Ronilačka karijera Gružanina Svetomira Radosavljevića bogata je i obuhvata ronjenje do brodova iz Prvog svetskog rata, varenje pod vodom, vađenje projektila i ostataka mostova nakon NATO bombardovanja, piše RTS.
Bocu na leđa stavio je u tridesetoj godini na nagovor druga iz vojske. Sa njim je i osnovao prvi Klub podvodnih aktivnosti „Zastavaˮ u Kragujevcu. Ponosan je što je učio od legende ronjenja bivše Jugoslavije Dragiše Koprivice, kada nije bilo sigurnosnog prsluka i moderne opreme.
- Morate da budete dobar ronilac na dah da bi bili uspešan ronilac, tada, a sada ne. Sada su omogućili svakom, pa i turistima da mogu da se bave ronjenjem, ali do 20 metara. Tako da ti kursevi traju možda dan, dva, objašnjava Svetomir Radosavljević.
Do 1992. imao je pet godina staža i četiri ronilačke zvezde. Uživao je, ali je uspeo i da zaradi. Stekao je sertifikate za podvodno varenje i uklanjanje minsko-eksplozivnih sredstava. Posle bombardovanja bio je deo ekipe koja je vadila most Sloboda iz Dunava i Ostružniki most iz Save, potpoljene objekte, vojnu opremu, desetak NATO projektila.
- Nije prijatno kad ti zagrliš raketu tomahavk, koja je debela 70, 80 centimetara, da ti zagrliš i treba da znaš kako da vežeš, kaže Radosavljević.
Tokom karijere duge četiri decenije izvadio je i tridesetak utpoljenika. Bilo je i opasnih situacija u kojima nije morao da se nađe. Kada je ulazio u pećine iz kojih je, zbog podignutog mulja, izlaz nalazio sa poslednjim rezervama kiseonika Ili kada je skočio uz litičaste stene kod kornatskih ostrva u Jadranu.
- Kad smo merili sa sonarom i sa dubunimerom pokazivalo je 60, 70 metara. Međutim, mi kad smo skočili, mi smo preskočili, pored te litice smo proleteli na 130 metara, ja i Pantović Tomislav.
Izronio je i iz te situacije opasne po život. Sada mladima, kojima je uzor, savetuje da uče na njegovim greškama. Učio je i Nenada Đorovića sa kojim je kod Bara zaronio do Zente, austrougarskog broda iz Prvog svetskog rata.
- Na 78 metara dubine, dosta je rizičan sa onom opremom sa kojom smo ronili, ali smo nas četvorica, eto, sišli i to mi je nešto što nikada neću da zaboravim, kaže Nenad Đorović.
Ni Svetomir neće zaboraviti trenutak kada je zaronio u Jonsko more.
- Gde mi je pradeda ostao tamo u Plavoj grobnici. Životna želja mi je bila da odem da zaronim tu. Ronjenje je za mene život. Dok budem mogao da mrdam i dokle god budem mogao da prođem lekarski pregled, ja ću se baviti ovim, objašnja Radosavljević.
I u 66. godini održava branu na Gružanskom jezeru, ali uglavnom roni za svoju dušu i produžetak karijere o kojoj u njegovom domu svedoče i amfora, koplje, municija sa potopljenih brodova i ukrasi iz kapetanove kabine.