- Većina radnika u Kragujevcu od svoje zarade ne može dostojanstveno da živi, stanje je slično u većem delu Srbije, a „ponegde i gore“, rekao je dugogodišnji sindikalni lider u penziji i predsednik Udruženja građana „Nova svetlost“ Jugoslav Ristić.
Ristić je naveo da je prosečna zarada u Srbiji 103.519 dinara, u Kragujevcu 98.108 dinara, a u Šumadiji 87.52 dinara.
Vrednost potrošačke korpe iznosi 106.194 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa „teška“ 55.085 dinara.
Ristić je rekao da je pristojan život moguć u beogradskoj opštini Stari grad, gde prosečna zarada iznosi 179.727,00 dinara.
On je ocenio da ove različitosti stvaraju životne, a i demografske probleme.
- Naš socijalni status je posledica realizovane ekonomske politike, koja se zasnivala i zasniva na stranim direktnim investicijama i privatizaciji svega, smatra Ristić.
Dodao je da su gotovo jednake zarade kod stranih investitora, čak i jednake otpremnine, koje su takve da „samo neko u krajnjoj nuždi mora da ih prihvati„.
Ristić je ocenio da odgovor na pitanje zašto su zarade kod stranih investitora tako niske, leži u ugovorima koje država zaključuje sa stranim investitorima, kojima ih obavezuje da zarade radnika u tim fabrikama moraju da budu veće za 20 posto od minimalne zarade.
- Tako dolazimo do zarade od 70.000 dinara, koja je dominantna kod stranih investitora. Kako se tu, u fabrikama, stvara nova vrednost, od koje se finansira javni sektor, jasno je da i za njih neće biti značajno većih zarada, dok radnicima u ovim fabrikama ne bude bolje. Povezano sa ovom činjenicom, ni penzioneri nemaju čemu da se nadaju. To je i odgovor zašto se grčevito drži minimalna zarada na niskom nivou, rekao je Ristić.
U prvomajskom proglasu radnicima Kragujevca, Ristić je naveo da niska minimalna zarada omogućava poslodavcima da najveći deo dobiti ne podele sa radnicima.
Dodao je da da postoji nedostatak radnika, što ne znači da ih nema nego da neće da rade za zaradu od koje ne mogu da žive, pa se dovode radnici iz drugih zemalja, koji pristaju da rade za te zarade trpeći diskriminaciju, koja je zakamuflirana agencijama za iznajmljivanje radnika.
U oceni stanja u kragujevačkim preduzećima, Ristić je istakao da neuplaćivanje doprinosa na zarade radnicima Fabrike oružja „budi nespokojstvo“ kod radnika te fabrike.
- Veliki broj radnika u komunalnom sektoru zaposlen je putem agencija za iznajmljivanje radnika. Njihov prekarni položaj povoljna je osnova za manipulacije sa njima. Radnice u malim trgovinama suočene su sa konstantnim kršenjem prava, najčešće radnog vremena, rekao je Ristić.
Kako je kazao, „najnoviji trend“ je da u Kragujevac dolaze radnici iz razvijene zemlje, koji su višestruko plaćeniji od domaćih radnika, što po njegovoj oceni ostavlja poruku da radnici u Srbiji moraju da ostanu jeftina radna snaga.
- Ako uvozimo radnike, možda je vreme da uvezemo i političare koji će raditi u interesu radnika ove zemlje, ili da radnici kao najbrojnija grupacija u društvu, uzmu stvari u svoje ruke, poručila je „Nova svetlost“ u prvomajskom proglas i dodala da je opisano stanje posledica političkih odluka i samo kroz politiku može da se promeni.