Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, uoči minulog vikenda, da će država da pomogne fabrikama vojne indistrije i finansuijski i kupovinom njihovih proizvoda „za potrebe Vojske Srbije“, zbog čega oko 11.000 zaposlenih u toj industrijskoj grani „ne treba da bude zabrinuto“.
Najavljući skorašnju posetu valjevskom Krušiku, Vučić je, između ostalog, ustvrdio da je ta fabrika „bila pogođena svakakvim lažima, nakon čega su Bugari (uglavnom tamošnja kompanija Arsenal – prim. Z.R.) uzeli mnogo posla“. Predsednik Srbije će, kako list DANAS i Glas Šumadije nezvanično saznaju, Krušik da poseti u subotu, 7. februara, za kad je zakazano otvaranje nove fabričke Kapislane.
Tom prilikom će valjevskim oružarima moći da objasni da su informacije, zasnovane na validnoj dokumentaicji i dokazima o tome da su privatne firme bliske državnom i vrhu Srpske napredne stranke (GIM i Slobodan Tešić), Krušikove mine i granate kupovale po fabričkim, ili čak i nižim cenama, a prodavale ih u Saudijskoj Arabiji po dva puta skuplje – „svakakve laži“, i da su one (laži) nanele štetu valjeskoj vojnoj fabrici, a ne privatni trgovci koji su joj ostali dužni sedam miliona evra, i najvećim delom doprineli Krušikovim gubicima i dugovima većim od 50 miliona dolara.
Moći će, nadalje, da im kaže i zašto kompanije Slobodana Tešića, kojeg je on (Vučić), 2013., na velika vrata vratio u oružarski biznis, iako je bio pod sankcijama Ujedinjenih nacija, danas drži zarobljenu robu pojedinih vojnih fabrika jer, zbog embarga koji mu je, kao i njegovim firmama i bliskim saradnicima uvela američka administracija, tu ugovorenu robu ne može da preuzme i isporuči krajnjim korisnicima. Predsednik Vućić će u subotu, 7. marta, kako to očekuju predstavnici zaposlenih u Krušiku, moći valjevskim radnicima da pojasni i to kako su privatni trgovci bliski dežavnom vrhu iz oružarskog biznisa uveliko potisnuli državnu kompaniju za trgovinu oružjem – Jugoimportr SDPR.
Predstavnici zaposenih u Krušiku, kako su nam upravo rekli, strahuju da su očekivana poseta i obećana pomoć predsednika Srbije toj fabrici i ostatku vojne industrije, deo njegovog predizbornog marketinga. Pitaju, pritom, gde su predsednik Srbije i ostali državni zvaničnici kojima su se, ukazujući na sve nezavidniju situaciju u fabrici, obraćali prošle godine u dva navrata: najpre u martu, a potom i u avgustu, kad su pisali kabinetima Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić – bili do sada.
- Osim nabavke oružja za Vojsku Srbiju, ne znam kako država može još da pomogne vojnoj industriji. Gubici Krušika su veći od 50 miliona dolara, dugovi i gubici Zastave oružja su, kako smo obavešeteni, toliko da su premašili vrednost fabričkog kapitala, užički Prvi partizan je, takođe, u teško finansijskoj situaciji. Domaćim vojnim fabrikama sa takvim i tolikom dugovima i gubicima teško bi mogla da pomogne i Saudijska Arabija, a kamoli država Srbija, kažu naši sagovornici u Krušiku.
Dodaju da bi država eventualno mogla da pomogne tako što bi našla zainterersovane investitore koji bi, u skladu sa novim Zakonom o proizvodnji i prometu naorzužanja i vojne opreme, uložili u domaće vojne fabrike, pri čemu bi država, sa predvidjenih 51 odsto kapitala, ostala njihov većinski vlasnik. Ali, i ovo pod uslovom da ti investitori ne budu GIM, Slobodan Tešić i njima slični investitori.
Kragujevački stručnjaci smatraju, pak, da država koja od 2011., shodno preuzetim obavezama prema MMF-u, ne sme da subvencioniše vojnu industriju ali da , kao većinski vlasnik najznačajnijih vojnih fabrika, može da investira u njihovo osavemenjivanje, odnosno u nabavku nove opreme, kao što je to svojevremeno i činila. Pitanje je, medjutim, koliko je država voljna i finansijski sposobna da investira u vojnu industriju, posebno sada kada se beleže slabiji plasmani na bliskoistočnim i ostalim svetskim tržištima.
Država bi, smatraju Zastavini stručnjaci, Zastavi oružju, primerice, mogla da pomogne i tako što bi napokon započela konverziju poreskih i ostalih dugova te fabrike koji su, prema dostupnim podacima, nadmašili 17 milijardi dinara, i koji i dalje, zbog kamata, nastavljaju da rastu. Vlada Srbije je, podsećaju, još 2013. usvojila zaključak o konverziji dugova fabrika vojne industrije u državni ulog u njihovom kapitalu. U gotovo svim fabrikama taj postuak je u toku, ili je priveden kraju, osim u Zastavi oružju gde, koliko je javnosti poznato, još nije ni započet. U organima upravljanja kragujevačke fabrike tvrde, doduše, da je taj postupak pokrenut, ali se efekti toga ne vide. Naprotiv…
Zastavi oružju, čiji su gubici, prema nezvaničnim informacijama, dostigli 40miliona evra, država bi mogla da pomogne postavljanjem stručnjaka, umesto partijskih kadrova na čelo fabrike, ali to ne čini, već je u kragujevačku fabriku, upozoravaju naši sagovornici, krajem 2018. dovedela naprednjaka Mladena Petkovića, kojeg ne samo uzbunjivač Aleksandar Obradović, već i sindikaklci Krušika optužuju da je valjevsku fabriku, čiji je generalni direktor bio od 2014. do 2018., „uveo u dužničko ropstvo“.