Floskula današnjih političara, naročito na jugu je da predizborna kampanja nikada nije prestala pa, umesto da institucije i javna preduzeća rade svoj posao, poslednjih godina je za to u Nišu zadužen karavan gradonačelnice Dragane Sotirovski koji obilazi delove i naselja Niša i daje obećanja. Zapošljvanja po ugovoru podrazumevaju uslovljavanja, odlaske na mitinge, broje se „novodovedeni“ i „sigurni glasovi“, organizuju se humanitarne akcije, a gase se i čitavi sektori ako se odbije stranačka poslušnost. Kampanja je počela, a formulare su dobili i radnici na naplatnim rampama, preti se i sindikalcima u Kragujevcu i pred najavljene izbore direktno se funkcijama i ucenama kroji politička volja svih građana Srbije.
Izbori još nisu ni raspisani, a predizborna kampanja je već počela – organizuju se stranačke proslave, humanitarne akcije, prikupljaju kapilarni glasovi, a bez mnogo razlike između vlasti i opozicije u kampanji slede i ucene, pretnje pa i stranačka preletanja i podrazumevana obećanja svega i svačega.
Najčešća je zloupotreba radnika pogotovu u predizbornim mesecima, kada se od partijskog kadra najviše očekuje da dovedu što veći broj pristalica na skupove SNS-a, a prebrojavanje je potvrdio i jedan od zaposlenih u JKP Naissus koji je odbio da uđe u autobus i posvedočio je o tome kako mnoge njegove kolege, koje takođe imaju ugovore na određeno, zbog straha pristaju da budu deo statistike.
U Nišu je, prema rečima sada već bivše načelnice Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije Jelene Cvetković, posle 26 godina taj Sektor ugašen, jer njene kolege nisu želele da odu na miting podrške, što je Grad demantovao.
Iako je Grad gotovo svaki put demantovao navode o pritiscima, kuriozitet je taj što se pred prošle izbore, 2020. godine, pojavio dokument o takozvanim kapilarnim glasovima. Njega je dostavio radnik Puteva Srbije koji je objasnio da svaki inkasant mora da nađe 10 do 15 onih koji će glasati za SNS.
Kapilarni glasovi: Legitiman proces, ali van javnih insitucija
Diplomirani pravnik Pavle Dimitrijević iz CRTA-e koji je radio monitornig nekoliko izbornih ciklusa, rekao je da je prikupljanje „kapilarnih glasova“ legitiman proces evidentiranja podrške određenoj političkoj opciji, ali da se ne smeju prikupljati u javnim institucijama.
Ukoliko se, međutim, popisivanje simpatizera obavlja na radnom mestu, u javnim institucijama, to zakonom nije dozvoljeno. Ponašanje svih koji rade u državnoj službi – državnih službenika reguliše Zakon o državnim službenicima koji kaže da “državni službenik ne sme da na radu izražava i zastupa svoja politička uverenja” (čl.5 Zakona o državnim službenicima). Vršenje pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima da glasaju ili ne glasaju za nekoga je zabranjeno i Zakonom o javnim preduzećima – kaže Dimitrijević.
I pored jasno definisanog zakona, predizborna tišina na izborima 2022. godine našla se u senci kampanje koja je trajala i tada na jugu zemlje. Na izborni dan slati su SMS-ovi, ostavljani izborni materijali u poštanskim sandučićima, a u Nišu i Blacu vođeni su paralelni spiskovi u blizini biračkih mesta.
U toku izbornog dana zabranjeno je narušavanje tajnosti glasanja birača, vođenje paralelne evidencija, glasanje bez dokumenata, glasanje bez prethodne provere UV lampom i prisustvo neovlašćenih osoba na biračkom mestu. Takođe, zabranjeno je i deljenje propagandnog materijala, pritisci na birače i članove odbora, kao i snimanje na biračkom mestu – rekli su iz CRTA-e.
Svemu ovome je prethodila i praksa iz 2017. godine, kada su rukovodioci i radnici JKP Mediane, Tržnice, ali i Kliničkog centra prikupljali kapilarne glasove za predsedničkog kandidata SNS-a Aleksandra Vučića.
Da iz takozvanog “Štaba Bratislava Vučkovića SNS JKP Mediana” telefonom pozivaju građane i pitaju da li će glasati za Vučića, negirao je tada direktor Bratislav Vučković, dok se direktor Tržnice pravdao da stranačke aktivnosti rade van radnog vremena.
