Portalu Nova.rs javilo se, kako pišu, „sijaset građana“ sa svedočenjem da za vikendice, kuće i objekte u kojima ne stanuju, redovno dobijaju račune koji premašuju 1.000 dinara. Ne štedeći reči, ovu pojavu, nazivaju „pljačkom i legalizovanom krađom“, a dodatno ih revoltira i što su računi nejasni i komplikovani za tumačenje.
Ipak, koliko god da je nepoznanica u računu, koje su teško razumljive prosečnom građaninu, sručnjaci objašnjavaju da je srpski račun usklađen sa evropskim standardima. Konsultant Bogdan Petrović, za Nova.rs kaže da naš račun izgleda kao i u drugim evropskim državama.
Na EPS-ovom računu koji ima 17 stavki, svakog meseca plaćamo takozvane obračunske troškove neohodne da bismo u domaćinstvima imali struju i takse koje nisu direktno povezane sa proizvodnjom i
isporukom električne energije, kao što je akciza, TV pretplata i naknade za obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti.
Krenimo redom.
1. Obračunska snaga – izražava se u kilovatima i to je maksimalna aktivna snaga koju je distribuciija odobrla potrošaču, ukoliko bi u istom trenutku uključio sve uređaje u domaćinstvu. Ta snaga je uvek dostupna potrošačima i ovaj iznos je obavezan za plaćanje, pa čak i onda kada nema realne potrošnje, kao što je slučaj kod praznh vikendica i lokala.
2. Trošak garantovanog snabdevača – Ovo je stavka koja se plaća u fiksnom iznosu i takođe ne zavisi od potrošnje u domaćinstvu, odnosno i onda kada je potroošnja nula kilovata.
- Bez obzira na to što vi ne trošite struju, distribucija mora da održava sistem, mora da vodi računa da vam struja uvek bude dostuna. To iziskuje određene troškove, to su evropska pravila, to u svim državama u Evropi imate. Može to da nam se ne dopada, ali to ima i logično objašnejnje, jer i bez potrošnje, mi kao pretplatnici koristimo resurs. Neko mora da dođe da očita brojilo, da nam obezbedi da uvek imamo struju na raspolaganju i to je opravdano da se plaća, objasnio je Petrović.
3. Na računima dalje slede stavke o ostvarenoj potrošnji i zaduženju, kao i popust od pet odsto za redovne platiše, ali dolazimo da stavke sa naknadom za podsticaj povlašćenog proizvođača, koja najviše zbunjuje. Izražena je u procentima, a plaćamo je na osnovu potrošenh kilovata.
4. Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Naš sagovornik objašnjava da je ova taksa, zapravo ‘‘naš doprinos‘‘ razvoju takozvanih ‘‘zelenih kilovata‘‘, odnosno, da se od građana naplaćuje naknada za izgradnju obnovljivih izvora energije.
- To je nešto što je uvela Evropska Unija i to su takozvani zeleni kolovati. Zelena energija je skuplja, onda vi morate da finansirate tu zelenu energiju kroz tu stavku, jer država EPS-u priznaje mnogo manju cenu za struju, nego što priznaje vetroparkovima, raznim bioenerganama ili malim hidroelektranama, rekao je Petrović i istakao da zelenu energiju, ‘‘gura mafija, koja je u sprezi sa liberalnim demokratijama u Evropi‘‘.
- Mi na ovaj način fiinansiraamo strane špekulante i domaće mafiijaše koji se bogate na račun stanovništva. Sve vetroparkove drže tri strana investitora i te pare idu njima. To je ustvari jedna vrsta poreza, gde se na ime te naknade uzima novac od svih građana i gde se plasira namenski za te obnovljive izvore, koji su inherentno skuplji nego klasična struja. Ta naknada će eksponencijalno rasti u narednim godinama. Što budemo imali više vetrenjača, manje struje će se dobijati iz uglja, a mi ćemo eksponencijalno plaćati veću cenu struje, istakao je on.
Petrović je rekao i da se godišnje na ime ove naknade, od građana naplati oko 150 miliona evra i podvukao da te pare idu ‘‘u džepove privatnih investitora‘‘.
5. Naknada za za unapređenje energetske efikasnosti. Ova naknada je simbolična, kaže naš sagovornik i navodi da je to neka vrsta načina da država dođe do novca, koji će kasnije ulagati u zamenu stolarije i adaptacije objekata kako bi trošili manje energije.
6. Akciza
Akciza kao 9. stavka na našim računima ulazi u osnovicu za obračunavanje poreza, a Petrović kaže da je i ova stavka deo evropske prakse. Obračunava se proporcionalno prema potrošnji, pa tako, objašnjava on, oni koji imaju malu potrošnju plaćaju simbolične iznose.
7. PDV – 20%
U Srbiji se porez na struju plaća u standardnom iznosu od 20 odsto, a Petrović kaže da zbog energetske krize, pojedine zemlje prebacuju struju u nižu poresku stopu. To je između ostalog u našem okruženju uradila Hrvatska, pa je on zagovornik da bi taj model mogao da se primeni i u Srbiji.
8. Umanjenje za energetski ugrožene kupce
Socijalno ugroženi građani u svojim opštinskm upravama mogu da zatraže povlašćeni status energetskog kupca, kojim stiču određene povoljnosti. Bogdan Petrović naglašava da su kriterijumi za taj status vrlo restriktivni, te da u Srbiji postoji malo građana sa ovim povlasticama.
9. Taksa za javni medijski sevis
Iznos ove takse je 299 dinara, ona ne ulazi u osnovicu za PDV i plaćaju je svi građani koji imaju registrovano brojilo. Petrović kaže da je to politička odluka, koja nije svojstvena drugim evropskim zemljama. ‘‘Javni servis ne može na drugi način da obezbedi svoje finansiranje i onda je ovo način. To je isključivo politička odluka i ova taksa ne spada u obračunske kategorije‘‘.
Odgovor EPS
Iz EPS- a smo dobili odgovor da je račun koji se isporučuje potrošačima u skladu sa svim zakonima u Srbiji, kao i da novac naplaćen od građana na ime naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, odlazi na otkup struje iz obnovljivih izvora energije. ‘‘EPS je obavezan da otkupljuje svu električnu energiju od povlašćenih proizvođača električne energije‘‘, naveli su iz ovog preduzeća.
‘‘Sledi nam poskupljenje struje, sad je prilika da se izbace pojedine stavke‘‘
Bogdan Petrović smatra da je zbog ekonomske krize u celom svetu, sada prilika da država odreaguje i preispita ceo sistem obračuna električne energije i izbaci pojedine stavke, kako pokskupljenje struje građanima ne bi bio preveliki teret. Ukazuje, da će u narednom periodu struja poskupeti 40 do 50 odsto, te da će sa svim taksama koje trenutno plaćamo, neminovno doći do inflacije.