Politička organizacija Nova snaga/Zajedno za Srbiju obratila se javnosti saopšetenjem u kome, kako je navedeno, predstavljaju „sve elelmente prevare gradske vlasti u slučaju Javno stambednog preduzeća“. Prenosimo saopštenje:
Nova Snaga i Zajedno za Srbiju predstaviće sve elemente prevare gradske vlasti u slučaju Javno stambenog preduzeća! Sve je počelo sredinom prethodne godine kada je procurela informacija da je Javno stambeno preduzeće Kragujevac šest godina unazad naplaćivalo od građana Kragujevca nepostojeće troškove, fiktivno knjižene na mesečnim računima pod stavkom ,,vođenje matične evidencije.
Kao reakcija na ovo usledile su tužbe već ogorčenih građana koji su izrazili želju da svoja prava ostvare pred sudom. Impuls nezadovoljstva se širio lančano i tako, u roku od par meseci, doveo do broja od oko 6.000 tužbi sa identičnim tužbenim zahtevima protiv JSP Kragujevac, koji se protivpravno bogatio na račun građana i Grada Kragujevca, koji je svojim odlukama ovu malverzaciju aminovao! Kako bi predupredili uvećanje sudskih troškova, tuženi su svesni krivice priznavali tužbene zahteve, a sudije iste dosuđivali tužiocima. Iz to, JSP Kragujevac je uputio javni poziv 01.09.2020. godine kojim je priznao protivzakonito postupanje u nameri da manje ostrašćene građane privoli na zaključenje vansudskih poravnanja i tako ih odgovori od vođenja sudskih postupaka koji bi dodatno opteretili budžet. Javno preduzeće je u tome i uspelo, premda je sporazum zaključilo oko 15.000 korisnika. Sudbina sudskih sporova bila je izvesna, sudije su u najvećem broju slučajeva dosuđivale tužiocima novčanu naknadu koja im je oduzeta sa kamatom, a tužene obavezivale da pored toga tužiocima isplate i troškove sudskog postupka, shodno uspehu u sporu i ustaljenoj sudskoj praksi. Nekolicina sudija, iz razloga pravičnosti, odlučivala je da ne dosudi troškove postupka tužiocima jer je visina odštete premašena visinom samih troškova, što dovodi u sumnju ispravnost motiva za podnošenje tužbi, dok je mizerno mali broj sudija donosio krajnje nelogične odluke da troškove dosudi tuženima uz obrazloženje da javnim pozivom nisu dali povod za spor tj. da su tužioci mogli na identičan način da ostvare svoje pravo i vansudskim putem. Međutim ,,preko noći dolazi do preokreta koji je šokirao sve, i laike i pravnike!
Pozivajući se na svoja ovlašćenja dana 17.02.2021. godine Vrhovni kasacioni sud, na zahtev jednog od sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, izneo je svoje pravno shvatanje vezano za rešavanje novonastale situacije: ,,Upućenim javnim pozivom korisnicima komunalnih usluga za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade po osnovu tih usluga predupređuje se potreba za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima. Stoga je učinjenim priznanjem tužbenog zahteva u odgovoru na tužbu tuženi stekao pravo za ostvarenje troškova parničnog postupka u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o parničnom postupku.. Predmetno shvatanje je krajnje kompromitujuće za najvišu sudsku instancu, jer je suprotno elementarnoj logici i osnovnoj pravnoj sentenci ,,da se iz prava ne može izvesti pravo.
Dakle, nekada ugledni, Vrhovni kasacioni sud koristeći se svojim autoritetom iznalazi način da tuženog koji je i sam priznao svoje protivpravno ponašanje pravno zaštiti, umesto kazni? I ne samo zaštiti, već i nagradi, premda mu dosuđuje pravo na naknadu sudskih troškova koji premašuju iznos glavnice koji će morati da isplati tužiocu!
