Broj žena preminulih od karcinoma dojke na teritoriji Kragujevca za 2020. godinu, predstavlja, piše Nova.rs, pravu misteriju za Suzanu Đorđević, predsednicu Udruženja za podršku ženama obolelim od te opake bolesti.
Ona je za Novu.rs ispričala da su joj u gradskom Institutu za javno zdravlje prošle godine zvanično saopštili da je 2020. umrlo 106 žena, a ove godine, dobila je, takođe zvaničan podatak, da su preminule 42. Sada se pita, gde su „nestale“ 64 žene, koje su se, prema prvobitnim podacima, te 2020. vodile kao preminule od raka dojke. U Institutu tvrde, da su novi podaci validni.
- Bila sam šokirana ovim podacima. Kada sam ih podsetila da su mi prošle godine dali drugačije informacije, rekli su, ‘ne…ne, ovo su sad tačni podaci‘. To je ogromna razlika, nestale su 64 žene iz evidencije. Sve ovo me navodi na sumnju da se broj preminulih žena, prikriva iz nekog razloga, ispričala je Suzana za Nova.rs, koja je ove podatke zatražila uoči obeležavanja 20. marta, Nacionalnog dana borbe protiv karcinoma dojke.
Objašnjava da Udruženje „Volja“, redovno prati statistiku novoobolelih i preminulih žena, te da je, kako tvrdi‚ „nemoguće da se odjednom stvori tolika razlika“.
Navodi da su podaci za celu Srbiju, manje-više isti u poslednjih 10 godina, prema kojima se karcinom dojke godišnje otkrije kod 4.300 žena, a premine oko 1.600.
- U Kragujevcu je taj broj veći od 130 i naše udruženje na tribinama i brojnim akcijama, uvek pravi poređenje, da su to, tri puna autobusa žena koje preminu za godinu dana. Tokom 2019. godine od karcinoma dojke preminulo je 139 žena i ne postoji šansa da je sledeće, taj broj 42. Može da bude samo približno, kategorična je Suzana.
U odgovoru koji je Uduženju „Volja“, dostavljen u martu prošle godine iz Centra za biostatistiku i informatiku kragujevačkog instituta za javno zdravlje, doslovce piše da je u 2020. „preminulo 106 žena i da broj nije konačan“. Iz Instituta su to objasnili činjenicom da se Prijave o smrti za prethodnu godinu, ažuriraju u tekućoj.
Sagovornica Nove.rs kaže i da je posle reakcije i pitanja zbog čega se ne podudaraju podaci, imala „neprijatan poziv od doktorke iz Instituta“, koja ju je ispitivala zbog čega traži te informacije i koja je kako kaže, pokušavala da joj objasni da Instutut statistiku vodi „iz nekih drugih razloga“, kao i da zbog epidemije „nisu radili presek baze“.
- Ja ne mogu i ne želim da procenjujem da li u Instittu prikrivaju podatke, ali neki razlog verovatno postoji i volela bih da to javnost zna. Nama u Udruženju je ova statistika veoma bitna, jer na taj način, mladim ženama ‘otvaramo oči‘ i motivišemo ih da odlaze na redovne preventivne preglede. Zabluda je da od karcinoma dojke boluju samo starije žene. Ja sam obolela kada sam imala 34 godine, a dok sam se lečila, bilo je devojaka u ranim dvadesetima. Bolest postoji i mi kao udruženje želimo da dopremo do svih žena i da na ličnom primeru pokažemo da je izlečenje moguće, ukoliko se karcinom otkrije na vreme, istakla je Suzana.
Institut: „Nismo radili presek baze, slili se podaci za dve godine“
U Institutu potvrđuju da su prošle godine udruženju „Volja“, zaista poslali mejl sa podacima o preminulim ženama, ali su sada ističu da su u tom mejlu bili podaci „sa informacijama koje su se slille za dve godine“.
Načelnica Centra za biostatistiku i informatiku, dr Nataša Mihailović, objašnjava za Nova.rs da, 2020. godine, zbog pandemije nije urađen „presek baza“ i dodaje, da taj redovni presek, koji se radi u februaru i martu za prethodnu godinu zaključno sa 31.12., nije uradio nijedan institut, niti zavod za javno zdravlje u Srbiji.
Ona je pojasnila i da je zabuna sa brojevima nastala, „zbog slivanja podataka za dve godine“, te navela, da je posle urađenog preseka, broj premnulih žena od karcinoma dojke na teritoriji Kragujevca – 42.
- Podaci su se, uslovno rečeno, pakovali jedni na druge i te podatke, koje smo im u tom trenutku dostavili, bili su pomešani za dve godine. Ne vidim u ovome nikakvu vest i nikakvu senzaciju. Za 2019. godinu, odnosno u 139 preminulih žena koje smo dostavili udruženju, ušli su podaci za dve godine i za region Šumadije, a ne samo za Kragujevac, istakla je dr Mihailović.
Ona je za naš portal rekla i da je tokom poslednjh pet godina broj preminulih žena od karcinoma dojke ujednačen i da se kreće oko 50 na godišnjem nivou (2017. – 51; 2018. – 42; 2019-53; 2020 -42 i 2021.-48), te pojasnila da su najnoviji podaci izvučeni iz baze, na osnovu pretrage u kojoj je karcinom dojke označen, kao „neposredan, prethodni ili osnovni uzrok smrti“.
- Te baze imaju dosta varijabli i dosta drugačijih upita može da se napravi. Ako, na primer, uzmete samo jedan uzrok smrti, konačan broj preminulih bi bio, možda malo veći ili malo manji. Mi smo uzeli ili jedan ili drugi ili treći uzrok i došli smo do rezultata da su 2020. preminule 42 žene od karcinoma dojke i to su zvanični podaci, objasnila je dr Mihailović.
Prema ovim varijablama, više se ne poklapa ni broj preminulih žena u 2019. koji prema novom preseku iznosi 53. Na naše podsećanje, da su iz iste službe, Udruženju dostavili podatak da je te godine preminulo 139 žena, doktorka je ponovila, da su u tom broju „bili pomešani podaci za dve godine“, kao i za Kragujevac i ceo region Šumadije.
Predsednica Udruženja za podršku ženama obolelim od karciinoma dojke, Suzana Đorđević, istakla je za Nova.rs, da je objašnjenje o neažuriranim bazama „neuverljivo“ i dodala da je ljudski priznati grešku, makar ona bila i tehničke prirode. Ona kaže i da je u svom zahtevu prema Institutu, bila nedvosmisleno precizna i podvlači da je tražila podatke, isključivo za rak dojke, odnosno dijagnozu C50 i samo za Kragujevac, pa isključuje mogućnost nesporazuma, prema kome bi joj bili dostavljeni „neki zbirni podaci“.