Borba protiv korupcije na nivou lokalnih samouprava je praćena nedostatkom otvorenosti i odsustvom konsultovanja građana o pitanjima koja su od ključnog značaja za razvoj lokalne zajednice. Značajan koruptivni rizik ogleda se u procesu usvajanja lokalnih propisa koji je sakriven od očiju građana, koji bi trebalo da budu kontrolni mehanizam sprečavanja korupcije. Šturi podaci ili njihovo nepostajanje o aktima gradskih skupština bude sumnju u koruptivne prakse i dovode do sve većeg nepoverenja građana u lokalne institucije. Podzakonski akti u lokalnim samoupravama obiluju pravnim prazninama, čestim odsustvom precizno utvrđenih rokova i široko postavljenim „može“ formulacijama koje oslikavaju političku volju.
Od 28 gradova u Republici Srbiji (ne računajući poseban status grada Beograda), čak 16 gradova nije formiralo lokalna antikorucijska tela iako je to trebalo da urade pre sedam godina. Beograd, Niš, Jagodina, Kikinda, Kraljevo, Leskovac, Valjevo, Bor, Zaječar, Pirot, Pančevo, Novi Pazar, Smederevo, Čačak, Sremska Mitrovica i Loznica su gradovi koji su se oglušili o svoje antikorupcijske obaveze. Lokalno antikorupcijsko telo bi u ovom momentu bilo izuzetno dragoceno u Loznici, zbog kontroverzi i postojanja osnova sumnje o koruptivnim aranžmanima u vezi sa rudarenjem litijuma. Ista logika bi mogla da se primeni i na Valjevo, na čijem području se nalazi selo Lukavac, koje je predmet geoloških istraživanja litijuma i bora. Lokalna antikorupcijska tela bi trebalo da budu prva linija odbrane, a ne saučesnici u korupciji.
Prema slovu Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, sve lokalne samopuprave su bile obavezne da usvoje lokalne antikorupcijske planove (LAF) i da formiraju nezavisna tela za njihovo praćenje. Kao primer dobre prakse često se navode Vranje i Niš, koji je u međuvremenu taj status izgubio zbog koruptivnih mehanizama bivše gradonačelnice. Leskovac na papiru ima lokalni antikorupcijski plan ali nema članove tela koje bi vršilo kontrolu. Građani bliski režimu se libe da uzmu učešće u ovim telima jer je posredi neplaćena funkcija, a vrata ovih tela su zaključana opoziciono orijentisanim članovima lokalne zajednice. Pasivna antikorupcijska tela na lokalnom nivou idu na ruku koruptivnom režimu na centralnom nivou, koji je u sve većoj meri tolerantan na korupciju, odnosno netolerantan na antikorupciju.
Stara poslovica kaže da riba smrdi od glave, a čisti se od repa. Dok ne ojačaju obesmišljene institucije za sprečavanje i kažnjavanje korupcije, građani u okviru svojih komuna mogu da vrše pritiske na svoje lokalne subaše. Potrebno je da građani uzmu učešće u procesu lokalnog budžetiranja, počev od osmišljavanja aktivnosti na koje će se trošiti finansijska sredstva pa sve do njihove realizacije. Važno je da se radi na podizanju svesti i edukaciji građana da su oni donosioci odluka na nivou lokalne zajednice, budući da oni dobrim delom direktno utiču na punjenje budžeta. Pored građanskog nadzora nad lokalnim budžetom, važno je da se kontinuirano radi na ukidanju diskrecionih ovlašćenja lokalnih funkcinera, koji su više zagledani u partijsku kasu i sopstvene džepove, a manje u životne prioritete svojih sugrađana.
Resorni odbor za antikorupciju Srbija centra