Oliver McCoy: Puno je prostora za razvoj lokalnih medija

Digitalk Media Days konferencija, koja je održana u Nišu, okupila je preko 300 učesnika, uključujući novinare, oglašivače, predstavnike medijskih agencija i digitalne industrije. Zahvaljujući saradnji DigiTalk i novog IREX-ovog programa Mediji.Inovacije u Nišu su govorili, ali imali i priliku da čuju aktuelne trendove u digitalnom okruženju i predstavnici brojnih nezavisnih medija.

Jedan od učesnika konferencije bio je i direktor IREX-a za Srbiju Oliver McCoy, koji na novinarska pitanja odgovara na „čistom“ srpskom jeziku.

Rođen u Kaliforniji, odrastao u Oregonu, od sredine 90-ih godina radio je na brojnim razvojnim projektima širom sveta – u centralnoj Aziji, istočoj Africi, južnom Kavkazu i Balkanu, gde je kao deo misija Ujedinjenih nacija, Svetske banke, OEBS- a, Evropske Unije, USAIDa, bio deo međunarodne pomoći u oblastima ljudskih i manjinskih prava, emancipacije žena, jačanja institucija, infrastrukturnih inicijativa, medija…

Na čelo IREX-a u Srbiji dolazi u trenutku kada su mediji iz pandemije korona virusa direktno ušli u globalnu finansijsku krizu, pa razgovor sa Oliverom McCoy-em počinjemo pitanjem koliki je to izazov za medije, koliki za njega?

• Moje lično uverenje je da težina izazova pred nekim doprinosi količini zadovoljstva koje njegovo rešavanje proizvodi. Na primer, Ser Edmund Hilari se nije popeo na Mont Everest zato što je doći do “krova sveta” lako. Uputio se ka vrhu jer je hteo da uradi nešto teško i, u ovom slučaju, nešto što niko pre njega nije uradio. Iako nisam Ser Edmund Hilari i podrška medijima u Srbiji nije neistražena teritorija, inspirisan sam inicijativom Mediji.Inovacije i nadam se da će moj doprinos pomoći razvoju finansijski održivog poslovanja profesionalnih i objektivnih izvora informisanja u Srbiji.

IREX već 25 godina podržava nezavisne medije u Srbiji. Sada, nakon četvorogodišnjeg SMS projekta, započinje novi petogodišnji program Mediji.Inovacije koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Koji su ciljevi ovog projekta i po čemu se on razlikuje od drugih?

• Ono što je važno je celokupna vizija programa Mediji.Inovacije, koja usmerava IREX-ov pristup u radu i realizaciji aktivnosti. Sama inicijativa predviđa budućnost u kojoj nezavisni mediji i sektor za informaciono-komikacione tehnologije (IKT) podržavaju jedni druge, blisko sarađuju i finansijski su održivi u izgradnji boljeg i snažnijeg ekosistema informisanja i komunikacija i čiji se uspeh zasniva na pružanju tačnih, relevantnih i pravovremenih informacija građanima i građankama Srbije. 

• Ono što program Mediji.Inovacije čini različitim od prethodnih programa u oblasti podrške razvoju medija, jeste posvećenost radu sa onim organizacijama koje su pokazale inicijativu u usvajanju koncepta tržišnog poslovanja, odnosno preduzetništva, inovacionih tehnologija i monetizacije proizvoda. Mediji.Inovacije nastoji da, na temeljima prethodne inicijative (USAID Strengthening Media Systems projekat), dodatno proširi kapacitete i opseg klijenata sa kojim sarađuje, tako da on uključuje i organizacije bliske medijima (posebno iz IKT sektora), koje mogu da podrže medije u korišćenju potencijala novih tehnologija i biznis strategija u digitalnom prostoru.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da u Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode izražavanja. Prvi put se spominje I državna kompanija Telekom. Kako biste ocenili situaciju na medijskom tržištu u Srbiji?

