Prof. dr Olivera Nikolić, odbornica Skupštine grada i kopredsednica gradskog odbora stranke Zajedno u Kragujevcu, ispred Tima za obrazovanje koalicije Nova snaga Kragujevca pozvala je sve aktere u društvu da saslušaju mlade ljude koji izražavaju svoj stav. Njeno saopštenje prenosimo u celosti:
- Bez obzira na razlike, svake vrste, uvek ima u društvu situacija, koje nas se, sve jednako, tiču i koje nas, i te kako, dodiruju, opet, uprkos razlikama. Dese se i reakcije, manje ili više (ne)masovne, manje ili više (ne)organizovane, bili smo svedoci, a i učesnici, najrazličitijih. Poslednje, čiji su pokretači mladi i studenti, kao odgovor na, u svakom, pa i onom najtežem smislu, tragične posledice neodgovornosti, najezde nestručnosti i neznanja, u kombinaciji sa bahatošću, na odsustvo empatije i promovisanje neljudskosti, upakovanu u nekakve neprimerene rečenice i, do besmisla, šture izjave, na pritiske i agresiju, koja izmiče kontroli, se čine kao plamičak, za koga mnogi, opterećeni brojnim, dosadašnjim, razočaranjima, ne smeju ni da izgovore, naglas, plamičak čega, a za šta se, obazrivo, nadaju da jeste i da će biti. Zbog tog očekivanja, obaveza je svakog odgovornog pojedinca, sve od porodice pa do najviših nivoa organizovanja i upravljanja, da sasluša i čuje, upita i preispita, razmotri i pomogne, podrži i motiviše, da stane uz te mlade ljude i, ne da pokuša već, pod obaveznim, da razume srž svake njihove rečenice. Obaveza nam je, jer svi, jačim ili slabijim otiskom, nije momenat za odmeravanje, potpisujemo ovaj neslavni testament kojim im ostavljamo ruševine sistema vrednosti i reda, koje, na žalost, sada i tonama možemo izmeriti.
Razlike u tumačenju određenih pojava, rešavanju pitanja i načinima sagledavanja različitih izazova su, u političkom pluralizmu, potpuno očekivane i, ukoliko se prezentuju na dostojanstven i civilizovan način, poželjne. Ovo su, međutim, situacije koje preskaču političke ograde, prerastaju ih i izliju se na celo ili, barem, značajan deo društva, u smislu da nas, sve, jednako, preplave i pokrenu s mesta. One zahtevaju širok pristup, uvažavanje opšteg interesa i delovanje, u skladu sa njim, na svim nivoima i od strane svih, na kojoj god strani da su, aktera društveno političkog života, najpre, a onda i ostatka javnosti. Zahtevaju, pre svega, da budu prepoznate i prihvaćene, kao univerzalne i egzistencijalne, a to, kada se krene od početka, opet zahteva odgovorne ljude, od autoriteta i integriteta, čije važne uloge u društveno političkom životu i njihovim profesijama nisu rezultat međustranačkih kalkulacija i ucenjivanja i podmirivanja „ko zna sve kakvih“ dugova, već njihovih kvalifikacija, iskustva, znanja i drugih relevantnih osobina, te da su ih preuzeli svesno i sa dozom opreza, koja je nužna kada su te ključne uloge u društvu u pitanju. U toliko smo ozbiljnom apsurdu da drugog nam izlaza, do istrajavanja na takvoj selekciji i definisanju takvog pristupa, u svim oblastima života i rada, nema, koliko god zvučalo utopijski i neizvodljivo. A možda, ako se dovoljno približimo aktuelnim događajima i pogledamo ih i poslušamo, široko otvorenim umom, shvatimo da su nas samo, sistemski i vrlo promišljeno, ubeđivali da je nemoguće!?