Očigledno da nikome nije palo napamet da definiše uslove održavanja kulturnih događaja. Organizatori ovih manifestacija susreću se sa merama koje su samo nazvali „transformacija nejasnih u nerazumljive” i tim povodom održali okrugli sto u SKC-u pod nazivom „Mere za kulturu”
Kulturna scena već više od pola godine funkcioniše u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom i propisanim merama. Čak i u takvim okolnostima, u prethodnih šest meseci, organizatori kulturnih programa uspevali su da realizuju i predstave sadržaje, poslujući odgovorno i pridržavajući se mera, kako bi održali kontinuitet u zadovoljenju kulturnih potreba publike i angažovanju autora i izvođača. U Kragujevcu, s druge strane, instrukcije i smernice nadležnih institucija i službi o uslovima održavanja programa i manifestacija, nisu bile usaglašene, što je dodatno otežalo već dovoljno kompleksnu situaciju u kojoj se akteri lokalne kulturne scene nalaze. Ono što je dodatno unelo konfuziju je nedoslednost i selektivnost sprovođenja mera kada su u pitanju određeni akteri drugih delatnosti. Sve navodi na to da kultura i kulturne potrebe Kragujevčana ne zavređuju posebnu pažnju i adekvatan odnos i tretman koji bi morao neosporno da im pripada.
Koji su realni problemi u praksi sa kojima se svakodnevno susreću nosioci lokalnih kulturnih dešavanja, pronalaženje zajedničkih predloga, rešenja i sl.ično – bila je tema okruglog stola „Mere za kulturu” koji je baš ovim povodima organizovan na Letnjoj sceni SLC-a u ponedeljak, 14. septembra. Pozvani su predstavnici kulturnih institucija, manifestacija i udruženja, kao i gradske uprave i medija: Gradsko veće za kulturu (nisu se odazvali, naravno), Univerzitetska biblioteka, Narodni muzej, Knjaževsko-srpski teatar, Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Konvivium muzikum, Arsenal fest, Internacionalni Džez festival, Udruženje Forma, Urbanium, Glas Šumadije.
Okupljeni su na okruglom stolu „Mere za kultru” diskutovali o tekućim realnim problemima sa kojima se susreću u radu u okolnostima pandemije i vanredne situacije, izneli svoja zapažanja a sve sa ciljem da se pronađu zajednički predlozi za eventualna rešenja.
Kao najznačajniju stvar koja onemogućava i otežava rad istaknuta je neusaglašenost uputstava i instrukcija nadležnih institucija i službi je nepostojanje jedinstvene instance i jednog izvora informacija na koji se organizatori mogu osloniti. Takođe su nejasni kriterijumi u sprovođenju mera, odnosno nepostojanje usaglašenog stava nadležnih na osnovu koga bi organizatori kulturnih događaja mogli da obavljaju svoju delatnost.
Učesnici okruglog stola naglasili su se da je uloga kulture veoma značajna, naročito u teškim vremenima i da bi u radu kriznih štabova i donošenja odluka o postupanju i primeni mera, neizostravno trebalo uzeti u obzir i ovu „delatnost”.
Što je jedan od govornika duhovito primetio „ako se svedemo samo na očuvanje fizičkog tela, onda je i to besmisleno”.
Istaknuta je i odgovornost u primeni mera koju su sve kulturne institucije preuzele i demonstrirale tokom dosadašnjeg toka pandemije, pa se tako zaposleni u kulturi ne mogu navoditi kao moguća žarišta zaraze.
U tom smislu, učesnici ove diskusije apeluju na sve nadležne organe da usklade međusobno svoje stavove, te da u otvorenom dijalogu sa predstavnicima kulturnih institucija, gradskih, republičkih i civilnog sektora, formiraju jedan jasan plan i zauzmu stav kako raditi u ovim okolnostima, obzirom na to da ovakva situacija može potrajati. Bitno je rešiti nedoumice kako bi izbegli nejasnoće, kako bi narednu povoljnu epidemiološku situaciju iskoristili za rad i ponudili sugrađanima sadržaje koji su bitni za zadovoljenje njihovih kulturnih potreba.
No, eto dijalog je izostao. Zbog toga su učesnici okruglog stola otvoreno izrazili žaljenje zbog izostanka prisustva predstavnika grada koji imaju moć odlučivanja ili mogu da utiču na pomenute probleme, jer smatraju da su svi zajedno odgovorni za položaj kulture i njeno mesto u našem društvu i lokalnoj zajednici. Po njima na taj način, dijalogom bi otklanjanje konfuzije (za)počelo.
Oni apeluje se na sve koji imaju uticaj na donošenje odluka, da uzmu u obzir ono što je izrečeno od kulturnih aktera koji svojoj lokalnoj zajednici daju i žele samo najbolje što mogu. Kulturu, kao ljudsku potrebu pre svega, ali i kao delatnost sa svojim specifičnostima i potrebama, treba uzeti u obzir, poručuju učesnici okruglog stola „Mere za kulturu”.