Budžet, kao prevashodno finansijska, je uvek interesantna i politička kategorija u kojoj inspiraciju za tumačenje nalaze predstvanici i opozicije i vlasti, a koji, takav je utisak, kao da je traže na potpuno različitim temama. U tome ima političkog opravdanja i utemeljenja, ali ne i uvek odgovornosti i opravdanja u odnosu na građanstvo koje zastupaju. Sve, zapravo, zavisi od toga da li su osnovna polazište u analizi i diskusiji realni argumenti i stvarni odnosi koje ove brojke odražavaju ili ignorisanje istih i “na pamet” tumačenja u kontekstu stranačkih ili koalicionih ideja, i onda kada i samom predstavniku deluju anemično i neubedljivo ili, pak, od veštine, osećaja mere i stila da se građanski odgovorna, argumentovana i realna analiza parametara ukomponuje u date političke okvire i ograde, iz kojih „tumači“ dolaze, kakve god boje one da su. Elem, tumačiti budžet, ozbiljno i objektivno, u prvom redu neminovno znači uplesti se u mrežu brojki, pozicija i funkcija, upoređivati ih sa onima iz prethodnih godina i među sobom. Drugačije bi bilo šturo i nepotpuno, s jedne strane. S druge, pak, poruke koje kreatori budžeta šalju kroz odnose sredstava namenjenih pojedinim delatnostima su veoma jezgrovite, bogato nijansirane i sežu, u smislu posledica, daleko u vreme tako da ozbiljna analiza ove finansijske kategorije i te kako traži posmatranje sa različitih aspekata i u širem društvenom kontekstu.
Sramno zanemarivanje sela
O budžetu grada Kragujevca, u celini, a posebno o delu namenjenom poljoprivredi i ruralnom razvoju, mnogo je toga, za poslednjih 15 – ak godina, napisano i izrečeno. Izraziti ponos što je Grad prepoznao značaj ulaganja u ovu delatnost i kvalitet života na selu i, shodno tome, postao pravi lider u ovoj oblasti u državi, naglo je, pre četiri godine, ustuknuo pred neverovatnom nezainteresovanošću i sramnim zanemarivanjem sela, uopšte, od strane, još uvek, atuelne gradske vlasti. Ubedljivo najradikalniji rez u prvom budžetu kreiranom od strane gradske vlasti, koju, u Kragujevcu, od 2014. godine, vodi Srpska napredna stranka, pretrpeo je upravo program Poljoprivreda i ruralni razvoj. Čitavu deceniju pre toga, za poljoprivredu i selo su se, iz ukupnog budžetu grada Kragujevca, kontinuirano, izdvajala sredstva u iznosima od 80 do, čak, 110 miliona dinara, uz, što je jednako važno, vrlo visok procenat realizacije.da bi se tada sunovratila na svega 0,2% ukupnog budžeta ili 14 miliona dinara za 2015. godinu. Za 2018. godinu, za razvoj poljoprivrede i sela opredeljeno je 24.350,00. Ilustracije radi, na lestvici gradova i opština u Srbiji, prema visini sredstava namenjenih ovoj delatnosti, iznad Kragujevca su: Požarevac (90 mil dinara), Kraljevo (70mil dinara), Čačak (66,5mili dinara), Novi Sad (60mil dinara), Gornji Milanovac i Pirot (po 50mil dinara), Kruševac i Niš (po 40mil dinara) i Loznica (26mil dinara). Paraćin i Valjevo, sa 19 odnosno 6,5 miliona dinara, su lokalne samouprave sa manjim izdvajanjima za oblast poljoprivrede i razvoja sela u odnosu na Kragujevac. Uprkos izvesnim, istini za volju, povećanjima tokom perioda od 2015. do danas, koja, opet istini za volju, nikada nisu izlazila iz opsega od 0,3 do 0,5% ukupnog budžeta (prevedeno na teren apsolutnih brojki, od 24.000.000,00 do 43.000.000,00 dinara) i sporadičnim, apsolutnim povećanjima na pojedinim aktivnostima, od šamara zadatog te 2014. godine šumadijskom seljaku i dalje bride obrazi.
Šta je sa Nacionalnom referentnom laboratorijom?
Da „tamo gde prestaje moć reči – počinje muzika“ poznato je još iz školskih dana. Ono što počinje, u ovom slučaju, od tačke iza koje ostaju brojke, su upravo one, na početku pomenute, poruke koje kreatori budžeta, na ovaj način, šalju javnosti, a koje je teško ovako jednostavno i optimistično definisati.
