Nova minimalna cena rada trebalo bi da bude određena do 15. septembra, do kada bi stavove morali da usaglase država, sindikati i poslodavci.
Ministri Mali i Đorđević posle jučerašnjeg sastanka izjavili su da veruju da će do 15. septembra postići konsenzus sve tri strane.
Minimalna cena rada sada je 143 dinara po satu, odnosno oko 24.000 mesečno.
Sindikati smatraju da bi minimalac trebalo da iznosi 36.000 dinara, koliko sada „košta“ minimalna potrošačka korpa, mada su svesni da je to teško izvodljivo u ovom trenutku.
Poslodavci još ne licitiraju sa visinom minimalne zarade, ali je jasna njihova želja da povećanje cene rada prati odgovarajući ustupak države, koji se odnosi na poreze i doprinose.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović ističe da onaj ko prima minimalnu zaradu mora imati za potrošačku korpu, koja je, inače, krajnje skromna.
„Realno gledano, to je veliko povećanje i to ne može da se izdrži ili bi u ovom momentu bilo teško izvodljivo, ali očekujemo da u nekoj bliskoj budućnosti dođe do toga“, kazao je Orbović Tanjugu.
Dodao je da će SSSS insistirati na SES-u da to bude strateški plan svih koji učestvuju u daljim preegovorima.
Podsetio je da su u dva poslednja pregovora povećanja bila osam, odnosno deset odsto i dodao da to govori o kvalitetnim pomacima u visini minimalne zarade u poslednjih par godina.
I predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković kaže da će se kretati u tom okviru i povećanje mora biti dvocifreno.
Prema njegovim rečima, jedna od mogućnosti za povećanje minimalne zarade predstavlja i podizanje neoporezivog dela zarada, što bi olakšalo i poslodavcima da tu vrstu uvećane minimalne cene rada plate.
Upravo su porezi i doprinosi na zarade ono što je važno poslodavcima, pa predsednik njihove unije (UPS) Miloš Nenezić, iako ne želi da licitira sa visinom minimalca, ističe da bi poslodavci želeli da trošak povećanja cene rada podeli sa njima država, kroz ustupak u visini poreza i doprinosa.
„Gornja granica za minimalac zavisi od toga šta ćemo raditi sa porezima i doprinosima, koji se odnose na zarade uopšte, ali posebno na ono što se odnosi na minimalnu zaradu. Taj deo ne bi trebalo da bude oporezovan, jer ako je minimalna zarada kategorija koja omogućava radnicima neki minimum, onda ne bi trebalo imati još nešto što bi opterećivalo preduzeća, radnike, pa i državu“, rekao je Nenezić Tanjugu.
Izvor: Tanjug