Od “Petlovca“ u Spomen parku, preko Multipleks bioskopa u Dvorani “Šumadija“ – šta su sve umetnici „gradili“ u Kragujevcu

‘’Rekonstrukcija „Šumadije“ je neophodan uslov za projekat “Kragujevac u fokusu – prva prestonica kulture“ koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja’’. Bila je vest, ali od pre četiri i po godine.

Tačnije 6. decembra 2017. kada je još saopšteno i da je ‘’Gradsko veće dalo saglasnost upravi za upravljanje projektima, održivi razvoj i ravnomerni razvoj, za projektovanje otvorenog postupka javne nabavke za uslugu izrade projektne dokumenatcije za rekonstrukciju Gradske dvorane ‘’Šumaidja’’. Da sažmemo, tražio se neko da napravi projekat rekonstrukcije.

Od tada je prošlo gotovo 5 godina, a o dvorani ‘’Šumadija’’ je bilo reči i u međuvremenu. Tako je tokom juna prošle godine (2021.), rečeno da je ‘’Potpuna rekonstrukcija gradske dvorane Šumadija, jedan od prioriteta lokalne samouprave’’, bar kada je reč o infrastrukturnim projektima u kulturi.

Samouvereno se pričalo da bi u projkat mogla da ‘’uleti’’ i država. Optimizam se temeljio, pričao je tada Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, na poseti savetnika predsednika Srbije za kulturu, Dejana Savića, ‘’jer se pokazalo da postoji apsolutno razumevanje i dobra volja da se ovaj problem konačno reši’’.

O dvorani ‘’Šumadija’’ se razmišljalo jer se ‘’Kragujevac ozbiljno priremao da postane Prestonica kulture Srbije 2023.’’ Titula je izmakla, a sa njom očigledno i sredstva države za rekonstrukciju jedne od najvećih dvorana u Srbiji.

SARADNIK NA SLUŽBENOM PUTU

U ’’vaskrsnuće’’ dve decenije zatvorene dvorane umešao se i Emir Kusturica. Sa idejom bar. Priča o tome da je Kusta posetio Kragujevac, sa namerom da oživi ’’Šumadiju’’ ponovo je povezala proslavljenog reditelja sa prvom prestonicom moderne Srbije.

Prema rečima glavnog gradskog urbaniste, Ivana Radulovića, on je zajedno sa Kusturičinim ljudima obišao dvoranu.

• To je bio jedan neformalni razgovor gde su oni gledali prostor, bukvalno su sagledavali potencijale tog prostora, šta, kako, kapaciteti, stanje, aktuelno stanje… Potencijalno ulaganje, potencijalne vrednosti ulaganja, da bi oni mogli da sagledaju koja je količina posla i u kojim okvirima može da se kreće u smislu intervencije. Otprilike svi okviri su se svodili na rekonstrukciju ulaznog prostora, same gradske dvorane, balkona i opremanja u smislu infrastrukture, osvetljenja scenskog prostora, stubova i ostalih tehničkih detalja koje oni čak mnogo bolje znaju od nas jer se bave samom scenom, rekao je Radulović.

On je naglasio i da, što se njega tiče, direktnih kontakata sa Kusturicom nije imao, kao i da ’’ne zna kakvi su njegovi zvanični, a ni nezvanični planovi’’.

A o čemu je tačno Kusturica pregovarao, odnosno šta je to što bi moglo da se uradi sa dvoranom ’’Šumadija’’? U javnosti je pominjano da je Kusturica imao namere da tu napravi bioskop, prema infromacijama iz Gradske uprave u planu je ipak nešto drugo.

• U planu (je) izgradnja kongresnog centra, odnosno multifunkcionalne dvorane koja bi najverovatnije bila finansirana javno-privatnim partnerstvom, pošto je u pitanju veliki projekat u vrednosti od nekoliko miliona evra, poručuju iz Grada.

Vrednost nije nasumična, već određena projektom koji je 2019. godine uradila firma ’’Mašinprojekat KOPING’’ iz Beograda.

