Ombudsman Kragujevca: Mišljenje Vrhovnog kasacionog suda obavezuje samo sudije tog suda

Kragujevačkom ombudsmanu javio se veliki broj građana koji vode sudske postupke protiv Javno stambenog preduzeća „Kragujevac“ (JSP) za povraćaj nezakonito naplaćivane „naknade za vodjenje matične evidencije“.

Ombudsman Vesna Stojadinović je saopštila da su građani „zabrinuti i uznemireni“ zbog mogućih fnansijskih posledica njihovih sudskih postupaka, pošto je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda prošle sedmice utvrdilo „pravno shvatanje“ sudske zaštite.

Po tom tumačenju, korisnicima usluga koji su tužili, a tužbeni zahtev im je priznalo JSP i spor je time uspešno okončan, ne pripada pravo na nadoknadu troškova sudskog postupka.

Obrazloženje je bilo da je JSP predupredio potrebu za vodjenjem sudskog spora time što je uputio javni poziv korisnicima da sa njim zaključe sporazum o povraćaju nezakonito naplaćivanog naknade.

„Pravna shvatanja odeljenja Vrhovnog kasacionog suda obavezuju samo sudije Vrhovnog kasacionog suda, odnosno odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koje ga je usvojilo“, smatra ombudsman Vesna Stojadinović.

Ona je navelada Zakon o sudijama propisuje da je sudija nezavisan u postupanju i donošenju odluka, u zastupanju svog shvatanja, uvrdjivanju činjenica i primeni prava.

Osnovnom sudu u Kragujevcu podneto je 5.308 tužbi korisnika usluga Sistema objedinjene naplate (SON) za povraćaj neosnovano naplaćivane „naknade za vodjenje matične evidencije“.

Lokalni ombudsman je navela da gradjani – korisnici usluga smatraju da se „pravnim shvatanjem“ Vrhovnog kasacionog suda „pogoduje“ JSP-u Kragujevac i postavljaju niz pitanja.

Pitaju da li je šteta trećim licima prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, ili je JSP postupalo kako je trebalo.

Pitaju i da li će JSP Kragujevac pokrenuti pitanje „regresne odgovornosti“ svojih zaposlenih ili svojih organa, kao i da li proizlazi da je tom preduzeću „jeftinije da odmah prizna tužbeni zahtev po osnovu naknade štete i pri tom ostvari pravo i na troškove postupka na teret korisnika usluga, koji su višestruko veći od same naknade štete“, navela je ombudsman.

Pitanje je takodje da li korisnici usluga čije je potraživanje nesporno, u ostvarivanju i zaštiti svojih prava imaju pravo izbora ili su dužni da se odazovu javnom pozivu JSP-a za zaključenje ponudjenog sporazuma.

• Dakle, korisnici usluga su, kao oštećeni, primorani da prihvate vansudsko poravnanje sa JSP Kragujevac kao štetnikom, i to pod uslovima koje je odredio JSP“, navela je ombudsman.

Lokalni ombudsman smatra da odgovore na pitanja korisnika usluga kao tužilaca, može da da samo sud, odnosno sudeći sudija u svakom konkretnom predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.

Prenosimo saopštenje ombudsmanke Vesne Stojadinović:

Lokalnom ombudsmanu se,povodom Pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021.g.,javio veliki broj građana, koji su zabrinuti i uznemireni mogućim pravnim posledicama po ishod pokrenutih sudskih postupaka .
Građansko odeljenje Visokog kasacionog suda je na sednici od 17.02 2021. godine utvrdilo Pravno shvatanje – sudska zaštita po zahtevu za nadoknadu štete zbog nezakonito naplaćene naknade komunalnih usluga, po kome:
-osnov za vraćanje nezakonito naplaćivane naknade za vođenje matične evidencije, u periodu od 2014-2020. godine je naknada štete jer je tim nezakonitim aktom nastala šteta u imovini korisnika usluga. Na ovo potraživanje korisnika usluga primenjuje se zastarni rok od 3 godine, od dana kada su doznalu za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

