Ovo je trebalo da budu Olimpijske igre nade. Tokio 2020 trebalo je da bude simbol sveta koji je pobedio pandemiju.
Ali stvari se ne kreću u tom pravcu.
Mnogi novinari, sportisti i delegati u Tokiju osećaju se kao da će ograničenja najverovatnije još više da se pooštre umesto da popuste.
„Ne možemo da predvidimo šta će se desiti sa brojem slučajeva korona virusa.
„I zato ćemo nastaviti raspravu ukoliko dođe do skoka broja slučajeva“, rekao je Toširo Muto, šef tokijskog organizacionog komiteta, kad su ga upitali da li će se Olimpijske igre nastaviti po planu.
- Može li Japan da spreči super brzo širenje zaraze na Olimpijskim igrama
- Na tribinama muk – koliko je korona virus promenio Olimpijske igre
- Zašto Japan ne otkazuje Olimpijske igre – sve više problema pred početak
Njegov uvijeni odgovor završio je u vestima, protumačen kao nagoveštaj da bi Olimpjaske igre ipak mogla da bude otkazana.
To pokazuje na kolikoj ivici se svi nalazimo, živeći u ovom olimpijskom mehuru u Tokiju.
Svako ko je došao u Japan morao je da ide u karantin još pre nego što je stigao u Tokio i bilo mu je potrebno nekoliko negativnih PCR testova pre nego što je uopšte ušao u avion.
Po dolasku, morali smo da idemo u karantin u hotel na još tri dana, sa svakodnevnim rađenjem PCR testova.
Ograničenja vam dozvoljavaju da izađete na svega 15 minuta dnevno, do prodavnice da kupite hranu i piće.
Ne možete da idete u restorane tokom prvih 14 dana, ali možete da naručite hranu, što bi moglo da bude teško za nekoga ko ne govori japanski.
Ja govorim i čitam na japanskom, ali karantin mi nije bio lak.
Posle tri dana, stvari ne postaju mnogo lakše – i dalje možemo da odlazimo samo u neke prostore, sve u okviru olimpijskog mehura.
Jedini prozor prema napolje je tih 15 minuta dnevno koliko nam je dozvoljeno da izađemo – a i to bi moglo da nam bude oduzeto ako broj slučajeva korona virusa nastavi da raste.
Stanovnici Tokija su nervozni zbog svih tih posetilaca, a neki listovi objavljuju članke o navodnom probijanju „olimpijskog mehura“.
„Šesnaestog jula kubanska delegacija ostavljena je da čeka u prostoriji u poslovnoj zgradi aerodroma pre nego što su dobili rezultate korona virus testova.
„Sportisti su koristili iste toalete kao i aerodromsko osoblje i prolazili toliko blizu njih da su im tela dolazila u kontakt u hodnicima i na stepeništu“, napisao je list Mainiči Šinbun 20. jula.
Javno mnjenje se koleba, a čini mi se kao da se i same Olimpijske igre klate na ivici provalije.
Povratak
Prvi put sam došla u Japan 1989. godine, sa 20 godina, da bih završila fakultet.
Studirala sam ekvivalent Komunikacionih nauka na Univerzitetu Cukuba, i bila sam jedina nejapanka na svom fakultetu.
Otišla sam sa 25 godina i, nakon više od dve decenije izbivanja, radovala sam se povratku u ovu izuzetno upečatljivu zemlju.
Iz unutrašnjosti mehura, mogu da razumem zašto japanska vlada preduzima sve ove mere.
Polagala sam blage nade u to da će sve krenuti na bolje i da ću moći da vidim stare prijatelje sa fakulteta.
Ali sada mislim da se to neće dogoditi – javno mnjenje se odlučilo.
Junko – koju sam intervjuisala dok je stajala izvan barijera Nacionalnog stadiona – sa svojom decom (od 12 i devet godina) kaže da misli da je bitka protiv Kovida izgubljena.
„Veoma je komplikovano. Bila sam veoma srećna kad smo dobili Olimpijske igre, čak smo kupili i karte.
„Sada osećam sukob u mom srcu. Volela bih da uživam, ali negde duboko u sebi sam veoma tužna i osećam veliku nervozu zbog igara.“
Skoro dve trećine ljudi ne očekuje da će uživati u Olimpijskim igrama, prema anketi lista Mainiči.
„Mislim da se osećam isto kao i svaki Japanac koji živi u Tokiju. Svi ti ljudi koji dolaze od spolja“, kaže Junko.
„Tužna sam. Tužna sam zato što ne možemo da ih dočekamo kao što bismo voleli“, kaže Macuda.
„U korenu je japanske kulture – omotenaši – da se ukaže dobrodošlica, ali to sada nije moguće. Moramo da budemo oprezni.“
Macuda je došla da vidi krugove ispred stadiona i da ožali ono što je mogla da bude savršena olimpijska žurka.
- Mali vodič kroz Olimpijske igre – ko sve predstavlja Srbiju u Tokiju
- Za koga će navijati Balkan u Tokiju
Najpažljivije smišljeni planovi
Japan je već 2019. godine bio spreman.
Većina prostora za Olimpijske igre bilo je završeno u roku ili pre njega, a potražnja za kartama bila je visoka.
Međunarodni olimpijski komitet je proglasio Tokio najbolje pripremljenim gradom domaćinom u istoriji olimpijskih igara.
Ali za ovih nekoliko dana koliko sam ovde, moje iskustvo unutar olimpijskog mehura je… sablasno.
Travnjaci, drveće, zgrade – sve je besprekorno.
Sve je spremno da dočeka mase.
Sve je isplanirano sa velikom preciznošću, ali sve je ostalo prazno.
Deluje kao scenografija za naučnofantastični film.
Tomiko Vatanabe je takođe došla da vidi olimpijske krugove na nacionalnom stadionu.
Uprkos protestima, ona smatra da vlasti daju sve od sebe kad se uzme u obzir nepredvidivost korona virusa.
„Veoma sam srećna što su Olimpijske igre ponovo ovde. Kad sam imala sedam godina, bila sam na prvim Olimpijskim igrama u Tokiju i imam sjajne uspomene odatle.
„Ova su mi drige olimpijske igre i došla sam da izrazim podršku“, rekla je ona.
Ali svuda su barijere i nema mnogo ljudi. Šta mislite o tome, pitam je.
„Mislim da bi ljudi trebalo da smeju da dođu, da budu odgovorni i održavaju fizičku distancu, tako da su takve barijere nepotrebne – preterana reakcija“, dodala je ona.
Ali loše vesti uporno kvare olimpijski duh.
Ove nedelje je grupa od 14 akademika, pisaca i novinara podnela peticiju sa oko 140.000 potpisa tokijskog gradskoj vlasti kao molbu da u poslednji čas nudu otkazane Olimpijske igre.
Ovde je zagrejanost za Olimpijske igre koje se održavaju usred skoka broja slučajeva korona virusa toliko mlaka da su čak i veliki sponzori kao što je Tojota odlučili da ne emituju reklame u vezi sa Igrama da ne bi bili povezani sa jednim tako nepopularnim događajem.
To govori mnogo o ovom sablasnom, zlosrećnom događaju.
Lurdes Heredia izveštava o Olimpijskim igrama za Svetski servis iz Tokija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
