U tradicionalnom novogodišnjem intervjuu za zvanični sajt Vaterpolo kluba Radnički, direktor Jugoslav Vasović analizirao je godinu za nama i izneo planove i očekivanja za budućnost.
Letos su u Kragujevac ponovo počela da stižu zvučna imena srpskog vaterpola – redom, Strahinja Rašović, Radoslav Filipović, Radomir Drašović, Nikola Murišić, Petar Jakšić, Dušan Vasić, a na samom kraju i najzvučnija pojačanja, Nikola Jakšić i Duško Pijetlović. Kako ste uspeli da dovedete sve te igrače?
- Dovođenje svih tih igrača ne bi bilo moguće bez podrške našeg glavnog sponzora, kompanije Know It. Oni su prepoznali našu viziju i odlučili da podrže politiku kluba, koja se fokusira na angažovanje domaćih igrača i srpskih reprezentativaca. To ima ogroman značaj, ne samo za naš klub i srpski vaterpolo, već i za mlađe generacije koje mogu uživo gledati i učiti od vrhunskih igrača. Ovo je tek početak i nadamo se da će se produbiti. Još uvek nismo očistili sve finansijske „repove“, što bi trebalo da učinimo do marta-aprila. Jako smo blizu toga, smanjili smo dugove i još jednom bih se zahvalio svim bivšim igračima koji su bili spremni da sačekaju isplate na duži vremenski period.
Posle godinu dana pauze, Radnički se vratio u Ligu šampiona, u sjajnoj atmosferi prepunog kragujevačkog bazena, posle preokreta u tri sjajne utakmice u grupi smrti sa ekipama Mladosti, BVSC-a i Vuljagmenija. Koliko je to značajno za klub?
- Plasman u Ligu šampiona je bio značajan iskorak u tom trenutku, a sam turnir jako lep za nas. Igranje u najelitnijem evropskom takmičenju ključ je za naš dalji napredak, jer samo kroz nadmetanje s najboljima možemo napredovati.
Potom Radnički nije uspeo da se plasira u narednu rundu, kroz jako tešku grupu sa ekipama prvaka Evrope Ferencvaroša, hrvatskog šampiona Jadrana iz Splita i najboljeg gruzijskog tima Dinama iz Tbilisija. Kako ocenjujete ovogodišnji nastup u Ligi šampiona?
- Igre su nam u ovom delu sezone bile šarene, kao i neke same utakmice – od sjaja, do očaja i nazad. Nismo odigrali kako treba u grupnoj fazi takmičenja, jer smo još uvek u procesu stvaranja novog tima. Sa te rezultatske strane nemamo za čim da žalimo, jer nismo bili na potrebnom nivou. Ono što je važno, je da smo organizaciono ispratili sve izazove. Prvi deo sezone je bio izuzetno naporan, sa mnogo utakmica u gostima, što iscrpljuje i finansijski i psihički.
U Regionalnoj ligi Radnički na polusezoni zauzima treće mesto koje vodi na „fajnal-for“. Kako ste zadovoljni igrama u tom takmičenju?
- Očekuje se mnogo više u Jadranskoj ligi. U nekom smo procesu stvaranja, pa sve može da se pravda i da se čeka vreme. Sami rezultati na kraju su bolji nego što smo igrali. Nikako nisam zadovoljan igrama, ima mnogo razloga i opravdanja, pogotovo za reprezentativce koji su praktično godinu dana bili u pogonu bez prestanka, uz veliko pražnjenje na Olimpijskim igrama. Izgubili smo kući pet bodova, što je previše i za celu sezonu, a ne za polusezonu. I na startu drugog dela nas čeka stravičan raspored, sa sedam utakmica u prvih 20 dana, ali se nadam dobrim rezultatima i dobrom radu u ovoj pauzi i da neke mini pripreme odradimo kako treba.
Propuštena je prilika za prvi trofej na finalnom turniru Kupa Srbije. Radnički je dobro otvorio polufinalni meč sa Novim Beogradom, ali je na kraju ipak poražen. Da li ostaje žal za tim peharom?
- Potpuno zasluženo smo izgubili polufinale od kasnijeg osvajača Novog Beograda. Vratio bih se na to – nismo igrali dobro, ali se nadam da ćemo krenuti u nastavku sezone. Nismo igrali kako treba, pa nemamo za čime ni da žalimo. Mi ne moramo da osvojimo nijedan trofej ni ove ni sledeće godine ako to ne zaslužujemo, ali ako imamo jedan sastav koji imenima može više, onda bi taj sastav to morao i da pokaže. Mislim da će se to desiti, ali da treba vremena.