• Mislim da Evropska komisija i druge organizacije, kao OEBS na primer, koje prate stanje osnovnih ljudskih prava i slobode medija dobro opisuju uslove koji doprinose poziciji u kojoj se nalazi medijski sektor u Srbiji. Možda to bude previše stručno navedeno, te ne uvek razumljivo za sve građane i građanke, ali volim da vidim kako organizacije kao što je Freedom House, Reporteri bez granica i drugi, dolaze do svojih zaključaka i rangiraju zemlje.  Ovakve izveštaje u SAD zovemo “insajder bejzbol”, jer poseduju stepen detalja koji uglavnom zanima entuzijaste i eksperte. Međutim, ono što je važno je da ti izveštaji i njihovi zaključci treba da navode na razmišljanje, podstiču dijalog i delovanje u pravcu kreiranja boljeg okruženja za sve nas.

• Moje mišljenje o srpskom medijskom sektoru je da je u isto vreme i veliki i mali. U Beogradu je statična grupa velikih medijskih organizacije sa monopolom na tržištu oglašivača koje svoj sadržaj prave za široke narodne mase. Njihova preduzetnička strategija favorizuje kvantitet, a ne nužno i kvalitet. U drugim mestima, kao što su Niš, Novi Sad, Kragujevac, Čačak,` medijsko tržište je generalno malo u poređenju sa Beogradom, te se mnogi lokalni mediji bore za svoj opstanak na raznorazne načine. Istovremeno, vidimo da su kapaciteti lokalnih medija nedovoljno razvijeni, potencijal oglašavanja nije ostvaren u meri u kojoj bi to trebalo da bude, a kvalitetno izveštavanje se ne koristi kao osnovno sredstvo ka ostvarivanju tržišne vrednosti. 

Kakva je budućnost informisanja u Srbiji a i širom sveta?

• Sećam se da mi je, ranih devedesetih godina, kolega sa univerziteta rekao da u biblioteci postoji kompjuter sa koga se mogao poslati “mejl”. Moja prvobitna reakcija je bila: “Pa šta?” Pomisao na to da mogu da komuniciram sa profesorima i kolegama elektronski je bila novina, ali ipak nepotrebna. Trideset godina kasnije informacione i komunikacione platforme su sveprisutne, društveni mediji prožimaju svaku poru našeg društva i sve manje ljudi ide do kioska da kupi svoje omiljene novine ili magazin. Teško je reći šta nas čeka u budućnosti kada je informisanje u pitanju, ali sam ubeđen da konstantno moramo da budemo otvoreni ka novim idejama i istraživanju njihovog potencijala kako u Srbiji, tako i ostatku sveta. S druge strane, neophodno je neprestano raditi na medijskoj pismenosti, odnosno na adekvatnom razumevanju informacija koje nam se serviraju u sve većoj količini, tako da možemo lakše proceniti šta je zapravo istina.

Gde vidite mesto lokalnih nezavisnih medija?

• Imati pristup informacijama iz celog sveta nam omogućava da, na neki način, budemo građani sveta gde god živeli. Zahvaljući progresivnom razvoju digitalne tehnologije, iz minuta u minut možemo pratiti izveštaje o dešavanjima u Ukrajini iz različitih uglova, koje na TV-u prati veći deo svetske javnosti, ili uživo prenose javnih debata, skupštinskih zasedanja i sastanaka različitih komisija gde god se one u svetu dešavale. Kao strastveni ljubitelj tenisa i navijač Novaka Đokovića, zadovoljstvo mi je da mogu da pratim u realnom vremenu njegove mečeve na različitim internet platformama, kao i komentare o njemu na Tviteru.
• Zahvalan sam na mogućnosti da posmatram globalne razvoje i dešavanja iz šire perspektive.
• Međutim, svestan sam i da sam član jedne male lokalne zajednice u južnom Oregonu, gde sam odrastao i gde mi majka i dan danas živi na farmi. Prošlog leta, šumski požari buknuli su blizu majčine farme. Naravno, bio sam zabrinut za njenu bezbednost i hteo sam da saznam više o razvoju tog nemilog događa. Isto tako, gde god da živite, želite da znate kakav vam je komšiluk, šta se dešava u javnom prostoru oko vas, gde su najbolje usluge, koji su putevi zatvoreni i kako možete da se prijavite za sastanak o ruralnom razvoju vaše zajednice. Ovde dolaze na površinu lokalni mediji.
• Vidim puno prostora za razvoj lokalnih medija kao i njihove ključne uloge u informisanju i podršci lokalnoj zajednici. Ljudi konzumiraju informacije u svakom trenutku, jer ih zanima šta se dešava kako širom sveta, tako i u njihovom najbližem okruženju. Bez dileme, lokalni izvori informisanja u tome imaju vitalnu ulogu, jer služe javnom interesu i očuvanju naših zajednica.

