Nakon tri godine tihog odumiranja danas je na Univerzitetu u Kragujevcu napravljen novi korak ka obnovi ili kako će neko reći – ponovnom osnivanju ogranka Srpske akademije nauka u Kragujevcu. Univerzitet u Kragujevcu danas su posetili akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU i njegovi zamenici akademici LJubomir Maksimović i Zoran Popović i na zajedničkom sastanku sa upravom Univerziteta i trojicom kragujevačkih akademika: dr Ivanom Gutmanom, dr Milošem Kojićem i dr Milošem Đuranom dogovorili da ponovo rade na afirmaciji nekadašnjeg Centra SANU i Univerziteta u Kragujevcu.
U najkraćem, akademik Vladimir Kostić predložio je da se od oktobra intenziviraju aktivnosti na obnovi/osnivanju ogranka SANU, tako što bi se sačiio tipski ugovor, zatim odredile po tri osobe sa Univerziteta i sa Akademije čiji bi rad koordinisao akademik Zoran Popović i da se potom uđe u sačinjavanje Plana rada za 2019. godinu, obezbeđivanje finansijskih sredstava i razmenu informacija.
Napominjući da „Akademija ne sme da ostane samo u Knez Mihajlovoj 35 i da treba da bude otvorena“, predsednik SANU, akademik Kostić je ukazao na prirodno osipanje članova Akademije te na potrebu da kao što postoji ogranak u Nišu i Novom Sadu, takav se afirmiše i u Kragujevcu. Pozvao je akademsku zajednicu u Kragujevcu da se uključi u odbore SANU kojih ima nekoliko za obrazovanje, visokoobrazovanje, nauku, kulturu, resurse, selo, da učestvuju u osnivanju Nacionanog centra za strateška istraživanja, a za početak da već u septembru učestvuju u dočeku i prijemu predsednika Evropskog centra istraživanja.
Akademik dr Kostić smatra da u Kragujevcu treba da se održavaju bar dva zajednička stručna skupa godišnje, da se organizuju izložbe, koncerti, predavanja i obnovi zajednička izdavačka delatnost, ali i promoviše aktuelna u Srpskoj akademiji.
On je izneo i stav Akademije da upravnik kragujevačkog ogranka bude akademik dr Ivan Gutman, koji je taj posao formalno obavljao i poslednjih osam godina, kao i da sekretar bude sociološkinja Lela Vujošević.
V.D. rektora Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović izjavio je da je „počastvovan i uzbuđen“ posetom rukovodstva Srpske akademije nauka i umetnosti i njihovom spremnošću da ponovo afirimišu ovaj ogranak. Istakao je i spremnost nove uprave Unvierziteta da sarađuje, a jedan od prvih koraka je obezbeđivanje prostora za budući ogranak SANU u Legatu Koke Janković.
Disonantan ton u razgovore uneo je akademik Ivan Gutman, koji se zahvalio na ponuđenoj funkciji upravnika i odbio je. Nakon što je podsetio prisutne da je Centar SANU i Univerziteta u Kragujevcu dva puta zamirao 2010. i 2015. (prvi put je sam učestvovao u oživljavanju), govorio je i o svojim nekadašnjim uslovima da se prihvati te dužnosti. Ti uslovi su bili da se sastavi nov Pravilnik rada „po njegovoj meri“ u kojoj bi upravnik „držao sve konce u rukama“, kao i da se broj ogranaka svede na tri. Posle 2015. godine, taj Pravilnik je ukinut a dr Gutman je formalno ostao na čelu zamrlog Centra samo zato što mu se činilo da je taj potez povučen da bi se iznudila njegova ostavka.
Akademik Gutman je, međutim, izneo neočekivan predlog, da se ogranak Akademije u Kragujevcu – ne obnavlja! To je obrazložio rečima:
– Tri godine Centar SANU i Univerziteta u Kragujevcu nije postojao i nikom ništa. Ništa se nije dogodilo. Nikakva reakcija nije bila. Nije nastala nikakva šteta što je iskustvena potvrda da on ništa ne menja u kragujevačkoj akademskoj zajednici.
Prisutni na sastanku, uključujući i akademika Kostića nisu delili njegovo mišljenje. Akademik prof. dr Miloš Kojić koji je bio zamenik prvog upravnika Centra po osnivanju pre više od 20 godina, akademika Dragoslava Srejovića, emotivno je govorio o uspesima Centra, pre svega u oblasti bioinžinjeringa. On je istakao da je svojevremeno postojala saradnja Centra SANU i grada koja je uslovila osnivanje Centra za bioinžinjering u Kragujevcu i čak zapošljavanje pet mladih, talentovanih ljudi koji su docnije postali profesori na Univerzitetu u Kragujevcu. Pomenuo je i saradnju sa Univerzitetom Harvard, te novac koji je stigao iz Amerike za projekte.
I akademik Miloš Đuran, smatra da ova ustanova treba da postoji u Kragujevcu, ukazujući na to da je akademska zajednica bila zbunjena nekativnošću Centra, te da se on lično zbog toga osećao nelagodno.
Poseta je završena obilaskom Legata akademika Nikole Koke Jankovića i čvrstim obećanjima da su prvi koraci ka obnovi siguran znak buduće afiramacije statusa SANU u Kragujevcu i Šumadiji.
Piše: Gordana Jocić, odgovorna urednica Radija Zlatousti