O šansama da se revitalizuju bioskop „Pionir“ i dvorana „Šumadija“: Čeka se Vlada ili zainteresovani koncesionar

• Te sutra će, te prekosutra će, te neće za još dve nedelje. Ma neće nikada da proradi! Oće, al’ znaš kad, na kukovo leto. Ma ne na kukovo leto nego kad Lepenica poteče uz Gledićke planine.

Ovo nije skorašnja diskusija sa društvenih mreža povodom revitalizacije nekog od kapitalnih, a ruiniranih i neupotrebljivih objekata u gradu. Ovo su komentri Kragujevčana krajem šezdesetih, prošlog veka u vreme kada se na nekadašnjem parkiralištu Zastavinih automobila kod zgrade Grada gradila Gradska dvorana „Šumadija“.  Konačno je bila gotova 1968. kada se krenulo sa prvim bioskopskim projekcijama. Bila je u upotrebi četiri decenije, a od 2009. na ovamo zvrji prazna.

Njen „parnjak“ – bioskop „Pionir“ za dve godine obeležiće dve decenije od kako propada u prašini i memli posred glavne ulice i u sred glavnog gradskog jezgra, četvrtog grada po veličini u Srbiji! Izgrađen je krajem pedesetih kao „višenamenska sala“ u zgradi koja se vodila kao „poslovno stambeni blok“ i koja izlazi na dve ulice (osim glavne gradske i na Lole Ribara), a na mestu nekadašnje, istoimene poslastičarnice. Bioskop „Pionir“ je imao nešto duži vek trajanja. Od prve projekcije 1958. pa do, mislilo se – privremenog zatvaranja 2005, prošlo je 46 godina.

Poslednje čvrsto obećanje da „Pionir“ samo što nije revitalizovan Grad je dao 2013., kada su novinari pozvani u oronulu bioskopsku salu, da ovu radosnu vest obznane javnosti. Tada je potpisnica ovih redova sklopila i dobila opkladu sa ondašnjim gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem da se to neće dogoditi. U posveti na „Leksikonu Kragujevca“ (dobijenog opkladom) Gradonačelnik je ovoj novinarki napisao da se opklada mora ispoštovati „ako je nastala u važnom trenutku oko jedne važne investicije“. 

No nažalost, „važna investicija“ nije realizovana ni posle 10 godina, a nije ni ona oko dvorane “Šumadija” iako odatle stižu s vremena na vreme najave da će proraditi ponovo.  Poslednji put u novembru prošle godine kada se tvrdilo da smo na korak od rekonstrukcije „Šumadije“. Polovinom 2023. – „piši propalo“! Pre samo nekoliko dana bili smo u prilici da posmatramo momke koji iz prostorija bioskopa “Šumadije” iznose nameštaj. Na pitanje šta će sa tim nameštajem i čiji je on, odgovorili su nam da je to imovina Grada koja ovaj deo zgrade koristi kao magacin!

Insistiranje građana Kragujevca da se piše o bioskopu „Pionir“ i dvorani „Šumadija“ potiče od toga što Kragujevac zapravo nema multifunkcionalnu salu u kojoj bi mogli da se organizuju razni događaji, a posebno kulturni. Nastupi simfonijskih i drugih orkestara, sa ili bez solista, organizuju se u holu Druge kragujevačke gimnazije ili svečanoj sali Prve kragujevačke gimnazije kada se za tu potrebu izmeste prvih nekoliko redova ispred bine. Poslednji primer je koncert Stefana Milenkovića održan u Drugoj gimnaziji. Sala Knjaževsko-srpskog tetara je pogodna za manje svečane događaje, a drugih mesta nema. Socrealistička sala nekadašnjeg Doma JNA, takođe je zaključana kada je zaključan i zatvoren sam Dom JNA (Vojske Srbije). Čak je i vladajuća Srpska napredna stranka svoj stranački kongres morala da upriliči u sportskoj hali „Jezero“, sa sve brukom oko SBB-a, što je neka druga tema.