Od sredine devedesetih radite na brojnim razvojnim projektima širom sveta u oblasti ljudskih prava, emancipacije žena, slobode medija… Da li je samo utisak, ili svet poslednje dve godine, u svim ovim oblastima, korača unazad?

• Posle skoro tri decenije rada na pet kontinenata, ne mislim da je razvojni put čovečanstva linearan. Moj utisak je da je naš napredak kao ples, doživljaj ritma, pokreta i repeticije, nasuprot redu u supermarketu. Naravno, postoji mnogo razloga za brigu. Globalno zagrevanje, nestabilnost u Evropi i Bliskom istoku, pandemija, rastuće siromaštvo u svetu i tako u nedogled. Ipak, ako uporedite situaciju u svetu danas sa onom od pre sto godina, primetićete trend pozitivnog napretka u zdravstvu, ekonomiji, obrazovanju i ljudskim slobodama. Zbog svega ovoga sam oprezno optimističan, ali definitivno ubeđen da ima nade za bolju i svetliju budućnost.

U Vašoj biografiji to ne piše, ali verujem da značajno mesto u njoj zauzima činjenica da ste srpski zet. Šta volite u Srbiji?

• Da, ja sam srpski zet. Retko reklamiram sebe na taj način, ali mi taj status jako prija. Moj otac, koji živi u Španiji, ima dva magarca na svojoj farmi. Oni su lepo vaspitane i uravnotežene životinje, koje pomažu u održavanju pašnjaka, ali i daju toj farmi klasični španski šmek. Kad imam prilike da ga posetim, često ih posmatram i mislim se: “ko ima zeta ima i magarca”. Iako razumem sarkazam koji se krije iza tog izraza, u isto vreme sam ponosan što se zet smatra za nekog na koga čovek može da se osloni i da su zbog toga poštovani u familiji. Ima toliko aspekata života u Srbiji u kojima uživam, koje poštujem i volim. Ali, ako me stavite u poziciju da moram da biram jednu stvar, biram vaš neverovatan smisao za humor!

Volite i da kuvate, koje vam je omiljeno jelo u Srbiji a šta biste nama preporučili da probamo u Kaliforniji, gde ste rođeni, ili Oregonu, gde ste odrasli?

• Pre neki dan sam, bez posebnog povoda, po prvi put napravio sarme. Ispale su dobro, ali sam tokom pravljenja shvatio da mi je potreban kurs u pravilnom motanju sarmi. Odrediti pravu količinu sastava za list kupusa mi se čini ključnim deo procesa. Takođe, s obzirom na to da sam dugo godina živeo u Jermeniji, pokušao sam da sarmu napravim tako da bude i slatka i slana. Nisam siguran da li sam imao prave sastojke za to, ali su mi deca rekla da su mi sarme bile skoro kao bakine, što je dokaz da sam bio uspešan.
• Moja tašta i ja smo skoro pričali i o procesu pravljenja ajvara, pa sam odlučio i u tome da se okušam. Poželite mi sreću!
• Rođen sam u Sonomi u Kaliforniji i preporučujem vam njihovo vino, jer je Napa dolina poznata širom sveta po svom vinu. Ako imate prilike da posetite Portland u Oregonu, gde sam išao u školu, preporučujem da proverite kakva je situacija na tržištu ulične hrane. Pravi gurmani bi trebalo da posete centar grada, gde će naići na jako raznovrsnu ponudu, sa različitih kontinenata. Ima svega, od tajlandskih do meksičkih specijaliteta, i sve je bez premca kada je kvalitet u pitanju.

Fotografije: Privatna arhiva