Suđenje za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, poznatije kao afera „Indeks” trajalo je punu deceniju pred Višim sudom u Smederevu, piše Politika.
Sudski proces je pokrenut u septembru 2009. iz osmog pokušaja, iako se sa hapšenjem osumnjičenih profesora počelo još u februaru 2007. godine. Konačno, krajem 2019. sudsko veće, na čelu sa sudijom Slađanom Bojković, prvostepeno je osudilo šesnaest osoba – dvanaest profesora i četiri pomagača – za primanje mita i pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela, na ukupno 61 godinu zatvora. Izrečeno je i oduzimanje nezakonito stečene imovinske koristi pojedinim okrivljenim u ukupnom iznosu od 19.900 evra i 1.500 tadašnjih nemačkih maraka po pravosnažnosti presude, kao i zabrana obavljanja profesije pojedinim osuđenim profesorima u rasponu od tri do pet godina.
Nakon skoro tri godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu u osuđujućem delu i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Suđenje se ponavlja Sveti Puriću, bivšem dekanu Pravnog fakulteta u Kragujevcu kojem je izrečena najviša kazna od osam godina zatvora, Dragani Petrović, profesorki krivičnog prava (sedam godina), Saši Jovanoviću iz okoline Velike Plane (šest godina), Draganu Bataveljiću, profesoru ustavnog prava ( šest godina), Emiliji Stanković, profesorki rimskog prava i u vreme izbijanja afere pomoćnici ministra prosvete (pet godina), Zoranu Simiću, bivšem šefu studentske službe ( pet godina), Božinu Vlaškoviću, profesoru autorskog prava ( četiri godine), profesorima Srđanu Đorđeviću, Mileni Petrović, Nenadu Đurđeviću i domaru Andriji Tomoviću, osuđenima na po tri godine, zatim profesorima Radoju Brkoviću, Miodragu Mićeviću, kao i Oliveri Kojić, referentkinji za studentska pitanja, osuđenima na po dve godine zatvora, i profesorki Jasmini Nektarijević (šest meseci kućnog zatvora).
Na spisku za ponovljeno suđenje našao se i profesor Ivan Čukalović, osuđen na dve godine zatvora. On je krajem prošle godine preminuo od posledica zaraze virusom korona, pa će protiv njega biti obustavljen postupak.
Novim sudskim većem predsedavaće sudija Višeg suda u Smederevu, Lidija Jovanovska, saznaje „Politika”. Suđenje se vraća na početak, ali izvođenje novih dokaza nije neophodno, već će se, najverovatnije, ići na ponovnu ocenu dokaza. Nije poznato kada bi novo suđenje moglo da počne, jer sudija mora da se upozna sa obimnim predmetom.
U odluci o ukidanju prvostepene presude za sve osuđene Apelacioni sud osporio je argumentaciju prvostepenog suda u vezi naredbe za tajni nadzor od 16. septembra 2006. godine. Sporan je i status svedoka Tomislava Spasića, jer prema drugostepenoj presudi, ukoliko je on postupao kao policijski službenik nije mogao biti ispitan u svojstvu svedoka, a status prikrivenog islednika mogao je dobiti samo izdavanjem naredbe što je bilo u nadležnosti istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, na predlog Specijalnog tužilaštva, a takva naredba nije izdata.
Podsećamo, prema navodima iz optužnice Tomislavu Spasiću, u to vreme policijskom inspektoru PU Smederevo, prvooptuženi auto-limar Saša Jovanović ponudio je da mu obezbedi diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu bez polaganja ispita, a da ovaj zauzvrat stopira istragu o nelegalnoj trgovini automobila u kojoj je učestvovao. On je o tome obavestio svog nadređenog i tužioca i onda se krenulo sa snimanjima, a Spasić je u postupku tretiran kao svedok.
Apelacioni sud takođe nalazi da se obrazloženje prvostepenog suda da okrivljeni profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu imaju status službenih lica ne može prihvatiti kao dovoljno jasno i argumentovano, a osporava i primenu blažeg zakona.
Apelacioni sud je kao neosnovanu odbio žalbu višeg javnog tužioca u Smederevu i potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, ocenjujući zaključak Višeg suda u Smederevu pravilnim. Time je sud oslobodio petoro okrivljenih: Miroslava Galjaka, Rajka Ćosovića, Dejana Atanackovića, Zorana Kovačevića i Nenada Obradovića.
Treba podsetiti da su se na optuženičkoj klupi u ovom maratonskom procesu ostali samo oni koji su se teretili za krivična dela primanje mita i podstrekivanje na primanje mita, za koja relativna zastarelost nastupa posle 15, a apsolutna posle 30 godina. Sa liste optuženih, najduže u istoriji srpskog pravosuđa, protokom vremena nestalo je više od 40 imena usled zastarevanja pojedinih krivičnih dela. Prvobitno se spajanjem dve optužnice na listi optuženih našlo 86 profesora, studenata i posrednika za više od stotinu krivičnih dela. Optužnicom je precizirano da su ispiti koštali od 500 do 1.000 evra, a diplome od 12 do 16 hiljada evra.
Čekajući pravosnažnu presudu veći deo okrivljenih profesora dočekao je penziju, a danas najmanje dva aktera afere „Indeks” pod pretpostavkom nevinosti i dalje rade na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Prema saznanjima „Politike”, nikome nije izrečena neka disciplinska mera, niti su poništeni neki od spornih ispita i diploma.
Svi optuženi negirali su krivicu, osim bivše nadzornice u požarevačkoj ”Zabeli”, Radmile Jovanović Canić, koja je priznala da je kupila šest ispita za pet hiljada evra.
Sudski maraton
Proces „Indeks” je tri puta vraćan na početak kada je već bivao u završnim fazama, prvo zbog reforme pravosuđa, potom zbog izmene Zakona o krivičnom postupku i, na kraju, usled promene porotnika u svim sudovima. Odugovlačenju je, osim velikog broja optuženih, doprineo i štrajk advokata, kiše, poplave, snegovi, seminari, kongresi, bolesti… Rekorder je bivši dekan Predrag Stojanović koji je svoju odbranu izneo skoro osam godina nakon početka suđenja, pravdajući odsustva lekarskim uverenjima čija su veštačenja pokazala da je sposoban da prati suđenje, a u sudu se pojavio tek nakon što mu je određen pritvor koji je zamenjen novčanim jemstvom da će se redovno odazivati na pozive za ročišta. U odnosu na njega je razdvojen postupak, ali bi to sada trebalo da bude spojeno po istoj optužnici. To se najverovatnije odnosi i na optuženog profesora Boru Čejovića i advokata Zvonka Markovića.