Obilne kiše koje su padale krajem prošlog meseca, doprinele su da gljiva u šumama Gledićkih planina bude u izobilju. Među onim jestivim najcenjenije i najrasprostranjenije su vrganji i lisičarke.
Vrganj je najzastupljenija vrsta pečuraka na našim prostorima. Tokom godine vrganj se na Gledićkim planinama pojavljuje više puta i to u proleće, početkom juna, tokom leta i u septembru kada je i najkvalitetniji. On raste u bukovim, hrastovim šumama, na obodima šuma i često po livadama, uz rubove šuma. Vrganj raste obično u grupama, pa na mestu gde nađete jedan, velika je verovatnoća da ima još primeraka. U našem narodu postoji verovanje da vrganj prestaje sa rastom onog momenta, kada ga čovek ugleda, što nema osnova u stvarnosti. A nepoznato je zašto mali primerci vrganja, oni koji se svrstavaju u prvu klasu, od momenta kada izbiju iz zemlje, pa i ako se ne uberu odmah nego ostanu za sutradan, uopšte ne narastu. Takođe narodno je verovanje da intenzivno rastu kada pada kiša praćena jakom grmljavinom.
Berba vrganja (i drugih vrsta pečurka) je mnogima hobi iznad svih drugih – idealan spoj fizičke aktivnosti i boravka u prirodi, mogućnost bega od svakodnevnog užurbanog načina života, najbolji mogući antistres tretman.. i to besplatan. A sa druge strane može biti i izvor dodatnog prihoda bez ikakvih ulaganja, osim dobre volje i kondicije.