Od početka vršenja vlasti, aktuelna većina, predvođena Srpskom naprednom strankom, je pokazivala upadljivu otuđenost i ravnodušnost prema javnosti i građanima, Da li zbog samog načina dolaska na vlast, principa ili, bolje rečeno, odsustva principa pri njenom definisanju ili zbog nesnalaženja, nepoznavanja sistema i neiskustva, tek mnoga važna pitanja za funkcionisanje i život građana ostajala su van dometa interesovanja ljudi odgovornih za njihovo rešavanje, a mnogi značajni projekti, koje je samo valjalo nastaviti i finalizovati, prekidani, a onda predstavljani u svetlu skandala što je trebalo, valjda, da te neosnovane prekide opravda. Primera koji mogu da potkrepe ovakvo zapažanje je mnogo i, na žalost, ima ih u svim sferama i delatnostima – od kulture do poljoprivrede. Projekat vodosnabdevanja sela je jedan od najupečtljivijih u toj grupi, kako po pokušaju skandalizovanja tako i po prestanku njegove realizacije, iako su, za te namene, sredstva u budžetu redovno izdvajana. Tokom proteklih četiri godine vršenja vlasti, aktuelna vladajuća koalicija, u svom delovanju prema javnosti, dominantno primenjuje metod držanja te iste javnosti u neprekidnom iščekivanju – najavljivanjem događaja, programa i projekata, povremenim podsećanjem na njih, uz obavezno pomeranje datuma odnosno godina početka njihove realizacije sve dok se teme ne potroše i ne osmisle nove, bez povratnih informacija o stvarnom njihovom stanju. Poljoprivreda i selo su, pokazalo se, pogodan prostor za sprovođenje takve taktike. Tako je, od 2015., medijski eksploatisana priča o otvaranju ogranka Nacionalne referentne laboratorije u Kragujevcu, koje se, vrlo smelo, a pokazalo se i vrlo neosnovano, čak i vezivalo za precizne datume. Na sličan način predstavljano je i srpsko – kinesko preduzeće u oblasti stočarstva, čije je osnivanje nosilo predznak najznačajniji projekat u agraru, na višedecenijskom nivou, za region Šumadije. Ideja o tome je, pri svakom sledećem predstavljanju u javnosti, bivala sve konfuznija i nerealnija, bez ijednog merljivog pokazatelja. Odluka o njegovom osnivanju nikada nije stigla ni do praga skupštinske sale, ali je, opet samo, priča o tome nemilice habana kao ključno opravdanje za osnivanje specijalizovanog gradskog preduzeća i, ne malih, budžetskih sredstava njemu namenjenh. Kancelarija za ruralni razvoj, koje su tokom 2015. godine ustanovljene u pet kragujevačkih sela i niza još najava koje bi doprinele boljem životu i naprednijoj budućnosti, jedva da se još neko i seća.
U iščekivanju svega toga tako velikog, u tom međuvremenu, u Kragujevcu lagano gubimo stabilnu osnovu i adekvatan prostor za rasprave o svakodnevnim temama i donošenje odluka koje se tiču funkcionisanja grada jednako kao i sela i potreba stanovništva. Skupština, koja upravo služi ostvarivanju tih ciljeva i pravnom i pravilnom definisanju modela grada, koji samo tako utemeljen može da da odgovor savremenim zahtevima razvoja i bude nadograđen velikim i novim projektima, pod aktuelnom vladajućom većinom, upadljivo gubi svoju fizionomiju, a njen opstanak se sve teže i pod sve većom napetošću očuvava.
Ako smo, kao narod, odavno prihvatili kao relevantno zapažanje da se po jutru poznaje dan, onda je seoskom stanovništvu i poljoprivrednim proizvođačima, ali i svim poklonicima tradicije šumadijskog seljaka, njegovog mukotrpnog istrajavanja na očuvanju nacionalnih vrednosti i identiteta i poštovaocima njegovih „na odeći sto zakrpa“, bilo jasno, još pre lokalnih izbora 2016., da od Srpske napredne stranke u Kragujevcu ne mogu očekivati saradnika u kreiranju modernije i stimulativnije politike razvoja sela i agrara. Podrška, upravo sa seoskog područja, koja je na istim izborima usledila, nadmašila je sva očekivanja, koja su se temeljila na realnim pokazateljima „na terenu“ i uzročno – posledičnim vezama iz, gore parafrazirane, narodne mudrosti i pomogla da se, do tada karantinski uspostavljena vlast potvrdi i, u nešto izmenjenoj formi, legitimno nastavi. Poruke, koje se provuku kroz vrata gradske kuće, bilo da proizilaze iz budžetskih stavki ili nekih aktivnosti nadležnih, ni formu, a ni suštinu gotovo da nisu menjale – i dalje obeshrabrujuće i šture, te neusklađene sa stvarnim potrebama sela i poljoprivrede. Ako je po svemu tome suditi, ostaće ubeleženo, među apsurde i kontradiktornosti na listi postignuća aktuelne gradske vlasti, pristajanje velikog dela kragujevačke javnosti da ogromno poverenje, koje su joj poklonili, arči samouvereno i hrabro, toliko da to premašuje granice dobrog ukusa, a da, pri tom, za uzvrat, ne očekuje njeno odgovorno delovanje, kao zasluženu povratnu reakciju.