Po mnogima današnja savremena ruska emigracija deli sudbinu svojih sunarodnika Belih Rusa koji su pre sto godina bežali u Srbiju zbog boljševičke revolucije. Po drugima, nije tako i sada nije isto, prvi nisu mogli da biraju, a drugi mogu. A koliko su drugi „čuli” za prve i da li znaju da su i koliko njihovi zemljaci pre jednog veka dolazeći u Srbiju unapredlili našu arhitekturu, nauka, medicinu, umestnost… Sa ciljem da suoči novu sa delima stare ruske emigracije u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci je održano predavanje pod nazivom „Leva strana Gušićeve ulice”.
– Skup je nazvan „Leva strana Gušićeve ulice” jer kada su se Beli Rusi doseljavali u Kragujevac tadašnja vlast im je dodeljivala stanove u kućama uglavnom baš na levoj strani te ulice u centru Kragujevca. U jednoj od njih živeo je svestki poznat botaničar i zoolog Igor Rudski sa suprugom Olgom, o čemu i danas svedoči spomen tabla sa njihovim imenima, kaže Jelena Milojević, profesorka ruskog jezika u Drugoj gimnaziji, koja je sa svojim učenicima ispred Ruskog kutka Narodne biblioteke osmislila i organizovala ovo veče „suočavanja i upoznavanja”.
Profesorka Milojević od oktobra prošle godine dva puta nedeljno u Ruskom kutku kragujevačke biblioteke drži časove Rusima koji su došli u Kragujevac. Želela je da učenike iz Kutka upozna sa velikim i bogatim nasleđem koje su Kragujevcu i Srbiji ostavili njihovi sunarodnici Beli Rusi pre 100 godina.
– Ideja je da se kragujevačka stara ruska emigracija „predstavi novoj”. Zbog ratne situacije i političkih prilka u Rusiji i Ukrajini veliki broj njihovih građana je došao u Srbiju. To su uglavnom ljudi od 20 do 50 godina, obrazovani, lekari, profesori, IT stručnjaci, psiholozi, ekonomsti, menadžeri…, navodi ona, dodajući da ovo „nije prvi put kako nam dolaze Rusi”.
U predstavljanju stare ruske emigracije novoj pomogli su joj Tatjana Milosavljević, istoričarka umetnosti iz Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu i autorka rada „Ruski slikari, vajari i arhitekte u Kragujevcu od 1920. do 1941. godine” i istoričar Goran Levajac, profesor u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji.
– Posle Oktobarske revolucije, takozvani Beli Rusi su mahom samo prolazili kroz Kragujevac na putu za Beograd, Beč, Prag, Berlin ili Pariz. Ipak, neki su se zadržavali i ževeli ovde sa svojim porodicama. Bili su to mahom predstavnici srednjeg staleža, intelektualci i profesori, inženjeri, arhitekte, umetnici, kaže Jelena Milojević.
Sem pomenutog slavnog biologa Rudskog, ona je navela još četrdesetak Rusa koji su do 1928. godine radili u kragujevačkoj Gimnaziji. Imena i prezimena Aleksandra Kostjuka, suplenta (asistent nastavnika po ugovoru) uporedne književnosti i istorije, Antona Kovaljeviča, suplenta fizike, hemije i matematike, Vladimira Kostrikina, učitelja veština pevanja i sviranja, Vasilija Murinova, suplenta istorije i istorije umetnosti, Sergija Medvedeva, profesora latinskog, Vitalija Hvorostanskog, čuvenog profesora matematike i fizike i njegovog kolege Vasilija Antonova, Josifa Srede, učitelja horskog pevanja, Mitrofana Kosenka, učitelja crtanja i slikarstva, Aleksndra Tarkanova, profesora klasičnih jezika i istorije starog veka… koji su u godišnjim „Starešinskim izveštajima” direktora Gimnazije imali „najviše ocene”.
– Osim toga većina njih uzima učešće u kulturnom životu grada. Članovi su Profesorskog društva, sokolskog pozorišta, Društva ruske književnosti, pevačkog društva, objašnjava profesorka Milojević.
Bili su slikari, vajari, arhitekte
Istoričarka umetnosti Tatjana Milosavljević kaže da su u oblasti arhitekture i građevinarstva mnogi Rusi našli odgovarajuće zaposlenje, jer su došli kao školovani inženjeri.
