Svečanom akademijom „Narode srpski! LJubezna braćo moja“ u zdanju Stare skupštine u Kragujevcu obeležen je Dan državnosti, dan kada je na Sretenje 1835. godine pred 2400 narodnih predstavnika Srbija dobila svoj prvi moderan ustav i uveo je među uređene, moderne države onog doba.
- Sretenje se kao Dan državnosti Srbije slavilo do nastanka Kraljevine, Srba, Hrvata i Slovenaca, nakog čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine. Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanka i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije, kazao je u svom obraćanju gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.
- Prvi veliki grad koji je Karađorđe oslobodio turske vlasti, 25. aprila bio je Kragujevac, a mi Kragujevčani smo ponosni na svoj grad. Hvalisavo ga nazivamo prvom prestonicom moderne Srbije. Slavimo Miloša Velikog kao svog praoca. Sa ponosom govorimo o njegovim delima, institucijama koje je ovde osnovao, prvim u Srbiji. U stanju smo poneseni prosperitetom kakav smo pod Milošem imali, da zaboravim skromnog oslobodioca čiji je nedosanjani životni san kako je rekao ruskom caru bio „da vidi svoje otečestvo oslobođeno od turskog jarma i da se vrati svome plugu“.
- Znajući da živimo današnje vreme i da se na današnji dan u najlepšem svetlu sećamo sopstvene istorije, veličajući događaje i pretke koje su ih kreirali, gradonačelnik Nikolić je poručio da su Srbiji potrebni i Karađorđe i Miloš, jedan da je probudi, drugi da je podigne na noge, jer se uspavani ne uspravlja, jer da nije prvog ne bi bilo ni drugog, a da nije drugog, prvi bi bio besmislen, jer ustanak za slobodu bez uređenja biva besmislen.
- Jedan od novijih državotvornih činova koji služi na ponos celokupnoj srpskoj kulturi je i Srtenjski ustav donet u Kragujevcu 1835. godine. Načinjen po ugledu na liberalno demokratske ustave Belgije i Švajcarske bio je proizvod srpske političke i pravne pameti, a Prvi srpski ustanak izbio o Sretenju 1804. godine bio je početak susretanja između borbenog, slobodnog duha svih Srba sa svih poddručja gde su živeli, kazao je u besedi Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.
- Srbiji se danas više nego ikada u protekle tri decenije otvaraju istinske mogućnosti za vođenje dobre, uspešne i dosledne politike zasnovane na odbrani nacionalnih interesa i sposobnosti ukplapanja u široke međunarodne okvire. Najbolje vreme za Srbiju tek dolazi i valja nam se za takvu borbu dobro pripremiti kazao je Stanić i dodao da to znači da su Srbiji danas potrebni svi oni koji hoće da se bore, glavom, srcem i snagom.
- O tome nam danas govori Sretenje iz 1804. i Sretenje iz 1835. godine. Kao i onda tako i sada Srbija nam poručuje da nas želi misaono spremne, emocinalno usmerene i voljno stabilne. Srbija nam poručuje da je upravo sada pravi trenutak da za nju učinimo ono što moramo činiti. Treba da učimo, sretnemo sebe, svoj narod, svoju kulturu, državu i svoju budućnost. Kad sve to osetimo i kad ne možemo tim iskušenjima da se odupremo i kad se svi posvetimo takvim ciljevima, znaćemo da u nama deluje Sretenjski zavet, poručio je u besedi Dragan Stanić predsednik Matice srpske.
U umetničkom delu Sretenjske akademije nastupili su mešoviti hor FILUM-a Univerziteta u Kragujevcu, etno grupa „Zavet“, Gradski kamerni hor „Šlezinger“ a glumci Knjaževsko srpskog teatra, Miloš Krstvović, Nenad Vulević i Avram Cvetković izveli su igrokaz „Narode srpski! LJubezna braćo moja“ u adapcaciji i režiji Marka Misirače.