Na Varoškom groblju u Kragujevcu danas je održan pomen povodom obeležavanja 108. godišnjice smrti dr Elizabet Ros i članica stranih sanitetskih misija. Pomenu su prisustvovali zvaničnici zemalja iz kojih je medicinsko osoblje dolazilo ili gajilo određene veze sa njima: vojni ataše ambasade Velike Britanije, Rajan Miler, otpravnik poslova ambasade Kanade i Filip Anderson, zamenik ambasadora Australije. Pre pomena, u Svečanom salonu Gradske uprave priređen je skup, gostima su se obratili predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović, ambasador Velike Britanije, predstavnica Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i predstavnica Crvenog krsta. Prisutima se obratila i Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog okruga, kao i potomci dr Elizabet Ros.
Nakon Balkanskih ratova Srbija je bila iscrpljena i razorena, a početku Prvog svetskog rata priključila se i epidemija tifusa. Crveni krst je tada uputio apel da se pošalje pomoć Srbiji, među pristiglim lekarima i medicinskim sestrama bila je i doktorka Elizabet Ros. Iz Londona je dobrovoljno došla u našu zemlju, prvo je bila u Nišu, a potom je došla u Kragujevac gde je pružala pomoć kako vojnom, tako i civilnom stanovništvu. Na pitanja zašto radi bolesna, odgovarala je „ko će, ako neću ja kao doktorˮ. Sahranjena je u Kragujevcu sa drugim medicinskim radnicima, a grad svake godine obeležava dan sećanja na sve heroine koje su pomogle našem narodu u teškim trenucima. Ovaj dan postao je deo obeležavanja Sretenjskih svečanosti.
Predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović rekao je da će britanska lekarska misija „ostati u kulturnom identitetu i kolektivnom sećanjuˮ. Istakao je da nam njihov primer može poslužiti da uvidimo značaj empatije, saosećanja i želje da se drugome pomogne. Današnji trenutak, sve nedaće koje se dešavaju ljudima kao posledice razornog zemljotresa i svi oni koji su kao dobrovoljci otišli da pomognu, potvrđuju snagu humanosti. Tako su se pre mnogo godina „mlade žene iz Britanije odvažile da dođu u njima nepoznati kraj, da svoje znanje, iskustvo i sve što su naučile u svom kratkom životu stave na raspolaganje jednom narodu koji nisu ni poznavaleˮ.
- Njihova žrtva će ostati zauvek u našim srcima. Učimo decu u našim škola da su humanost, plemenitost, požrtvovanje uzvišene duhovne vrednosti. Na takvim temeljima gradimo buduće generacije.
Potomci dr Ros su se zahvalili, naglasili vrednost tradicije sećanja i očuvanja uspomene na sve lekare i sestre. Velika im je privilegija što su naši gosti i što se na taj način održavaju dobri i prijateljski odnosi dve zemlje.
Piše: Sandra Solujić