Otuda se o bioskopu „Pionir“ prilikom poslednje najave rekonstrukcije govorilo kao o „koncertnoj dvorani“, dok se za dvoranu „Šumadija“ uglavnom kaže da bi bila “multifunkcionalna”, što bi uključivalo i kongrese.  S idejom da bioskop „Pionir“ zaživi kao koncertna dvorana, on je do skora i bio dat na korišćenje i upravljanje Muzičkom centru Kragujevac, ali mu je u septembru prošle godine, odlukom Gradskog veća, to pravo oduzeto i ponovo vraćeno gradu Kragujevcu sa sve četiri lokala koji su deo te celine, a koji su dati na zakup.

Pre tačno 20 godina krenule su priče da će “Pionir”, a docnije “Šumadija film” preuzeti poznati filmski reditelj Emir Kusturica. Njegov bliski saradnik Dragan Teodorović govorio je tada o “art bioskopu” po ugledu na pariske. Na čelu preduzeća “Šumadija film” koje je bilo oglašeno za privatizaciju, tada je bio Ranko Milosavljević, koji će se kasnije i sam predstavljati kao potencijalni kupac. Za list “Glas javnosti” on će te 2002. godine reći da nije dozvolio Draganu Teodoroviću da u ime Kusturice “snimi prostor” jer “ne želi da favorizuje nikoga od zainteresovanih kandidata”.

Dve godine kasnije, 2004, “Pionir” je dat u koncesiju na desetogodišnje korišćenje novoosnovanoj organizaciji iz Beograda pod nazivom Internacionalni kulturni centar, na čijem je čelu bio Miroljub Milutinović. Tada se to najavljivalo kao “nova koncepcija rada”. Ambicija je bila da se ovde Kragujevčanima prikazuje evropska kinematografija kao i filmska ostvarenja “izrazitih autorskih estetika iz ostatka sveta.”

U obavezi su bili da urede enterijer, ali i da vode filmski program. Interesantno je da je ta organizacija, o kojoj se danas ne zna mnogo, planirala u to vreme slične bioskopske poduhvate u Nišu i Beogradu, ali se krenulo od Kragujevca. Najavljivano je ulaganje od 200.000 evra za unapređenje tehničkih uslova, a novac se očekivao iz evropskih fondova. Na čelu preduzeća “Šumadija film”, u čijem je sastavu bio “Pionir” , tada je bio Dušan Vasović, prethodno direktor Doma omladine, koji je tvrdio da je sklopljen odličan posao jer će ova organizacija održavati bioskop, isplaćivati tri radnika, i još 30 odsto zarade od ulaznica davati “Šumadija filmu”. Ulaganje je trebalo da bude učinjeno bez ikakvih dotacija grada ili Republike.

Ugovor je, neko vreme funkcionisao, ali je po svemu sudeći brzo i propao, jer se posle godinu dana o “Pioniru” opet govorilo kao o delu društvenog preduzeća “Šumadija film” koje je bilo u procesu privatizacije. Te 2005., tokom avgusta ,pale su velike kiše i poplavile pola sale. Tako je u septembru 2005. konačno zatvoren “Pionir” zbog ozbiljnih problema koji mogu da “ugroze život posetilaca”. Krov je prokisao, otpadali su delovi plafona veličine stola, nije bilo grejanja, propadala je fasada. Novi direktor Dejan Lazarević pokušao je da problem reši u saradnji sa Gradom, ali su ga tamo odbili, jer nije bila izvršena transformacija iz društvenog u državno preduzeće, a nad glavom im je kao Damaklov mač visila i privatizacija. Problem je bilo i samo vlasništvo imovine, jer su se kao vlasnici pominjali i Republika Srbija, kao i preduzeće “22.decembar”. Tada je već počelo da se govori o tome da će buduća rekonstrukcija ovog bioskopa koštati oko milion evra.

