Neutuženi dugovi stariji od godine su zastareli
Moralno je da se plate svi zaostali računi za pružene komunalne usluge i iskoriste pogodnosti reprogama, ali po Zakonu o obligacionnim odnosima građani nisu u obavezi da plate stara dugovanja, osim za poslednjih godinu, zato što je to nenaplativo, kaže Jelica Filipović pravni savetnik Organizacije potrošača u Kragujevcu
U toku je kampanja reprograma dugovanja za komunalne usluge koja se nudi građanima na 120 rata, odnosno na 10 godina s tim što rata otplate ne sme biti manja od 500 dinara. To podrazumeva priznanje nagomilanih višegodišnjih dugova, s tim što se dužnicima otpisuje velika kamata.
Da li je to samo mamac za priznanje duga koji bi u svakom slučaju zastareo shodno Zakonu o obligacionim odnosima ili je pak pokušaj spašavanja rukovodstva SON-a u ostavci od onog što je propušteno da se uradi poslednjih godina videće se na kraju septembra, nakon isteka roka za skalpanje ugovora o reprogramiranju dugova kada se budu analizirali podaci koliko je dužnika prihvatilo ponudu.
Zakon je jasan
Ali, da li je moguće naplatiti zastareli komunalni dug shodno zakonu o Obligacionim odnosima, koji striktno precizira rokove za utuženje i izvršenje, (od godinu dana), koji je u poslednje tri godine očito propušten. Tu se ne postavlja pitanje da li treba platiti ono što je utrošeno – naravno da treba, i ovo ne treba shvatiti kao poziv na građansku neposlušnost.
Međutim, gledano po slovu zakona zašto bi neko platio nešto ako već ne mora, kad za to neće snositi nikakve konsekvence. To je bio povod za razgovor sa Jelicom Filipović pravnim savetnikom u savetovalištu potrošača u Kragujevcu.
Na novinarsko pitanje da li SON uopšte ima plavo da sada građanima reprogramira dug nastao pre jedne decenije ili više, naša sagvornica je odgovorila da svakako imaju to pravo.
-Potraživanja koja su zastarela nisu nepostojeća potraživanja, odnosno dug koji je zastareo nije nepostojeći dug, to je samo gubitak prava poverioca da ga zahteva prinudnim putem. Građani svakako trebaju da plaćaju usluge koje su koristli i za koja su dobijali zaduženja. Istina je, da dugovi za usluge od opšteg ekonomskog interesa, pod koje spadaju i ovi o kojima sada govorimo, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima zastarevaju za jednu godinu, kaže Jelica Filipović.
Šta to praktično znači za građane Kragujevca koji treba da s odluče da li da prihvate ponudu Službe za objedinjenu naplatu ili ne?
– Sa jedne strane, ukoliko ti dugovi do sada nisu utuženi, pod pretpostavkom da nisu, znači da su svi dugovi stariji od godinu dana zastareli. Ukoliko pristanu na reprogram znači da će oni faktički priznali taj dug i on samim tim neće biti zastareo dug i imaće obavezu da ga plate u potpunosti, za sav onaj period za koji su sklopili reprogram. To ne znači poziv da ne plate dugovanja, samo molila bih, ukoliko se već pozivaju na zastarelost potraživanja na osnovu Člana 378 Zakona o obligacionim odnosima, svakako ne treba da sklapaju takvu vrstu reprograma, jer ono formalno-pravno znači priznanje duga, objašnjava pravnica Filipović.
Činjenica je da poslednje tri godine nije bilo utuživanja od strane SON-a, ni zahteva izvršenja na osnovu verodostojne isprave (računa). Da li je do toga došlo iz političkih razloga, ili da bi se rasteretili sudovi komunalnih predmeta kojima su bili zatrpani, ili pak da se poštede građani dodatnih troškova – nije ni važno. Poslovna politika preduzeća ne treba da interesuje prosečnog građanina, naročito ne redovnog platišu. Ali, ako već tri godine nisu preduzimane nikave radnje u tom smislu, zašto bi onda građani sada radili nešto po svojoj savesti.
Iz ugla zakona, reprogram nije nametanje duga potrošačima, smatraju naši sagovornici, to su napravljeni, postojeći dugovi, koje treba „samo“ naplatiti. Svako ko nije bio u prilici da plati, a zna da ih je učinio i sada želi i može to da regulišepo pod povoljnim uslovima, trebalo bi da iskoristi mogućnost reprograma. Onaj ko ne želi da ih plati, a zakon mu to omogućava, ne treba da se odazvati pozivu za reprogram, i trgovac neće moći, u ovom slučaju JP „Stambeno” da ga naplati prinudnim putem, niti postupkom za izvršenje ili nekim drugim putem.
Zloupotrebe i propusti
Prema rečima Zorana Nikolića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, suština je praviti razliku između onih koji ne mogu objektivno da plaćaju komunalne račune i onih koji namerno ne plaćaju.
– Šta mi ovde promovišemo? Kao što je koleginica rekla, bilo bi neodgovorno od nas, kao društva kakvom težimo, da kažemo „ne, ti to nisi učinio“. S druge strane, koristiš recimo grejanje i onda nećeš da platiš, šta je sa onima koji redovno plaćaju. Da li time što opraštamo te dugove kažnjavamo one koji redovno plaćaju? To je suština. Meni je glavno pitanje ovde šta je sa prethodnim rukovodstvima, zašto nisu utuživali nego su čekali da se nakupe dugovi od tri godine.
Inače, kod dugova potraživanih sudskim putem, (po pravosnažnoj presudi) koji čekaju na realizaciju primenjuje se opšti rok zastarelosti od deset godina, ukoliko nije predviđeno zakonom drugačije. I nije važno kada će biti pušten na realizaciju, može tek desete godine, iako zatezna kamata teče za svo to vreme i pada na teret dužnika, kaže Jelica Filipović.
– Komunalni dug, inače, zasterava samo uoliko poverilac ne pokrene izvršnu radnju u roku od jedne godine od nastanaka duga. Svi drugi utuženi dugovi ne zastarevaju u roku od jedne, već se primenjuje opšti rok zastarelosti od 10 godina, kaže Jelica Filipović.
Piše: Elizabeta Jovanović