U zimskom prelaznom roku stigao je iskusni levoruki vaterpolista Boris Vapenski, koji bi trebalo da pomogne ekipi da ispuni ciljeve. Kakva su očekivanja od njega?
- Sa Vapenskim smo još letos pregovarali i dogovorili se, ali njegov sada već bivši klub nije hteo da ga pusti, što je učinio u januaru. On nije naša nova želja, već nešto što je ranije dogovoreno. Radi se o jednom fantastičnom igraču koji može da donese dosta toga i očekujemo da će nam pomoći i unaprediti našu igru. Njemu će možda biti naporno na početku, jer nije navikao na ovaj ritam utakmica, ali će se brzo uhodati, jer je jako kvalitetan i iskusan igrač.
Pored njega, Radnički je ozvaničio i tri velika imena za narednu sezonu – Andriju Prlainovića, Savu Ranđelovića i Nikolu Dedovića. Nije čest slučaj da se već u prvom delu sezone angažuju igrači za narednu, kako je do toga došlo?
- Nije čest slučaj, ali prosto smo odranije u pregovorima sa svima. Andriju smo želeli jedno 10 godina, sa Savom takođe pregovarali jako dugo, dok je Dedović bio sa nama ovde u starom klubu. Dugo smo pričali sa njima i sada, kada su se njihove i naše želje poklopile, reagovali smo i dogovorili saradnju. Igrom slučaja, sva trojica su imala ugovore za ovu sezonu, kada smo mi sredili našu finansijsku konstrukciju, pa će nam se pridružiti predstojećeg leta.
Koliko je značajan povratak ovih igrača u srpski vaterpolo, posle 10 godina u inostranstvu?
- Ova tri igrača su osvojila ukupno sedam zlatnih olimpijskih medalja, uz još dve Andrijine bronze i brojna najsjajnija odličja u ostalim reprezentativnim i klupskim takmičenjima. Jako je bitno za naš sport da u našoj zemlji igra što veći broj tih velikih igrača koje će neka deca gledati i koju će dotaći nekom svojom pričom, savetom, potezom… Par saveta tih igrača mlađima može da bude jako korisno.
Da li će ti brojni dolasci usloviti i neke odlaske?
- Ono što je bitno, zna se manje-više ko dolazi, ali se ne zna ko odlazi. Svi igrači koji su u klubu su naši igrači i ja se lično nadam da će pokazati da zaslužuju da ostanu. Ne vidim razlog da sa ovim sistemom takmičenja taj roster ne bude i malo duži nego inače.
Žreb u Kupu Evrope doneo je Jug u osmini finala, kakva su očekivanja od tog dvomeča?
- Kao i uvek, očekujemo da pobedimo u dvomeču, ali to isto želi i Jug. To je jedina ekipa koju baš nikako nisam želeo da izvučemo. Izuzetno cenim Jug kao klub i trenera Vjekoslava Kobešćaka. Jug je branilac trofeja, mi želimo trofeje i moramo preko najjačih. Biće izuzetno težak dvomeč, da nekog ne zavara ona ubedljiva pobeda u Gružu. Ovo je potpuno druga priča i Jug je jako dobar tim.
Da li Radnički ove sezone može da se vrati na tron Regionalne lige i domaćeg šampionata?
- Naše ambicije su uvek najviše. Tako je bilo i prošle godine kada smo imali nominalno lošiju ekipu, išli smo na trofeje. Bili smo zadovoljni tim drugim mestom, a ove nas sigurno neće zadovoljiti druga pozicija ni u jednom takmičenju. To je proces, na silu se ne može, moramo da radimo i dođemo do naše igre i forme i pokušamo to da održimo u ovom izuzetno teškom, pa slobodno mogu reći i nehumanom sistemu, sa tolikim brojem utakmica u malom vremenskom razmaku. Regionalna liga je najjača liga na svetu. Samo je Valis malo ispod kvaliteta, a svih ostalih 11 ekipa mogu da dobiju jedna drugu. Možda neki timovi ne mogu na „fajnal-for“, ali zato i te kako mogu da pomrse račune drugima. Imamo sedam klubova koji su za završni turnir, to su Primorac i Jadran HN iz Crne Gore, Jadran ST, Mladost i Jug iz Hrvatske i Novi Beograd i Radnički iz Srbije. Sedam klubova koji zaslužuju i sa pravom pretenduju na „fajnal-for“. Konkurencija je jaka na svim frontovima, ali nas ništa osim trofeja neće zadovoljiti.