U februaru 2008. ponovo se pojavljuje Kusturica sada i kao direktor srpskog Filmskog centra. Ovoga puta on najavljuje izgradnju “multipleks bioskopa”, ali ne na ovoj lokaciji, već u Kneževom arsenalu. To je svečano obelodanjeno na konferenciji za štampu, gde ga je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović predstavio kao suinvestitora u ovom prostoru. Ista priča “art bioskop”, grad daje zemljište, a Kusturica navodno novac, pošto se uradi idejni projekat. Poznati filmski reditelj je tada o tome pričao kao o “velikom investicionom riziku”.  Na kraju se, po rečima Nebojše Vasiljevića, ondašnjeg gradskog većnika za investicije, sve završilo na tome što je Kusturica bio spreman da uloži samo pesak i drvnu građu.

Naredne godine “Pionir”, odnosno celo preduzeće “Šumadija film” postaje deo Doma omladine, nakon što je “otklonjena opasnost od privatizacije”. Bilo je to u ono vreme kada se u gradskom Domu kulture pojavljivao kao investitor i Milorad Mišković, pa su neki videli i njega kao potencijalnog kupca ovog preduzeća i kragujevačke bioskopske imovine. Pričalo se tu i o izgradnji “druge kule”, pošto je Dom kulture samo jedna izgrađena “kula” iz postojećeg projekta koji je predviđao i njenu bliznakinju nad bioskopom “Šumadija”, što bi svakako bio značajan poslovni interes nekoga od potencijalnih kupaca.

To se na kraju nije desilo, grad se izborio za to da Gradska dvorana “Šumadija”, “Pionir”, tada i “Radnički dom” budu javna svojina svih Kragujevčana, ali je ostao problem ko će ulagati u tu imovinu. (Sedam kvadratnih metara u dvorani “Šumadija” i danas se vodi kao privatna svojina i grad radi na tome da se ona vrati samoj Dvorani.) Dušan Vasović je te godine za “Politiku” izjavio da je neko potrošio silni novac koji je ostajao od karata sedamdesetih i osamdesetih, umesto da ulaže u modernizaciju ovih dvorana, dok je Ranko Milosavljević bio i oštriji u osudi grada što je “bacio šapu na imovinu ‘Šumadije filma’”, jer bi bilo bolje da su bioskopi prodati, ovako nema koga da ulaže ni u imovinu ni u bioskopske projekcije.

Kako god bilo, krajem te godine zatvara se “Šumadija film” zbog rekonstrukcije koja se oročava na april 2009, što će potrajati do današnjih dana. Tadašnji direktor Doma omladine Dejan Dačević priča priču koja je danas dobro poznata o “multifunkcionalnoj sali” “Šumadija” i koncertnoj dvorani “Pionir”. Bilo je predviđeno da “Radnički dom” bude predat Muzičkom centru, ali on je ubrzo morao da bude vraćen svojim vlasnicima u okviru procesa restitucije. Dačević će u to vreme govoriti o 800 hiljada evra koje treba uložiti u rekonstrukciju bioskopa “Šumadije” dok za “Pionir” nije bila jasna cena, ali se tvrdilo, što je interesantno da je mnogo skuplji od “Šumadije”. Na kraju je urađen samo krov, a sređeno je i nekoliko redova stolica u samoj dvorani “Šumadija”, te se u par sledećih godina tu održavao poneki rok koncert.

Dvorana “Šumadija”  je u narednim godinama pravila samo troškove i to oko milion i dvesta hiljada godišnje za komunalno uređivanje, po rečima Ivana Stefanovića, sekretara Doma omladine. Grad se prozivao da makar etapno ulaže novac u ovu imovinu, ali to tada nije učinjeno. Umesto toga ušlo se u nove dogovore sa Italijanima.

