O najvećem hrišćanskom prazniku, prazniku Vaskrsenja Hristovog, farbanju jaja u Šumadiji, simbolici i načinu na koji se to radilo, za naš portal govorila je Svetlana Radojković, muzejska savetnica, etnološkinja Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.
Uskrs je ne samo najveći, već i najstariji hrišćanski praznik, pominje se u 11. veku kao nastavak Pashe, najvećeg jevrejskog praznika. Naziva se praznikom nad praznicima, jer se njime slave vaskrsenje i večni život koji predstavljaju osnovu hrišćanske vere. Sistem običaja koji se vezuju za proslavljanje Uskrsa mogu se hronološki grupisati oko Bele nedelje, Velikog posta i proslavljanja samog Uskrsa.
Poslednja sedmica pred početak Uskršnjeg posta i zadnja nedelja u mesojeđama naziva se Bela nedelja. Tada su se kretale povorke maskiranih ljudi koji su skupljali darove. Darivanje simboliše pokušaj da se umilostive više sile kako bi godina bila rodna i uspešna. Ove obredne povorke pripadaju kultu mrtvih.
Najvećem prazniku predhodi sedam nedelja Velikog posta i to su Čista, Pačista, Krstupoklona, Sredoposna, Glušna i Cvetna nedelja. U Cvetnoj nedelji narod se kiti vrbom i koprivom, dok se mlade devojke opasuju vrbovim prutom oko pojasa, da budu napredne kao vrbe. Velika ili Strasna nedelja u kojoj smo sada je poslednja sedmica Velikog posta, ona se strogo posti, naročito Veliki četvrtak i Veliki petak. Neki vernici na Veliki petak „jednodničeˮ, to jest ne jedu i ne piju (osim vode), jer je to dan Hristovog stradanja.
Centralno mesto u Uskršnjim običajima zauzima bojenje jaja, kucanje jajima, poklanjanje i ritualno jedenje jaja. Običaj bojenja jaja, kaže Svetlana Radojković, poznat je i drugim hrišćanskim narodima u Evropi, što potvrđuje njegovu starost.
Jaje ima veliki značaj u religiji i mitologiji, a često se spominje u mitovima o stvaranju sveta, gde je predstavljeno kao izvor života, što istovremeno znači da je imalo veliku ulogu i u kultu mrtvih. Kod nas, ističe etnološkinja, a i kod drugih naroda, jaja su imala važnu ulogu prilikom setve (zakopavalo se u brazdu od oranja) i u prolećnim magijskim radnjama (razbijalo se o rog najstarijeg ovna), a što je sve povezano sa kultom plodnosti.
Običaj je da se jaja u Šumadiji boje na Veliki petak, prvo obojeno jaje (čuvar, čuvarkuća) se izdvaja. Ono se najčešće posebno boji, crvene je boje i tom jajetu se pridaje naročita magijska moć, štiti ljude od bolesti i svakog zla, čuva stoku i useve. Posle sedam nedelja posta, valja se omrsiti jajetom, kao i protrljati se po licu crvenim jajetom, radi zdravlja. Iz istog razloga, ljudi su se umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje. Opšti običaj je da se jaja daruju kako gostima, tako i slučajnim namernicima koji uđu u kući za tri dana Uskrsa, jaja se šalju i na dar.
- Apotropejsko dejstvo imaju ne samo cela jaja, već i same ljuske od jajeta, pa tako u Levču žene pokupe ljuske od razbijenih jaja, isitne ih i zalepe za gornji deo praga – ragastova na ulaznim vratima, kao vid zaštite, ističe Svetlana Radojković.
Za bojenje i šaranje jaja upotrebljivane su jednostavne tehnike i sredstva, jednostavno bojenje materijama koje se nalaze u kući i oko kuće. Nekada su se za dobijanje određenih boja koristile određene vrste biljaka ili delovi biljaka (list, koren, cvet).
- Da bi se dobila crvena boja, u Lepenici, Gruži, Jasenici, Levču, jaja su se bojila rujem. Mlečika se koristila za žutu boju, a za tamnije žutu (do crvenkaste i mrke) upotrebljavaju se ljuske od crnog luka, lukovina. Žutozelenkasta boja postiže se ako se jaja oboje u koprivama, ili se oboje vočkom, koja raste gde je zemiljište podvodno ili travom pupom. Za mrku boju korišćena je orahovina – ljuske, kora i žile drveta. Jačina boje zavisila je od dužine kuvanja.
Muzejska savetnica naglaša da je Kolekcija Uskršnjih jaja u Etnološkoj zbirci Narodnog muzeja u Kragujevcu sastavni deo zbirke pod nazivom Duhovna kultura. Prikupljena su u periodu od 1979. do 1983. i u 2006. godini. Uskršnja jaja iz zbirke, prema tehnikama ukrašavanja mogu se podeliti u tri vrste: ona koja su šarena i na kojima se nalazi ornamenti, urađenim tehnikom batik (tankim slojem voska prekrije se površina koja ne treba da se oboji, pa se posle bojenja taj vosak skine) ili se ornamenti stvaraju pomoću šaraljke; druga tehnika podrazumeva šaranje pomoću prirodnih listića; a treća podrazumeva upotrebu tempera.
Mnogo je motiva koji se primenjuju na uskršnjim jajima i oni su često krajnje stilizovani. Kod šaranja jaja voskom izvode se različiti ornamenti, religijski, biljni, geometrijski i zoomorfni. Religijski uticaj se ogleda na onim jajima na kojima je iscrtan krst i često ispisan pozdrav Hristos vaskrese.
Najčešće su ornamentalni motivi na šaranim jajima biljnog porekla i oni se izvode naturalistički. Cveće i lišće su simboli proleća i na jajima simbolišu nov život i obnavljanje. Kada je reč o zoomorfnim motivima, zastupljeni su motivi ptice, leptira, zmije, ribe i kornjače i oni nose određenu simboliku. Nekada su se na jajima nalazili i motivi Sunca, Meseca i munja, verovalo se da ovakva jaja štite domaćinstvo i useve od nevremena. Običaj je da se ono na Đurđevdan zakopa u vinograd ili na njivu, ili da se čuva i da se iznese u dvorište pred nepogodu.
Danas se stare tehnike sve više zamenjuju lakšim i modernijim načinima ukrašavanja jaja, ali mnogi vernici i dalje drže do tradicionalnih metoda farbanja.