Tadašnji direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović rekao je da je i sam skupljao glasove i to gde god je stigao, a ne samo u Kliničkom centru.
Radnici na naplatnim rampama već dobili formulare za „sigurne glasove“
Svaki od radnika JP Putevi Srbije na naplatnim stanicama za putarinu u Bujanovcu treba da obezbedi 20 sigurnih glasova za Srpsku naprednu stranku, saznaju Bujanovačke od zaposlenih. Kako kažu, nedavno su dobili formulare koje treba da popune imenima sigurnih glasača za vladajuću stranku na parlamentarnim izborima najavljenim za 17. decembar. Izbori još nisu raspisani, ali su naprednjaci očigledno već krenuli u kampanju i obezbeđivanje sigurnih glasova.
Bujanovačke su došle do dokumenta Tabela kapilarnog glasa na kojem se vidi da radnici na naplatnim stanicama treba da unesu podatke o glasaču (ime i prezime, mesto, adresu i brojeve telefona), a na formularu nema obeležja SNS.
Radnici kažu da su sa tim već počeli i da već pozivaju rodbinu i prijatelje kako bi ispunili kvotu.
Nije nam nam direktno rečeno koje posledice ćemo trpeti ako papir ne popunima imenima, bar ne meni – kaže jedan od radnika.
Pojedini, međutim, kažu da obezbeđivanje sigurnih glasova ne shvataju kao obavezu i da se time neće baviti. Bilo kakve kazne zbog toga ne očekuju, bar kako kažu.
Za posao na putarini samo preko SNS-a
Na dve naplatne rampe na Koridoru 10 kod Bujanovca zaposleno je tridesetak radnika. Javna je tajna, svedoče i sami radnici, da za zaposlenje na putarinama u Bujanovcu zeleno svetlo daje SNS. Među radnicima su i stanovnici susednih opština u Pčinjskom okrugu – po nepisanom pravilu naprednjaci, ali nema mesta za Albance, zbog čega su lokalni albanski političari žestoko protestovali.
Narodni poslanik Šaip Kamberi pisao je ranije JP Putevima Srbije, istakavši da je “velika sramota što među zaposlenima nema Albanaca”. On je zatražio i odgovor na pitanje da li su svi novozaposleni sa teritorije Bujanovca ili ih ima i iz susednih opština.
Način na koji se zapošljava na naplatnim stanicama nije sporan samo za albanske političare, već i za srpsku opoziciju. Saša Arsić, tadašnji koordinator Narodne stranke za Pčinjski okrug, optužio je Nenada Mitrovića, narodnog poslanika i lidera bujanovačkih naprednjaka, da su posao na naplati putarine dobili prvenstveno pripadnici SNS ili članovi njihovih porodica.
Mitrović je demantovao te navode tvrdeći da posao nije davala Srpska napredna stranka već Putevi Srbije.
Državna javna preduzeća, odnosno zaposleni u njima, najčešće zahvaljujući SNS-u, nepresušan su rezervoar „sigurnih“ glasova. U slučaju bujanovačkih putarina, odnosno Puteva Srbije, računica je jasna – jedan radnik donosi 20 glasova.
„Tihe pretnje i opomene“ i sindikatima
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikara (ASNS) u Kragujevcu tokom protekle nedelje obavestila je javnost da, sa približavanjem izbora, njihov rad postaje sve teži, jer trpe sve veće pritiske. Kao primer su naveli da je predsednik ASNS Novica Petrović premešten na novo radno mesto u mesnu zajednicu udaljenu 10 km od Kragujevca, nakon što je odbio da pruži podršku gradonačelniku Kragujevca u ostavci Nikoli Dašiću.
Postoji nekoliko mesnih zajednica van Kragujevca koje služe kao kazneni poligoni za one koji nisu po volji aktuelnoj vlasti Kragujevca. Da se radi o odmazdi prema ASNS, najbolje govori činjenica da je, osim predsedniku ASNS, usmeno obaveštenje o premeštenju dobila i Ljiljana Milićević, članica Nadzornog odbora, kao i Bojan Milentijević, član Odbora ASNS. Slavica Mihailova, zamenica predsednika ASNS dobila je rešenje o trajnom premeštanju – naveli su iz ASNS-a.
Premeštaji sa jednog na drugo radno mesto u okviru bilo koje organizaicije ‘najnormalnija su stvar, odgovorio je na optužbe gradonačelnik u ostavci Nikola Dašić, nazvavši celokupnu situaciju političarenjem.
