Narodni poslanik Nikola Nešić pokrenuo je pitanje na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije o kragujevačkoj „Energetici”. Pošto se radi o hitnom pitanju, jer je bilo tri dana do početka grejne sezone, on je pitao da li ovo preduzeće ima sve potrebne dozvole, jer bez njih neće moći da započne rad i grejanje 22.000 domaćinstava u gradu i velikog broja ustanova.
Kada je pomenuo dozvole Nešić je mislio na rekonstruisanje toplane i ugradnju novih kotlova na gas koji će zameniti one na ugalj. Pitanje se odnosilo na to imaju li novi kotlovi upotrebnu dozvolu i dozvolu za rad i da li je izršen tehnički prijem. Dalje, pitao je da li novoizgrađeni dimnjaci za ove kotlove imaju građevinsku dozvolu i ostale saglasnosti, kao i da li postoji građevinska dozvola za novoizgrađeni toplovod koji od novih kotlova vodi do gradske mreže.
Na ova pitanja poslanik Nešić nije na sednici prošle nedelje dobio odgovore, ali je uspeo da premijerki Ani Brnabić dostavi pitanja u pisanoj formi, uz pozivanje na dostupnost informacija od javnog značaja. Pitanja su prosleđena i ministarstvima za građevinarstvo, infrastrukturu, kao i za rudarstvo i energetiku, Evropskoj banci, koja je kreditirala radove, i gradonačelniku Kragujevca, pa i samom rukovodstvu „Energetike”.
Izostala upotrebna dozvola
Od svih adresa kojima se obratio poslanik je u ponedeljak, 31. oktobra, dobio odgovor od rukovodstva „Energetike”, koji je potvrdio sve sumnje u postojanje dozvola i pokazao da je briga za ovo pitanje bila opravdana i u interesu svih građana. Nešić kaže da se sticajem okolnosti on kao poslanik stranke „Zajedno” pri Koaliciji „Moramo” u poslednjih desetak dana tri puta bavio „Energetikom” i da su pokrenuta tri veoma važna pitanja za grad i korisnike njihovih usluga.
Prvo su se pridružili protestu građana zbog kašnjenja grejne sezone, a po odluci Gradskog veća i na preporuku Vlade.
• Nas su pozvali građani koji su protestovali ispred „Energetike” zbog pomeranja grejne sezone za dve nedelje. Mi smo prihvatili da učestvujemo, ali se nismo gurali u prve redove, jer smo hteli da građani sami pokažu svoje nezadovoljstvo, pa koliko ih dođe. Hteli smo da vide da imaju uticaj i moć ako se bore i ako ih ima dovoljno da zaštite svoje interese. Rezultat je da je grejna sezona započela 28. oktobra umesto najavljenog 1. novembra, kaže Nešić.
A onda su prešli na još teže od tri pitanja – dozvole za rad novog postrojenja za gas. Na to pitanje iz „Energetike” je Nešiću stigao odgovor da je tehnički prijem obavljen, ali da nemaju dozvolu za rad. Kao razlog navedeno je da sistem kotlova na gas još nije bio pušten u rad i da nije bilo uslova da se urade određeni testovi da bi bila izdata upotrebna dozvola.
Tako grejanje u gradu već nekoliko dana radi bez upotrebne dozvole. Na pitanje o izgradnji dimnjaka za kotlove na gas, a reč je o dva povezana dimnjaka, ili sistemu dimnjaka, odgovor je, kako nam prenosi Nešić, da su oni izgrađeni iako nisu imali građevinsku dozvolu, kako „bi se omogućilo grejanje građana gasom”. Ali, izostao je odgovor zašto dozvola za izgradnju nije pribavljena i šta je tu bilo prepreka, s obzirom da pripreme za prelazak na novi energent dugo traju.
