Šarena kolona prelazi ulicu kod Šumadija sajma, u rukama dveju žena je po jedna stolica, muškarac za njima nosi tepeh, dok ga prati stariji čovek sa drvenim vilama. Na sve strane je gužva, automobili se otežano kreću, zvuk sirene meša se sa dovikivanjima. Kiša počinje, pa prestaje, a težak vazduh i vremenske prilike ne ometaju ni kupce, ni prodavce na tradicionalnu vašaru u Kragujevcu, na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene.
Nezgodan ulaz na Šumadija sajam u vidu improvizovanog prelaza preko kanala nije sprečio mnoge posetioce da na vašaru potraže nešto za sebe.
Jedan od njih kaže: „Ne propuštam nijedan vašar, dolazim svake godine i uvek nešto zanimljivo nađem”.
Drugi dodaje: „Ovo je lep događaj za Kragujevac, fantastično je, veliki izbor za svakoga, evo ja sam nešto kupio. Zadovoljan sam cenama, a i kvalitet je zadovoljavajući”. Kaže da na vašare dolazi kada za njih čuje, a za ovaj je, navodi, saznao slučajno.
Gospodin koji kreće sa razgledanjem ističe da iako je tek došao nema šanse da mu se ništa ne svidi od svega izloženog.
Na vašaru ima svega, od jastuka, posuđa, poljoprivrednih pomagala, veša, čarapa, slatkiša, odeće, posteljine, garnitura, domaćih proizvoda. Prodavci su iz različitih krajeva Srbije, a većina ne izlaže svoje proizvode prvi put u Kragujevcu.
- Pedeset godina ja ovde prodajem, ovde i svuda, upoznali su ljudi da sam dobar majstor, a sin nastavlja posao, kaže izlagač iz Arilja koji proizvode, kako navodi, sve za poljoprivredu, držalice, grabulje, vile…
Grnčar iz jednog sela kod Užica zadovoljan je posetom, smatra da bi bila još bolja da nema kiše. Govori da je reč o porodničnom poslu, te da se grnčarija u porodici Tešić prenosi s kolena na koleno. Napominje kvalitet gline koju koriste za izradu, pa dodaje da su zato jela ukusnija i lepša.
Za tezgom sa kožusima i šubarama stoji vlasnik jedne radnje iz Aleksinca osnovane davne 1952. godine. Ističe da nije prvi put u Kragujevcu, a da kupce deli na one koji poštuju i znaju šta je prirodna materija i na one koji sa tim nisu upoznati.
- Ovo je nešto što koriste svi oni koji hoće da imaju konstantnu temperaturu tela, jer koža drži konstantnu temperaturu na 28 stepeni. To je odevni predmet kao takav koji služi zdravlju.
I dok je na većini tezgi standardna vašarska ponuda, postoje i one koje se posebno izdvajaju. Tako se sa jedne čuje razglas, a domišljati prodavac animira kupce objašnjavajući šta se sve može raditi spravom koju reklama, a potom i prodaje.
Da se hobi može pretvoriti u posao koji donosi pristojnu zaradu svedoči jedna Kragujevčanka koja je po odlasku u penziju počela sa uzgajanjem kaktusa i pravljenja saksija za njih.
Za prodaju kaže: „Nije loše, kupe po nešto, malo se dive, malo gledaju i tako, zadovoljna sam”.
Čini se da uzbuđenost i vreva ovog dana govore o tome kako vašari imaju svoju tradiciju i verne posetioce, te oboje grad i učine ga aktivnijim.