• korisnicima usluga koji su podeli tužbu, i čiji je tužbeni zahtev priznat od strane tuženog Javo stambenog preduzeća ne pripada pravo na naknadu troškova postupka jer je tuženi upućenim javnim pozivom korisnicima komunalnih usluga za zaključenje sporazuma o vraćanju nesnovano naplaćene naknade predupredio potrebu za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima.
  Korisnici usluga smatraju da se ovakvim shvatanjem pogoduje JSP-u „Kragujevac“ i postavljaju sledeća pitanja:
• 
  1.Ako je naknada štete osnov za vraćanje neosnovano naplaćivane naknade, a u čl.154 st. 1 ZOO je utvrđeno da : “ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je da je nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice“, da li priznanjem tužbenog zahteva tuženi JSP priznaje krivicu? Iako objektivna odgovornost za štetu postoji nezavisno od krivice štetnika , pa je odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećim licima objektivna,i sa aspekta korisnika usluga kao tužilaca nije bitno ko je odgovoran, ipak se postavlja pitanje u smislu čl.170 i člana 172 ZOO, da li je tu štetu prouzrokovao neki zaposleni u JSP-u u radu, ili u vezi sa radom, ili organ JSP-a ( direktor, članovi nadzornog odbora) u vezi sa vršenjem svojih funkcija, i da li je ta šteta trećim licima prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, ili su svi oni postupali kako je trebalo?
  Ako su fizička lica u svojstvu zaposlenih, ili organa JSP-a u vršenju, ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, postupali onako kako je trebalo, i nije bilo namere niti krajnje nepažnje, onda ne postoji osnov za naknadu štete, pa je nejasno zašto JSP „Kragujevac“ priznaje tužbene zahteve po tom osnovu?Da li će ,u suprotnom ,JSP „Kragujevac“ pokrenuti pitanje regresne odgovornosti svojih zaposlenih ili svojih organa ?Ili je jeftinije da odmah prizna tužbeni zahtev po osnovu naknade štete i pri tom ostvari pravo i na troškove postupka na teret korisnika usluga ,koji su višestruko veći od same naknade štete.
• 
  2.Kod instituta sticanja bez osnova, u čl.210 ZOO, utvrđeno je da „kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je dužan da ga vrati…“
  Da li je JSP „Kragujevac“ imalo zakonski osnov ili osnov u nekom pravnom poslu, da naplaćuje spornu naknadu od korisnika usluga i na taj način umanji imovinu korisnika, a uveća svoju imovinu i koji je osnov koji omogućava JSP-u zadržavanje, odnosno za prisvajanje tako stečene imovine?
• 
  3.Da li korisnici usluga čije potraživanje je nesporno, u ostvarivanju i zaštiti svojih prava imaju pravo izbora, ili su dužni da se odazovu javnom pozivu JSP-a za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade, jer će u suprotnom, iako su uspeli u sudskom sporu, biti obavezani da JSP-u kao tuženom, plate troškove postupka? Dakle, korisnici usluga, kao oštećeni su primorani da prihvate vansudsko poravnanje sa JSP „Kragujevac“ kao štetnikom, i to pod uslovima koje je odredio JSP“Kragujevac“,kao štetnik ( osnov, iznos i rok z avraćanje neosnovano naplaćivane naknade).
• 
  4.Da li će u istovetnoj situaciji, kada je nesporno da JSP ima potraživanje prema korisnicima usluga, biti dovoljno da korisnici usluga upute javni poziv, ili zahtev JSP-u da sa njima zaključi sporazumo isplati dugovanog ( pod uslovima koje odredi korisnik) i time „predupredi potrebu za vođenje sudskog spora“, odnosno da u slučaju pokretanja sudskog spora od strane JSP i priznanjem tužbenog zahteva od strane korisnika usluga, korisnici usluga stuču pravo na naknadu troškova sudskog postupka jer nisu dali „povod“ za pokretanje sudskog postupka?
• 
  Odgovore na napred navedena pitanja korisnika usluga kao tužilaca, može da da samo sud,odnosno sudeći sudija u svakom konkretnom predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.
• 
  NAPOMENA: Pravna shvatanja odeljenja Vrhovnog kasacionog suda obavezuju samo sudije Vrhovnog kasacionog suda, odnosno odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koje je pravno shvatanje usvojilo.Zakon o sudijama propisuje da je sudija nezavistan u postupanju i donošenju odluka, u zastupanju svog shvatanja, uvrđivanju činjenica i primeni prava i nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje izuzev u obrazloženju odluke (čl.22).
  Lokalni ombudsman grada Kragujevca
  Vesna Stojadinović