Pre 10 godina, 2013. JP Direkcija za urbanizam  dobila je zadatak za izradu izvođačkog projekta rekonstrukcije i adaptacije ovog objekta iza kojeg bi kao investitor stao grad Kragujevac. Planirano je mnogo poslova termoizolacija na fasadnim zidovima, demontaža svetlarnika, malterisanje zidova i krova, nabavka i ugradnja novih oluka, odlaganje na deponiji postojećih sedišta i postavljanje novih, postavljanje adekvatne podne obloge, skidanje lamperije, montaža nove opreme… Broj sedišta tada je trebalo da se smanji sa 648 na nekih 400-420. Sve to je i učinilo da Veroljub Stevanović poveruje u ono, napred rečeno, da će “Pionir” uskoro opet biti u funkciji, što se na kraju nije desilo. U septembru 2013. raspisan je tender za izvođača radova sa rokom u oktobru, ali se na njega niko nije javio!

Po rečima Nebojše Vasiljevića koji je bio uključen u ovu priču čitava ideja o rekonstrukciji 2013. krenula je od tadašnjeg rukovodstva Grada.

• Gledajući da imamo FILUM, da imamo Muzičku školu i more dece koja se bave muzikom i ne samo muzikom, nego kulturom mi smo krenuli u inicijativu da se “Pionir” revitalizuje. Ali pre toga smo vodili niz sporova oko imovine, da se to sve uknjiži na grad, jer je bilo i radnika koji su mislili da oni imaju pravo na tu imovinu. Naša ideja je bila da se u sred centra vrati jedan urbani deo. Bioskop nije dolazio u obzir pošto ne može grad da se bavi prikazivanjem filmova, a i već smo bili ušli u posao sa “Plazom” gde su se gradili multipleksi, pa smo se odlučili za koncertnu dvoranu. Na Sajmu kamenja smo napravili most saradnje sa Veronom u Italiji i njihovim sajmom mermera, kao i njihovom Privrednom komorom za koju rade njihovi arhitektonski biroi i prave idejna rešenja i onda se njihovi privrednici koji su članovi Komore javljaju za izvođenje. Oni su imali i iskustva sa radom na takvim prostorima, dok kod nas to iskustvo nismo imali ni u Kragujevcu, ni u Beogradu. Italijani su više puta dolazili ovde sa strukom, napravili jednu maksimalnu priču, gratis, razrešili salu, grejanje, provetravanje, binu… i to je bilo vrhunski. To je bio jedan jači idejni projekat, da sutra bilo koji investitor to samo malo razradi i prevede u realizaciju.

Ipak bivši većnik nije mogao da nam da odgovor na to zašto ovaj posao nije doveden do kraja, i zašto nije obezbeđeno da se neko javi na tender.

• U leto 2013. vlast je postala nestabilna, došli su ovi naprednjac, sukobi, svađe, jedni izlaze iz vlasti, drugi ulaze i praktično zbog toga je stalo, kaže Vasiljević. 

Inače, on je vrednost rekonstrukcije “Pionira” za to vreme ocenio na 1.250.000 evra. Na pitanje šta su oni planirali sa dvoranom “Šumadija” rekao je da je i tada bio protiv privatizacije, te da je njegovo mišljenje bilo da je ovde trebalo izmestiti Knjaževsko-srpski teatar, sa čime se nisu slagali u Direkciji za urbanizam, koji su stalno bili za lokaciju naspram sadašnjeg Doma sindikata, a nekadšnjeg Doma samoupravljača.

U narednim godinama o revitalizaciji “Pionira” prestalo je da se govori, ali se sporadično, i u planovima naprednjačke uprave Gradom, govorilo o rekonstrukciji Gradske dvorane “Šumadija” kao “važnoj investiciji”. Godine 2015. u budžetu Grada je bilo planirano 100.000 evra za njenu rekonstrukciju, ali ta investicija nije ostvarena. Dve godine kasnije, 2017, Minsitarstvo kulture Republike Srbije izdvojilo je pet miliona dinara za izradu tehničko-projektne dokumentacije. Svi koji su videli projekat tvrdili su da je izuzetan, ali i skup, trebalo je uložiti pet miliona evra, što grad nije imao. Usledilo je obećanje ministra kulture Vladana Vukosavljevića da će država uložiti novac, ali se do kraja njegovog mandata to nije dogodilo. U vreme izbora 2021. u celu priču se umešao aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se slikao pored “Šumadije” i obećao taj novac od strane države, kao i to da će to biti najveća investicija u kulturu Kragujevca unazad 50 godina! Nisu za njim zaostajali ni drugi stranački prvaci, ali od svega nije bilo ništa.

