Od duga vremena, ali i sa razloga o kojima će biti reči na kraju ovog napisa, gradom je za letnjih ferija krenula paušalna sumnja u učenike Prve kragujevačke gimnazije.
Piše se, govori i pogovara o takozvanoj hiperprodukciji odlikaša. Navodno, u najstarijoj gimnaziji ih je uvek bilo, ali nikada ovoliko. Ističe se kako je 70 posto gimnazijalaca godinu završilo sa odličnim uspehom, a baš niko ne ponavljna. Nema ni dovoljnih učenika, onih što su se nekako prekotrljali u viši razred. Kako je to moguće? Pa nisu valjda ovi današnji gimnazijalci, koji ništa ne čitaju i ne skidaju se sa interneta, pametniji od svih generacija za dva veka škole, među kojima je uvek bilo i dvojkaša i ponavljača?
Odgovoriću sasvim direktno: da, sadašnji gimnazijalci su pametniji od svih ranijih generacija gimnazijalaca, i to neuporedivo!
Najpre iz jednog trivijalnog i očiglednog razloga: po prvi put od 1833. godine, Prvu kragujevačku gimnaziju upisuju provereno najbolji đaci iz cele generacije. Naravno, najbolji iz šireg kruga onih koji to uopšte žele.
Zasluge za to pripadaju, da se izrazim aktuelnim političkim žargonom, prethodnom, demokratskom režimu i njegovim reformama obrazovanja. Taj režim je, po prvi put nakon Drugog svetskog rata, Prvu kragujevačku gimnaziju zvanično svrstao u red svega nekoliko škola od posebnog državnog interesa. Tako je, i onako atraktivnoj, najstarijoj gimnaziji, samo dodatno uvećao prestiž. Zatim, uvođenjem centralizovanog upisa u srednje škole, eliminisao je nekada važne, čak odlučujuće kriterijume: socijalni status, društvene veze, osnovna škola iz koje učenik potiče. Merodavan je samo uspeh iz osnovne škole i rezultat sa završnog ispita. Odstupanja od ovog pravila su pojedinačna i izuzetna.
Već ovo je dovoljno za razumnu pretpostavku da je koeficijenat inteligencije prosečnog gimnazijalca danas viši nego nekad, uz podrazumevanu ujednačenu prosečnu inteligenciju svih generacija u Srbiji.
Međutim, neuporediva prednost na strani aktuelnih gimnazijalaca leži u osavremenjavanju vaspitnih i obrazovnih sadržaja, što je takođe posledica gore pomenute reforme. Za vremena Slobodana Miloševića jedan direktor Prve kragujevačke gimnazije je smenjen zato što je pokušao da organizuje nastavu prirodnih nauka na engleskom jeziku sa univerzitetskim predavačima. Danas je to u istoj školi planirana, uobičajena i redovna pojava.
Da ne pominjem da je, na primer, NJutnova fizika, nad kojom su glavu lupale ranije generacije, i savremenim gimnazijalcima poznata. Međutim, poznato im je i da to, ustvari, nije naučno tačno. Ajnštajnova teorija relativiteta i kvantna mehanika, koje su se nekad samo uzgred pominjale, ekskluzivno, za zastrašivanje dece naukom, zapravo je fizika koju oni danas uče. O geneteci da ne govorimo. Iluzorno je pominjati informatiku i programiranje: ono što njih masovno zanima je softverski inženjering.
Ako neko hoće reći da je to samo posledica napredovanja nauke, koja nema veze sa našim obrazovanjem i Prvom gimnazijom, odmah da se razumemo: to, naprosto, nije tačno. Ajnštajn je specijalnu teoriju relativiteta predstavio 1905. godine, još kada Srbija nije bila sasvim slobodna od Turaka. Tomas – Jangov eksperiment, ključni za dualno tumačenje materije, izvršen je pre nego što je okončan Prvi srpski ustanak, a kamo li osnovana Prva kragujevačka gimnazija. Trebalo je, međutim, da Srbija dočeka prvu istinski demokratsku vlast da bi se to, najzad jednom, našlo pred đacima naše gimnazije. Reforma obrazovanja, koju su izvršile demokratske vlasti prethodnog režima, ukinula je dva veka tradicionalne manipulacije decom pomoću naučno sumnjivog obrazovanja. To je istina!
Zato današnji gimnazijalci ne uče, kao raniji, i strane jezike. Oni ih znaju. Ne otkrivaju svet slučajno i izuzetno. Gimnazija ih, što u specijalnim grupama, što masovno, organizovano vodi u urbane svetske centre. Zahvaljujući reformi koja je intenzivirala saradnju sa Istraživačkim centrom u Petnici, demokratskim vlastima koje su napravile Regionalni centar za talente i Centar za stručno usavršavanje nastavnika, svake godine po desetine gimnazijalaca aktivno učestvuje u naučnim istraživanjima i pisanju originalnih naučnih radova.
Možda nije korektno reći da su savremeni gimnazijalci pametniji. Zapravo, za razliku od ranijih generacija, oni nisu žrtve autoritarnog sistema zasnovanog na uskraćivanju istine i udaljavanju dece od realnog sveta. Za to su zaslužne demokratske vlasti prethodnog režima.
Isti napredak koji je demokratska revolucija iz dvehiljdite izazvala u obrazovanju, dogodio se i u komunikacijama, informisanju, kulturi, pravosuđu, rečju, u svim sferama društvenog života. Problem je, međutim, što, kako vidimo, većini građana Srbije napredovanje i približavanje svetu nije u ličnom interesu.
Zato većina gimnazijalaca i sanja da ode odavde. Barem polovina će to pokušati, a polovina od njih će i uspeti. I to će biti, po pravilu, najbolji među najboljima.
A zašto bi i ostajali? Da slušaju kako za ovde nisu dovoljno dobri?