Žiri za godišnju Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević 2024″, koju 19. godinu za redom dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade SAD, doneo je odluku o ovogodišnjim nominacijama.
Od ove godine dodeljuju se tri nagrade za najbolje radove, bez obzira na vrstu medija u kojem su objavljeni, kao i nagrada publike. Na konkurs su stigle 24 prijave.
Prva nagrada iznosi 2.000 $US, druga 1.000 $US, a treća nagrada i nagrada publike po 500 $US (svi navedeni iznosi su neto). |
U uži izbor za dodelu nagrade su ušli:
Grujica Andrić i Lazar Čovs (BBC na srpskom)
Sve što ste želeli da znate o saobraćajnim nesrećama u Srbiji, sve što niste znali o malom mestu na Ibarskoj magistrali čiji stanovnici prečesto ginu na drumu, važni podaci i činjenice organizovani u vizualizacije, grafičke prikaze i gotovo sve alate koje pruža digitalno novinarstvo. Koliko se opasno vozimo?
Stefan Marković i Jovana Tomić (CINS)
Teško je očekivati da neko u Srbiji ispriča priču o dva masakra koja su 2023. godine iz temelja zatresla Srbiju iz temelja, ispričati na ovako kompletan i umeren način, ne zanemarujući vrhunske standarde produkcije. U fascinantnoj seriji izuzetno produciranih podkasta, roditelji žrtava i novinari pletu strašnu priču o strašnim događajima na neverovatno dostojanstven način.
Bojana Jovanović, Milica Vojinović i Stevan Dojčinović (KRIK)
Godinama se piše o žandarmu Nenadu Vučkoviću i njegovoj umešanosti u organizovani kriminal. KRIK objavljuje audio snimak sastanka na kojem policajac rukovodi grupom huligana i kriminalaca.
Dragana Prica Kovačević, Teodora Ćurčić i Gordana Andrić (BIRN)
Apsurdno je, ali sistem socijalne zaštite i pravosuđe retko prepoznaju decu kao žrtve porodičnog nasilja, iako prisustvuju tom nasilju i doživljavaju teške traume. Apsurdne su i mnoge presude i odluke socijalnih ustanova koje su vodile, a vode i dalje, do strašnih tragedija. Kroz desetine slučajeva i mnoštvo podataka i sagovornika, novinarke pokazuju kako najosjetljivije žrtve porodičnog nasilja dobijaju najmanje pažnje sistema socijalne „zaštite“.
Teodora Ćurčić, Jovana Tomić (CINS)
Više od tri stotine žena ubijeno je u Srbiji u proteklih deset godina, samo zato što su žene. Oni počinioci koji sebi ne oduzmu život odlaze na sudove na kojima, pokazuje ova priča, porodice ubijenih često ostanu bez pravde.
Gordana Andrić, Aleksandar Đorđević (BIRN)
Godine istraživanja su bile potrebne, ali su novinari BIRN-a prikupili podatke za 2.300 javnih konkursa ministarstava na kojima su potrošene 22 milijarde dinara (187 miliona evra) na gotovo 50.000 projekata. Dokazali su da je novac otišao fantomskim organizacijama, za fantomske poslove. Korupcija se teško i retko dokazuje. Ovo je redak primer kada su novinari u tome uspeli.
Ivana Milosavljević, Teodora Ćurčić i Vladimir Kostić (CINS)
Pred same izbore, CINS dokazuje manipulaciju biračima, plaćanje glasova i netransparentan način finansiranja cele operacije tako što se novinarka njihove organizacije infiltrirala u kol-centar koji radi za vladajuću stranku, snimila razgovore u kojima joj se jasno kaže za koga mora da glasa ako hoće da joj se plati rad na dan izbora i zašla duboko u zakulisnu operaciju protiv demokratije.
Saša Dragojlo (BIRN)
Nakon godina hrabrog rada, novinar BIRN-a dokazuje puteve oružja do avganistanskih, marokanskih, sirijskih i ostalih malih krijumčarskih vojski koje na sevenoj granici Srbije i dalje operišu kao da je to njihova teritorija.
Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i Sofija Parojčić (KRIK)
KRIK objavljuje policijski dokument koji opisuje ministra unutrašnjih poslova i jednog od ključnih ljudi tajne službe kao – pomagače najvećem kriminalcu u istoriji regiona i njegovoj grupi. Učesnici dešifrovanog razgovora uzdaju se i u pomoć „Oskara“, kodnog imena nekoga koji je u Srbiji svemoguć. Ko je „Oskar“?
Saša Dragojlo, Đorđina Bami (BIRN)
Smrtonosna avantura grupe naoružanih ljudi koja se završila čuvenim obračunom u Banjskoj, uprkos tome što je mogla da izazove nesagledivu tragediju, za građane Srbije ostala je potpuno neobjašnjena. Novinari BIRN-a nam razjašnjavaju bar jedan segment: odakle potiče oružje koje je od te grupe zaplenjeno?
Natalija Jovanović (Radio Slobodna Evropa)
Začuđujuća ljubav nekih lokalnih samouprava Srbije prema sigurnosnim kamerama sa mogućnošću prepoznavanja lica odnela je ogroman novac poreskih obveznika i to pravo u ruke vrlo malog broja firmi. Niti je dovoljno ljudi obučeno za baratanje takvim informacijama, niti je oblast zakonski regulisana kako treba, niti je jasno zašto ih kupuju samouprave, a koristi MUP. Sve što jeste jasno, objasnila je novnarka Radija slobodna Evropa.
Na sledećem linku možete glasati za najbolju istraživačku priču, do 12. maja u ponoć: https://nuns.rs/nagrada-dejan-anastasijevic-2024-nominovani-radovi-i-glasanje-publike/