Prošle godine ponovo je počelo da se šuška o učešću Kusturice u revitalizaciji “Šumadije”, naročito od kada je na mesto pomoćnika gradonačelnika zadužena za kulturu i informisanje došla Ana Jelić (Petrović) koja je ranije sarađivala sa Kustom u Mećavniku. Obavljen je jedan razgovor, ali je na tome ostalo.

Pitali smo i sadašnju većnicu u Gradskom veću za investicije i upravljanje projektima, Danku Andonovski šta je aktuelno u vezi sa ovim rekonstrukcijama.

• Grad intenzivno radi na pronalaženju rešenja za rekonstrukciju ove dve dvorane, uz punu svest o njihovom značaju za kulturu Kragujevca. Kako je gotovo izvesno da ove projekte ne možemo finansirati sami, treba nam podrška ili Ministarstva kulture, tj. Vlade RS ili privatnog partnera kroz eventualno JPP. A pošto još uvek nemamo rešenje, samim tim još uvek ne možemo govoriti ni o rokovima, kaže Andonovska

Po njenim rečima sa Emirom Kusturicom je održan jedan zvaničan sastanak, pre nešto više od godinu dana, ali teško da bi se to moglo nazvati dogovorom.

• Istina je da gospodin Emir Kusturica bio zainteresovan za dvoranu Šumadija, kao što je istina i da to nije prvi put da je pokazao interesovanje za ovaj prostor. Njegova namera je bila da oživi dvoranu najkvalitetnijim svetskim, nacionalnim i lokalnim kulturnim sadržajima. Gospodinu Kusturici je predočena mogućnost zakupa prostora, ali mu je takođe ukazano (i pokazano) u kom se stanju nalazi dvorana Šumadija, i rečeno da grad sredstva za rekonstrukciju nema. Moguće je da je u tom kontekstu neko imao razgovore sa ministarkom Majom Gojković, ali ja lično nisam sa njom imala ni jedan sastanak na ovu temu, a koliko sam upućena ni iko drugi od zvaničnika Grada nije razgovarao sa njom o tome, kaže gradska većnica.

U Gradskoj upravi ističu da je cena radova po postojećoj tehničkoj dokumentaciji prošle godine revidirana na osam miliona evra kao i to da  “postojeći projekat nije conditio sine qua non kada je u pitanju rekonstrukcija ove dvorane. O tome će se pregovarati sa budućim investitorom – ko god da to bude bio.”

Danka Andonovska smatra da bi i cena radova na “Pioniru” trebalo da se ažurira, u odnosu na poslednje pominjanu cifru od oko 1.250.000 evra, ali kaže da tu “privatizacija nije opcija”.

• Moguća je samo neka vrsta koncesije kroz kroz JPP, gde bi Grad imao svoje uslove, među kojima je najvažniji zadržavanje namene prostora, mada bi meni, a verujem i svim građanima Kragujevca najdraže bilo da rekonstrukciju i “Pionira” i dvorane “Šumadija” finansira Vlada.

I tako se godine nižu, imovina propada ili koristi kao magacin, a filmovi gledaju u bisokopima u TC “Big fashion” ili kod kuće na računarima i televizorima.

Tri generacije Kragujevčana, „milenijumci“ rođeni oko 2000, generacija Z posle njih i novorođena generacija „alfa“ teško da i znaju gde su ove „dvorane“, a slabi su izgladi da će za njih saznati u neko skorije vreme.

Posle dve decenije neuspelih dogovora izgleda da je i Kusturica izgubio interes da bilo šta ovde učini, mada za to nemamo zvaničnu potvrdu. Od jednog bliskog saradnika, na pomen te priče dobili smo samo kratak komentar: “Fuj!”

Piše: Gordana Jocić