– Tako je u Gradskom poglavarstvu 30-ih godina 20. Veka šef Građevinskog odseka bio Leonid Zaloga, a tu su radili i inženjeri arhitekture Aleksandar Pakarin, Vladimir Mihajlovski, Nikola Skibinov, Anton Sokolov, Gavrilo Korobčanski. Pominju se i Kovaljevski, Rasevski, Zaljevski, Dobrovoljski. Smatra se da su oni zaslužni za relativno brz prodor moderne arhitekture internacionalnog stila u Kragujevcu.
Ona je navela koje su reprezentativne objekte ruske arhitekte projektovale u Kragujevcu: zgrade sada devastirane Tržnice i Dom Požarne družine (Kovaljevski), betonski kej na Lepenici (Gašparski), Monida Maktejeva (Zvonik Nove crkve)… Od slikara izdvojila je rad Mitrofana Petrovića Kosenka (takođe vajara, grafičara i ikonopisca) i Andreja Bicenka koji je uradio sjajan ikonostats i patrijaršisko-kraljevski presto u Novoj crkvi.
– Ostalo je zabeleženo da su u Kragujevcu između dva rata živela i radila i dva Rusa fotografa. To su bili Vasilije Korovljev, koji se bavio reporterskom fotografijom i Nikola Losjakov, nevela je ona i pomenula i Ruse – Borisa Rehaka, Borisa Rjasnjanskija, Gligorija Sarkiz Beka, Vladimira Kostrikina, Sergija Gurjeva i Aleksandra Vozdvizenskog koji su predavali slikanje i pevanje u periodu od 1925. do 1929. godine u Prvoj i Drugoj gimanziji, Prvoj realnoj muškoj i Učiteljskoj školi.
Za istoričara Gorana Levajca izbegli pred terorom „crvenih” Beli Rusi nisu u Kraljevini SHS našli samo utočište, već i novu domovinu. On je citirao Matiju Bećkovića koji je dolazak Belih Rusa na naše prostore opisao kao „veliku nesreću za njih, ali veliku sreću za nas”.
A kako sadašnja, mlada i nova ruska emigracija vidi staru i da li se prepoznaje u njihovoj koži.
– Odlično zamišljeno veče. Život i rad Rusa u Kragujevcu su prikazani na veoma interesantan način. Tako brojna i razna imena iz toliko različitih oblasti, ne krije zadovoljstvo Vitalij (52) koji pohađa časove srpskog jezika u Ruskom kutku, pa ističe da je „dobro razumeo suštinu”.
Dele ili ne sudbinu Belih Rusa
Vitalij kaže da je spremajući se za odlazak iz Rusije dosta čitao istorijske knjige o belogardejcima, ali da nije imao predstave koliki su značaj imali za kulturu u Kragujevcu i Srbiji.
– Može se reći da se sada isto dešava nama kao našim zemljacima koji su bežali iz boljševičke Rusije. Tada je bio rat i sada je, ceni Vitalij.
Njegovo mišljenje ne deli Natalija Zavirohina, predsednica Udruženja sunarodnika i prijatelja „Svet” koja već 13 godina živi u Kragujevcu i sa pokojnim pesnikom Jovicom Jankovićem bila je inicijator i osnivač Ruskog kutka u Narodnoj biblioteci.
– U to vreme ljudi su odlazili iz Rusije zbog toga što nisu imali drugačiji izbor. Sada ga oni imaju i sami su odabrali da dođu i žive u Srbiji.
Po njenom mišljenju i u ovom talasu iz Rusije dolaze školovani, obrazovani ljudi.
– Ali, danas je takvo vreme, skoro svi su obrazovani. Kao i onda, pre 100 godina, ima svakakvih, ne mogu se svi okarakteristai kao društvena elita.
Tatjana Milosavljević je navela podatak da je 1931. godine u Kragujevcu živelo oko 600 Rusa. Po Nataliji Zavirohinovoj i danas ih je u Kragujevcu otprilke toliko, „više od 500, ali su mnogi došli sa porodicama”.
Ona je dobro upozanata sa značajem Belih Rusa i njihovom zaostavštinom u Kragujevcu i Srbiji. Njeno udruženje na ruski je prevelo knjigu Jevđe A. Jevđevića „Rusi u Kragujevcu” i sada traži sponzore koji bi finasijski pomogli uređenje ruskih grobova i grobnica na Varoškom groblju u Kragujevcu.
„Stari” ili „novi” i pre 100 godina ili danas prisiljeni su da napuste svoje domove.
Autor: Zoran Mišić