ODRŽAVANJE SPOMEN PARKA JE U NADLEŽNOSTI „ZELENILA”

Od jutros (sreda, 15. jul) su radnici „Zelenila” na terenu u Šumaricama gde sređuju humke streljanih obrasle travom i korovom tokom poslednjih meseci. Proteklog vikenda našem portalu obratio se stalni čitalac Žika Živanović (i potkrepio to fotografijama) da je humka u neposrednoj blizini samog Muzeja potpuno obrasla travom i zapuštena. Njega je to posebno pogodilo i revoltiralo jer tu sahranjen njegov deda Živojin Živanović (u trenutku smrti imao je 30 godina) kragujevački opančar. Živanović je postavio pitanje a, to nije prvi put jer je o ovom (ne)održavanju već pisao još 2012. godine da li je potrebno da potomci žrtava (još uvek ih ima) samo sakupe novac i plate održavanje grobnice njihovih streljanih predaka. On je i podsetio da je u pitanju još jedina humka u Spome parku koju obilaze rođaci postradalih (poput njegove majke, njega, prijatelja Aleksandra Bojića kome je takođe tu sahrajen deda)i pale sveće za pokoj duše svakoga 21. oktobra. Živanović je napisao na „Glasu Šumadije” da se putem društvenih mreža obraćao upravi Spomen parka ali da nije dobio odgovor. 

Ispred Spomen parka u Šumaricama tradicionalno otvoren i predusretljiv za novinare Nenad Karamijalković, V.D. direktora ove ustanove ne libi se da još jednom (po ko zna koji put) ponovi i podseti na manje-više poznatu činjenicu da košenje trave u Šumaricama nije u nadležnosti Spomen parka i Muzeja „21. oktobar”.

– Košenje trave, uključujući i prostor samih humki i njihovog okruženja je u nadležnosti „Zelenila”, ističe on dodajući da to važi za svih 30 humki u Šumaricama, kao i zasada cveća u okviru grobnica i spomen kompleksa.

U samom Spomen parku postoje dvojica ljudi koji su obučeni za rad sa trimerima i jedan za rad sa vozilom za košenje trave.

– To je čovek čiji je primarni posao da sakuplja smeće po čitavim Šumaricama i svakoga dana prazni 50 kanti u čitavom Spomen kompleksu. On povremeno pošiša travu kada stigne ali tek onda kada pozavršava sve svoje osnovne poslove, ističe Karamijalković.

Inače, grobnica na koju nam je skrenuo pažnju naš čitalac Živanović je Humka broj 1, grobnica sa najvećim brojem sahranjenih žrtava streljanja u Kragujevcu. Ona je bila centralna humka u Šumaricama sve do podizanja Spomenika streljanim đacima i profesorima 1963. godine. Ne zna se tačan broj sahranjenih Kragujevčana u njoj (kao ni u jednoj drugoj), a Karamijalković podseća da je priča bila u „vreme komunističkog narativa o 7.300 streljanih ljudi” da je u njoj sahranjeno oko 600 ljudi.

– Sigurno nije. Po nekim procenenama ali ni one nisu najsigurnije u njoj je sahranjeno između dve i tri stotine streljanih. Ako se uzme činjenica da je streljano oko 2.300 ljudi, prosečno je grobnicama sahranjeno oko 80 ljudi, što ovu humku i dalje čini najmasovnijim stratištem u Spomen parku, navodi on za humku sa fotografije našeg čitaoca koja se nalazi u ulici iznad samog Muzeja (nastavak Glavne ulice – Kragujevačkog oktobra).

Karamijalković naglašava da u Spome parku imaju dva šumarska tehičara koji obilaze Spome park (uz čoveka zaduženog za uklanjanje smeće) koji javljaju o stanju na terenu.

– Kada nas oni obaveste da je došlo do situacije da mi ne možemo više da to regulišemo trimerima mi to prijavljujemo „Zelenilu” a ostalo je na njima, pojašnjava on.

Naš sagovornik ovaj problem sa održavanjem zelenila u Šumaricama pokušava da reši „sistemski”. A, šta bi to značilo?

– Mi razumemo i „Zelenilo” koje je zaduženo za područje čitavog garda Kragujevca. Razumljivo je i da svako iz „svog dela” ili „odseka” smatra da je „baš njegovo prvo i najpreče”. Znamo i da oni imaju manjak ljudi i ne mogu sve da postignu smesta i odjednom. Zbog toga sam predložio još ranije kao najbolje rešenje da održavanje prostora i košenje trave bude u nadležnosti samog Spome parka. U cilju toga bi trebalo da se zaposli još jedan ili dvojica radnika i nabavi još jedno vozilo sa kosilicom čije bi jedno zaduženje bilo da kose travu u Šumaricama, smatra naš sagovrnik, dodajući da će dopis sa ovim predlogom poslati i budućem gradonačelniku. Karamijalković se nada da će to pitanje („sistemsko rešenje”) na obostrano zadovoljstvo biti realizovano do kraja ove ili makar sledeće godine kada se obeležava osam decenija od zločina u Šumaricama.

Za kraj on još jednom ističe dobru komunikaciju i saradnju sa gradskim „zelenilom”.

– Dogovorili smo sastanak naredne nedelje kako bi optimizovali zajedničku saradnju i angažovanje na uređenju Spomen parka i napravili plan rada za čitavu godinu: kada njihovi ljudi mogu da kose, kada su angažovani na drugim poslovima, da nas blagovremeno obaveste da naši ljudi „uskoče” kao pomoć… Prosto da ne bi dolazilo do ovakvih situacija da se neka humka „više zapusti”…, zaključuje on i dodaje i podseća (ne želevši da to zvuči kao opravdanje) da je ovogodišnja situacija više nego „specifična”: nije se radilo dva meseca zbog vanrednog stanja izazvanog pandemijom korone, potom je naišao „mesec pljuskova” (Kragujevac je imao 23 dana neprestane kiše) što je „omogućilo” travi i korovu da nabuja mnogo više nego inače…

– Zbog manjka ljudi i osatlih „uslova” nemoguće je da održavanje Spomen parka bude na onom nivou koji bi očekivali i svi želeli, naglašava on i dodaje, da su što se održavanja i košenja trave tiče dve humke (17 i 30) u posebno nepovoljnom položaju.

Reč je o humkama u sušičkom delu Šumarica. U erdoglijskom delu se mnogo više kosi i održava zato što je tu velika frekvencija ljudi. Ovim dvema humkama je posebno teško prići zbog položaja. Najteža za održavanje je Humka broj 17 u samoj šumi kada se krene Milanovačkim drumom (sa desene strane) a druga broj 30 se nalazi u blizini Rumunskog spomenika, napominje Karamijalković.

U razgovoru sa novinarom „Glasa Šumadije” naglasio je da je već kontaktirao ljude iz „Zelenila” i da je dobio obećanje od njih da će humke u Šumaricama biti uređene u toku ove i naredne nedelje. Tako i bi (što se vidi iz priloženih fotografija) njihovi kadrovi su već na terenu i uređuju Humku broj 1 u neposrednoj blizini Muzeja. Za sada… dok ne stigne i „sistemsko rešenje”.

Zoran Mišić