I dalje će se raspoređivanjem zaposlenih baviti njihovi direktni pretpostavljeni, isključivo na osnovu truda i zalaganja na radnom mestu, a ne na osnovu stranačke, sindikalne ili bilo koje druge pripadnosti kako bi verovatno želeo Novica Petrović, koji je usput i dugogodišnji član Srpske napredne stranke – rekao je Dašić za Glas Šumadije.
Znam da sam član ASNS-a, a ne SNS-a, odgovorio je Petrović i izneo nove optužbe za pritisak na račun gradonačelnika i vladajuće strukture.
Aktivisti SNS Pivare su došli na moja vrata i tražili da potpišem podršku Vučiću. Odbio sam prvi dan kad su došli, a sutradan su došli da podršku daju supruga i dete. I oni su odbili da daju podršku, za šta postoji snimak i zapis kamere u zgradi. Aktivisti su to prokomentarisli sa „Zapamtitećeš nas Pero, letećeš“. Ja sam šesti zaposleni koji je na takav način premešten. Obratio sam se Dašićevim saradnicima usmeno, rekao sam da sam proganjan, da mi se preti, ali nisu reagovali, već su podržali lokalnog funkcionera koji se hvali da je mnogo jak i može sve – rekao je Petrović.
Takva i slična svedočenja o pritiscima na radnike državnih i gradskih preduzeća čuju se već godinama, ali ni jedna od priča nije imala nikakav pravni, kamoli sudski epilog.
Građani prepoznaju zloupotrebe
Raznim zloupotrebama i kršenjem izbornih propisa direktno se utiče na izbornu volju građana i rezultate izbora, a u Srbiji je naročito prisutna zloupotreba javnih resursa po više osnova, što su neopravdane prednosti koje stiču određene stranke ili kandidati koji koriste svoje pozicije ili veze sa telima vlasti, kako bi uticali na ishod izbora.
Domaće zakonodavstvo u Srbiji ovu materiju reguliše sa nekoliko zakonskih akata, ali uprkos tome, svaku predizbornu kampanju u Srbiji obeležavaju intenzivna funkcionerska kampanja tj, pojavljivanje nosilaca javnih funkcija na događajima otvaranja javnih infrastrukturnih radova ili objekata i u svim sličnim prilikama, što je primer zloupotrebe javne funkcije za stranačku promociju, nedostatak medijskog pluralizma, odnosno vladajuće stranke imaju znatno veći medijski prostor u odnosu na opoziciju, a tu su i pritisci, zastrašivanje i ucene birača, pa i brojne izborne nepravilnosti tokom samog izbornog dana na glasačkim mestima.
Kako bi saznali šta građani Čačka misle o zloupotrebama javnih resursa u predizbornim kampanjama i celom izbornom procesu, OzonPress je sproveo anketu u kojoj su pokušali da saznaju da li građani prepoznaju zloupotrebe javnih resursa, kako na njih reaguju i da li su spremni da prijave ako primete neku od nepravilnosti.
Na pitanje Koja vrsta zloupotreba javnih resursa u predizbornim kampanjama je najčešća u Srbiji? odgovori su bili ujednačeni za svih pet predloženih opcija. Tome je možda doprinela i mogućnost da od ponuđenih pet, učesnici ankete zaokruže po dva odgovora ili sami dodaju neku od zloupotreba koju su uočili, a da je nisu ponudili u anketi.
Dva odgovora na ovo pitanje imala su najveći i jednaki procenat glasova čitalaca portala – 23,1% , a to su: „bavljenje stranačkom propagandom u radno vreme“ i „funkcionerska kampanja“. Korišćenje službenih vozila u stranačke svrhe bio je drugi po broju glasova učesnika ankete, dok su odgovori „dodela socijalne pomoći u svrhu kupovine glasova“ i „korišćenje službenih prostorija za stranačku propagandu“ sa identičnim brojem osvojenih glasova podelili treće mesto u anketi.
Dakle, građani imaju vrlo jasnu viziju o zloupotrebama javnih resursa u predizbornim kampanjama u Srbiji i većina njih je i u anketi odgovorila i da bi zloupotrebe prijavili. Ipak, u praksi je ta situacija drugačija, a zloupotrebe najčešće ostaju neprijavljene ili po prijavi ignorisane od strane nadležnih institucija.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke