Razgovor o predstojećem humanitarnom putu od Kragujevca do Ostroga Kragujevčanin Nikola Rakonjac započinje pričom koju je čuo od sveštenika Predraga Popovića – dva vrapca sa grane posmatraju kako štala gori, jedan od njih pokušava da pomogne i koliko-toliko ugasi vatru, drugi smatra da to nema nikakvog uticaja, prvi vrabac kaže da želi da se zna na čijoj je strani. Ovu alegoriju Nikola preslikava na svoj primer i navodi da želi da bude na strani Danijele Cvetković i Petra Mićića, ljudi kojima je pomoć preko potrebna.
Petnaestog jula, od Krsta kod Perona naš sagovornik kreće na svoje humanitarno proputovanje, pešačenje koje bi po njegovoj proceni i planu trebalo da se završi nakon osam do devet dana. Humanost i empatiju gradio je kroz odrastanje i obrazovnje, budući da pripada medicinskoj struci. Želja da prepešači put od rodnog grada do Ostroga javila mu se, kako kaže iz lične zahvalnosti i privatnih razloga, kao budući otac, izabrao je da njegov put bude humanitarnog karaktera i da baš pomogne malom Petru Mićiću koji boluje od malignog tumora (sarkoma u levoj nozi koji se brzo širi).
Nakon što je porazgovarao sa Petrovim ocem koji mu je rekao da je Danijelin slučaj hitniji, Nikola se odlučuje da pešači za oboje i da pokuša da prikupi što više novca.
- Želim da pomognem na način na koji ja mogu, nadam se da će se i ostali uključiti onako kako mogu, kaže Nikola.
Inspiraciju za ovakav podvig našao je u nekim prethodnim primerima momaka koji su isto to uradili, a navodi da je pratio i primer našeg poznatog pevača. Nada se da će i on nekome biti podstrek da nešto slično uradi.
- Teško je izabrati kome pomoći, mnogo je bolesnih ljudi, i nažalost dece, cilj mi je da barem jednog podstaknem da za nekog drugog nešto uradi ovako i da će se to raširiti. Ako jedan čovek povuče drugog, preporodićemo se, navodi sagovornik.
Nakon što je porazgovarao sa najbližim članovima porodice i prijatelja, koji su ga podržali u njegovoj nameri, počinje da osmišlja plan. Svakog dana trebalo bi da prelazi oko 40, 50 kilometara, stajaće u većim mestima poput Čačka, Arilja, Zlatibora, Priboja, Pljevlja, dok bi poslednji dan bio Nikšić.
Nikola nema pratnju sa sobom, iako je bilo onih koji su se javljali, zbog različitih obaveza i uklapanja, odlučio se da to učini sam. Kako je putem svog instagram profila obavestio prijatelje o putu, već su se neki nepoznati ljudi oglasiliOdlu i ponudili mu prenoćište. Na istom profilu javljaće se tokom pešačenja i obaveštavati kako napreduje. Tu će se nalaziti brojevi žiro računa na koje se može uplatiti pomoć, kao i brojevi na koje se može poslati sms poruka – za Danijelu Cvetković 1678 na 3030, za Petra Mićića 961 na 3030.
Rakonjac ističe da je svestan koliko će put biti fizilčki i psihički naporan, te smatra da je spreman za to i da odustajanje nije opcija. Kaže da ga čudi kada od nekih ljudi naiđe na čuđenje zbog njegove odluke, ali da smatra da se kod našeg naroda humanost može lako probuduiti.
U sportu je odmalena, pa misli da mu put fizički neće teško pasti, a duhovito dodaje, kod njega proradi inat, pa će ga i on „gurati”.
- Za psihički napor pomagaće mi vera kojoj se sve više okrećem, a sa druge strane, imam desetogodišnje iskustvo odlazaka u maline u kojima se stoji dvanaest sati na suncu. Tako da sam psihički prespreman, ovde ću se kretati i moći da vidim nešto što do sada nisam video, mislim da će mi biti zanimljivo sa samim sobom, priča kroz osmeh.
Nikola ističe da ljudi za ljude žive, te da misli da kad god smo u mogućnosti da nekome pomognemo na bilo koji način, to treba da učinimo.
- Svi imamo neke svoje potrebe, ali svi možemo da odvojimo mali deo za ljude kojima je hitno potrebna pomoć i kojima je svaki dan dugačak, nadam se da će ovo što više ljudi čuti i opredeliti se za tu vrstu pomoći, završava Nikola Rakonjac.