Da se radi o klasičnoj političkoj, a ne pravnoj odluci, potvrđuje i ponašanje gradonačelnika Nikole Dašića, koji je odluku tumačio pre kragujevačkih sudova, jer je istom ,,mahao„ u javnosti proglašavajući pobedu i time vršeći pritisak na sud kome ista još uvek nije dostavljena na razmatranje, navodeći da je VKS svojim shvatanjem sprečio gradski bankrot, premda bi tužiocima bilo isplaćeno po 90.000,00 dinara na ime troškova po svakom postupku.
Da li je gradski budžet zaista u tolikoj opasnosti?
Imajući u vidu da je gradski budžet za 2021. gofinu 9 milijardi dinara, a da bi na ime sastava svake tužbe tuženi koji su izgubili spor bili obavezani da isplate troškove postupka u iznosu od po svega 6.000,00 dinara (umesto 90.000,00 dinara kako to neistinito gradonačelnik navodi), izvodi se zaključak da bi sa 36 miliona dinara tj. svega 0,4% već obezbeđenog gradskog budžeta izvršila isplata duga u celosti. Ukoliko se uzmu u obzir svi gradski prihodi u vidu poskupelih taksi, poreza, cene usluga, prometa nepokretnosti… ovaj iznos se dodatno minimalizuje. Na drugoj strani, građani koji su dobili spor su u opasnosti da JSP koji je uzimao nezakonitu naknadu šest godina unazad, a vratio istu za samo tri godine unazad, uplate troškove na ime sastava odgovora na tužbu u iznosu od 6.000,00 dinara isastava žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, što predstavlja polovinu njihove prosečne zarade. Izvodi se zaključak da neprimerenim izjavama gradonačelnik obmanjuje javnost i tako krivicu svaljuje na oštećene građane i njihove advokate, dok stvarno odgovorni i dalje bivstvuju na njihovim funkcijama. A zašto i ne bi… omogućili su potkradanje građana a zatim i zaradu na tome!
Ukoliko se grad ne boji bankrota, zašto je onda nerazumna sudska odluka mogući epilog? U međuvremenu su gradski organi na čelu sa gradonačelnikom pozvali na progon advokata koji su zastuapli veliki broj građana, da bi se nakon otvorenog medijskog rata, borba spustila i na ličnu relaciju. Pod velom sujete i bahatosti alarmirani su i dodatni politički faktori, a stvar će nažalost pući po kragujevačkim sudovima i naravno, u slučaju njihove podložnosti spoljašnjim uticajima, po građanima.
Ima li u shvatanju VKS pravnog rezona?
Svoje shvatanje VKS dovodi u vezu sa članom 156. Zakona o parničnom postupku koji propisuje da će tužilac da naknadi tuženom troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i priznao je tužbeni zahtev. Tuženi jeste priznao tužbeni zahtev, ali je svakako dao povod za tužbu jer je svojim protivpravnim postupanjem tužioce oštetio, što je i sam javno priznao. Povod za spor je šteta koju je tužilac želeo da sudski ostvari, jer je izgubio svako poverenje u javno preduzeće nakon neprijatnog saznanja, pa je tako imao nepoverenje u unapred pripremljen sporazum od strane dužnika. U javnom pozivu na koji se VKS poziva ne stoje ni minimalni podaci o sadržini sporazuma koji se zaključuju, pa isti nikako nije mogao da bude tretiran jednakim ostvarenjem prava kao u sudskom sporu. Ne postoji nijedna zakonska odredba po kojoj bi poverilac morao da vodi računa o javnom pozivu dužnika, niti da se istom odazove, a da bi JSP Kragujevac zaista predupredilo sudske sporove moglo je da dugovanje u potpunosti isplati korisnicima bez bilo kakvog javnog poziva, premda ima evidenciju o stanju duga za svakog potrošača.
Ispostavilo se da su vansudski sporazumi zaista nepovoljniji za oštećene korisnike od sudskih presuda.