• Došli su do neke sume od ja mislim 5,5 ili 6 miliona evra… Pretpostavljam da bi taj projekat trebalo malo da se racionalizuje, da bi uopšte bio opravdan sa aspekta povraćaja uloženog novca. Trebalo je grad, od sredstava Ministarstva kulture da finansira taj projekat, tada kada je on rađen, kaže glavni gradski urbanista, Ivan Radulović.

Cifra od oko 5-6 miliona evra, zapravo je skočila u današnjim uslovima kada je i cena materijala na tržištu skočila. Te bi prema nekim slobodnim procenama, a po već urađeno projektu, u gradsku dvoranu ’’Šumadija’’ trebalo uložiti oko 8 miliona evra.

• Činjenica da mi nemamo sredstva ( Grad ) da sami svojim snagama, a ne dobijamo ih ni od države, privedemo nameni taj prostor, kaže Radulović.

SEĆAŠ LI SE ARSENALA

A ima li Kusturica? Kako je ranije za portal Glas Šumadije rekao Kusturičin saradnik, nikada nije ni bilo reči o tome da Kusturica ulaže svoj novac u rekonstrukciju ’’Šumadije’’.

Tome nema mesta sumnji, ako u obzir uzmemo istoriju. Odnosno Kustričin prvi pokušaj stacioniranja u Kragujevcu.

Pre više od 10 godina, Kusturica je poželeo da na prostoru Kneževog Arsenala, od dimnjaka, centarlane hale i okoline, napravi nešto slično ’’Mećavniku’’. Baš kao i sada i tada su u Kragujevcu bili Kusturičini ljudi, ali i sam Kusturica. Prošetao je sa tadašnjim gadonačelnikom Veroljubom Stevanovićem, pogledao prostor, te su i grad i Kusta dali svoje ponude.

Grad je naložio Direkciji za urbanizam da se uradi neophodna procena ulaganja i došlo se do cifre od 220 miliona dinara. Odnosno oko 2,5 miliona evra, ako u obzir uzmemo činjenicu da je evro tada vredeo oko 85 dinara. Ponuda je grada dakle bila da se Kusti prepusti da samostalno uređuje Knežev Arsenal, odnosno njegov koncept i sadržaj, uz potrebno ulaganje.

Ponuda Kusturičinih ljudi je s druge strane bila malo drugačija. On će uložiti ime, a grad ’’malo cementa i betona’’.

Ni tada, baš kao što Kusturičini najbliži saradnici tvrde, nije bilo ni reči o tome da Emir Kusturica može uložiti novac u rekonstrukciju bilo kog objekta za koji je zainteresovan. Kusturica ulaže ime, a na gradu je da se, žargovnski rečeno, snađe za lovu.

I tu se vraćamo na reči glavnog gradkog urbaniste, Ivana Radulovića, koji je rekao da grad nema potreban novac za ulaganje u dvoranu ’’Šumadija’’. Dozvolićemo sebi da zaključimo da, ako nema novca, nema ni Kusturice.

CRNA MAČKA, CRNJI MAČOR

Kusturica nije bio prvi koji je iskazao interesovanje za dvoranu ’’Šumadija’’, čak ni kada su umetnici u pitanju. Pre njega, odnosno dok je još bio ’’žuti’’, za ’’Šumadiju’’ se interesovao i Lazar Ristovski. Glumac i reditelj je imao ideju da napravi multipleks bioskop. Došao je, video, Grad je napravio procenu, rečeno mu je koliko bi sve koštalo, Ristovski je klimnuo glavom da je sve ok. rekao “javiću vam se“ i od tada ništa.

Još jedan reditelj/glumac imao je ideju za Kraguejvac. U piku popularnosti serije ’’Selo gori, a baba se češlja’’ ideju da napravi tematski park ’’Petlovac’’ (po uzoru na istoimeno selo iz serije), imao je Radoš Bajić. Bajiću se za lokaciju svideo prostor Spomen parka. Ali kada mu je rečeno da tamo ne može ništa da se gradi i da ako već želi da pravi selo može to uraditi npr. kod Cvetojevca, Radoš je odustao.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić