakav je tretuno važeći plan. Verujem da je on P+4, plus peta povučena etaža, verujem. Iskreno da vam kažem, ja ne znam tretuno kakav je plan, mogu da se informišem i da pogledam, ali nisam došao još uvek u stadijum da razmišljam o tome kako ta zgrada treba da izgleda, jer se bavim kupovinom i imam problem da rešimo imovinu starog grada, imovinu parcele gde se nalaze taj i taj, gde ima 60 vlasnika, itd. Ja se time tretnuo bavim, zaključio je Dobi.

Kragujevac 2030

A na već pomenutoj sednici Skupštine grada, od 26. juna, bilo je dakle reči i o gradnji ‘’Old city Residence’’. Razlog tome jeste glasanje o smeni direktorke Urbanizma Vesne Jovanović Milošević, koja je prema tvrdnjama opozicije, smenjena jer, kako kažu, nije dozvolila da se gradi osmospratnica u starom gradskom jezgru. Bivša direktorka ove navode nije komentarisala.

Ipak, neposredno nakon smene direktorke Urbanizma i sednice Skupštine grada na kojoj su opozicioni odbornici govorili o lokaciji u Ulici Svetozara Markovića, u javnosti se pronela jedna, za sada nepotvrđena vest. Na sastanku kome su navodno prisustvovali gradonačelnik Nikola Dašić, glavni gradski urbanista, Ivan Radulović, arhitekta Dušan Soković, kao i novi direktor Urbanizma, Ivan Stanković, došlo se do novog rešenja. Umesto da ‘’Old city’’ gradi osam spratova, trebalo bi da se nađe način da se „investitoru nešto ponudi“, kako bi odustao od prvobitne ideje gradnje osmospratnice.

Ovakav razvoj događaja u opoziciji prepoznaju kao svoju i pobedu javnosti, a oni zli jezici s početka priče rekli bi da je razlog tome ‘’umiriti javnost’’, kojoj se narušavanje već porušenog grada sve manje dopada. Oni pak drugi, manje zli, rekli bi da možda ipak grad želi da sačuva staro jezgro i njegov izgled. Jer novo nije uvek bolje, iako je u starom ruhu. ‘’5 bambija’’ za vlast.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić

foto: Lazar Novaković