• Ono što su dalje napisali potvrdilo je da sam u pravu kada sam napisao da nije mogao da se rekonstruiše toplovod od novih kotlova do gradske mreže kada nije ni postojao, već je bio parovod. Mogao je samo da se izgradi novi toplovod paralelno sa parovodom koji je ostao gde je bio, i tako je i urađeno, ali bez građevinske dozvole. Odgovor „Energetike” je da nisu dobili dozvolu za gradnju zbog nerešenih imovinskih odnosa, kaže Nešić.
Pepeo pod kontrolom
On navodi da je poenta ove priče da se pokaže kako se sprovodi jedan državni projekat kroz koji treba da vidimo procedure kako država radi. Pokazale su se sve manjkavosti sistema od A do Š, s tim da njegova stranka potpuno podržava ovaj projekat, ali ne da se radi van procedure, naglašava naš sagovornik.
• Važno je da se istakne da postoji jednako pravo za građane i za državu, a ne da država radi na divlje. Sve je urađeno, a dozvola nema nigde. Meni je važno da se ne dovodi u sumnju da smo mi protiv grejanja, što nikako nismo, već hoćemo da istaknemo da kad država radi to treba da bude za primer. Ovo je projekat koji prevazilazi lokalne okvire jer ga finansiraju svi građani Srbije, od Subotice do Vranja, i zato je važno da se poštuje procedura, zaključuje Nešić.
On napominje da je nova – stara premijerka Ana Brnabić na Skupštini navela da „Energetika” iz Kragujevca ima problem sa dokumentacijom i da su procedure nametnute od Evropske unije. Ona je, kaže Nešić, to uzela za primer u replici poslaniku Nebojši Zelenoviću zalažući se da se uzimaju kineski krediti direktnom pogodbom, dok krediti od Evrope, kao što je ovde slučaj, traže mnogo dokumentacije, što pokazuje primer „Energetike” iz Kragujevca koja ima probleme sa tim, pojašnjava Nešić.
Tako je premijerka uzela slučaj ovog preduzeća i izgradnju pogona bez dozvola ne kao primer za kritiku, već potpuno obrnuto, kao argument da treba izbegavati evropske kredite jer traže detaljnu proceduru, rezimira Nešić.
Najzad, treće pitanje koje je pokrenuo ovaj poslanik, opet na poziv građana, a vezano je za „Energetiku”, je odlaganje velikih količina pepela na „staroj” lokaciji u krugu nekadašnje „Zastave”, na granici sa naseljem Beloševac. Građani su se pobunili što se pepeo sa matične lokacije pored pogona preduzeća premešta opet kraj njihovog naselja i preti zdravlju stanovnika.
Poslanik Nikola Nešić pridružio se protestu građana i zahtevao od rukovodstva preduzeća da daju na uvid dokumentaciju na osnovu koje odlažu pepeo na ovom mestu. Dobio je odgovor da preduzeće ima saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine i da se radi o sprovođenju projekta na ovoj lokaciji.
Međutim, Nešić tvrdi da su dobili mejl sa saglasnošću Ministarstva, ali se ona odnosi na sanaciju i rekultivaciju prostora, a ne i novo deponovanje pepela. Na to su iz preduzeća najavili da će poslati i dozvolu, koja je deo celog projekta, ali ona, kao ni projekat, do ponedeljka, 31. Oktobra, nije stigla.
Posle protesta i razmene poruka novost je da je „Energetika” obustavila odlaganje pepela na lokaciji kraj Beloševca, a planirano je da se ovde odloži novih 10.000 do 50.000 tona, prema raznim nezvaničnim izvorima. Prekid radova Nešić pozdravlja i smatra da su mnogi stanovnici ovog naselja sada zapštićeni, a svi sa kojima je razgovarao boluju od astme.
Poslanik se pita šta je bilo sa projektom da se pepeo iz „Energetike” koristi kao podloga pri asfaltiranju seoskih puteva. Za taj projekat dobijeno je odobrenje od Evropske banke za razvoj za kredit od četiri miliona evra, ali ništa od toga nije urađeno. Neko bi trebalo da odgovori građanima šta se planira sa ovim brdima pepela, zaključuje poslanik Nikola Nešić.