Mnogi mediji, uključujući i naš, poveli su se sa informacijama sa društvenih mreža i objavili da su grafiti na hramu Svetog Save na Aerodromu bili ispisani na albanskom jeziku.
Prenosimo komentar urednice crkvenog radija Zlatousti, Gordane Jocić“
„U nizu razgovora koje sam juče vodila sa raznim ljudima na temu žvrljanja grafita na zidu Hrama Svetog Save na Aerodromu (zbog čega sam kvalifikovana i kao domaći izdajnik), je i razgovor za Fake news o pogrešnim, neproverenim, ostrašćenim interpretacijama u, i inače – konfuznom događaju. Razgovor za Fake news odnosio se pre svega na odgovornost medija, novinara koji su objavili da su poruke „crnim sprejom ispisane na ALBANSKOM JEZIKU“. To je ogromna materijalna greška, jer potpuno menja kontekst. Mi smo imali ovde Kragujevčanina koji je na zidu crkve i pločnicima ispisao poruke podške srpskoj politici na Kosovu, a u medijima se pojavila tvrdnja da su, maltene neki simpatizeri Albanaca na albanskom jeziku ostavili poruke. Meni lično smeta i interpretacija da je reč o delu „nacionalne i verske mržnje“, te objava neproverene tvrdnje da je počinilac stupio među „vehabije“. Moje mišljenje je da je reč o čisto vandalskom činu jedne osobe koja je očigledno u glavi zbunjena vladajućim nacionalnim narativom, a i nekim svojim (ispravnim) osećajem za to da je „Bog ljubav“ za sve narode, bez obzira koju veru ispovedali, a to znači i za Albance i za Muslimane. Ovde se kao čin mržnje interpretira rečenica „Allahu akber“ (arapski izraz), koju koriste ekstremni Muslimani skloni terorizmu. Ali teroristi ne polažu jedini pravo na ove reči. Zapravo, one su deo molitve Bogu kojom se svakodnevno mole verujući muhamedovske vere u značenju Bog je veliki! I svi drugi natpisi nisu ništa drugo nego slavljenje Boga, doduše na neprimeren, vandalski način. Zato ja mislim da počinilac treba da odgovara za vandalski čin, a ne za širenje nacionalne i verske mržnje. Što ne znači da mržđnje nije bilo. Omraza je definitivno pratila ovaj čin i to od strane njegovih krvožednih komentatora.. Ovo je u par nedelja već drugi put da tražimo da se „napijemo krvi“ počinilaca nekog prestupa (mislim tu, i na onog čoveka koji je pregazio nesrećnu mladu devojčicu). Mnogi od tih „osvetnika“ predstavljali su se kao ljudi koji idu u crkvu, dakle veruju u novozavetnog Boga Gospoda Isusa Hristosa. A on je, baš kao što je ovaj momak ispisao na zidu „Ljubav“, a ne „Osvetnik“. To je razlika između novozavetne i starozavetne vere. Ne „oko za oko, zub za zub“, nego opraštanje i neprijatelju. Kad kažem opraštanje ne mislim na to da počinioci oba ova dela ne zaslužuju kaznu. Kazna proizlazi iz njihove odgovornosti za rđava dela. Ona je nešto što normalno sledi i po Božjim i po ljudskim zakonima. Ali zna se ko sudi, dok je hrišćanima zapoveđeno: Ne sudi! – „Osveta je moja, ja ću je vratiti“. (Stari zavet Dakle, mnogo je tema otvorio jučerašnji događaj, među kojima i temu da li mi razumevamo šta su svetinje, pogotovo da je i čovek hram i svetinja!“