Funkcionerska kampanja, politički turisti, otvaranje nezavršenih projekata, ali i opozicija koja veruje da će baš ovoga puta imati više glasova – sve to je samo deo još jedne kampanje prepune obećanja koja se završava u ponoć. U Nišu opozicija veruje da će „srušiti“ naprednjake, u Svrljigu naprednjaci tvrde da će smeniti Miliju koji je sa njima u republičkoj koaliciji, Bujanovčani su nacionalno podeljeni, ali i jedni i drugi se dele između sebe, dok u Čačku opozicija protiv koalicije oko SNS-a izlazi razjedinjena u nekoliko kolona.
U Nišu, najvećem gradu na jugoistoku Srbije, pravo da glasa 2. juna imaće 226.266 birača, a glasaće se na 197 biračkih mesta. Osim izbora na nivou grada, u Nišu će se glasati i za odbornike pet gradskih opština – Palilule, Medijane, Panteleja, Crvenog Krsta i Niške Banje. Za gradske odbornike koji potom biraju gradonačelnika, građani moći da biraju između 11 lista. (/slika5)
Na glasačkom listiću naći će se pod brojem 1. Lista „Aleksandar Vučić – Niš sutra“; 2. „Biramo Niš – Đorđe Stanković“; 3. Ujedinjeni – nada za Niš – Miodrag Stanković“; 4. Grupa građana „Dr Dragan Milić“; na broju 5. „Ruska stranka – Rusija i Niš u srcu – Tihomir Perić“ sa statusom liste nacionalne manjine; 6. „Bojan Avramović – Ne damo Niš“; na broju 7. takođe manjinska lista „Za naš Niš – Petar Bogičević – Koalicija Snaga“; 8. „Dr Savo Manojlović – I ja sam Niš – Kreni-promeni“; 9. „Ujedinjeni za selo i grad – budimo na čisto“; 10. „Glas naroda je snaga naroda“ i pod brojem 11. „Niš naš grad novo lice Srbije – Branislav Jovanović – Novo lice Srbije – Miloš Parandilović“.
Predstavnici nekih opozicionih listi, kako su rekli na debati koju su organizovale Južne vesti, veruju da će SNS izgubiti izbore u Nišu, pa su zato svi i spremni na saradnju i udruživanje nakon izbora jer Niš „mora da se oslobodi“. Većina njih je potpisala i protokol o nesaradnji sa SNS-om nakon izbora, sem manjih lista i Grupe građana koju predvodi Dragan Milić.
Zvaničnih istraživanja i procena ko ima šansu da osvoji vlast u Nišu nema, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi „teško podneo da ne pobedi u Nišu jer je u poslednjih 10 godina proveo više vremena u Nišu, nego svi predsednici i premijeri od 1945. godine na ovamo“. U Niš dolazi danas, poslednjeg dana predizborne kampanje.
Kratku kampanju obeležilo je otvaranje nezavršene Bulevarske pijace, vrtića i nedovršenog bulevara. U nedelji pred izbore Niš su posetili i premijer Srbije, kao i više ministara koji su otvarali „palatu pravde“ i obilazili neke radove. (/slika4)
Ono što je izvesno je da na vlasti neće biti dosadašnja gradonačelnica Dragana Sotirovski, kao i brojni funkcioneri naprednjaka. Sotirovski je to objasnila time da je reč o „smeni generacija” i da to nije iznenađenje, već da su “iznenađeni samo oni koji se ne razumeju u politiku”. Sa druge strane, Vućić je naveo da je u Nišu kompletno nova lista jer „moraju da pokažu veću brigu za ljude“.
U Aleksincu četiri liste
Nova vlast bira se 2. juna i u Aleksincu, a pravo da glasa imaće 39.922 Aleksinčanina koji će birati između 4 liste.
Broj 1 na listiću je lista “Aleksandra Vučić – Aleksinac sutra” koju predvodi Dalibor Radičević, aktuelni predsednik Opštine, druga je lista Grupe građana “Buđenje”, treća lista je “Promene odmah – za opštinu Aleksinac, Ivan Dimić, Boban Ranđelović” i ona okuplja koaliciju Demokratske stranke i Nove demokratske stranke Srbije.
Poslednja na glasačkom listiću je lista „Dr Dragan Branković- Poštenje je najbolja politika“, koja je lista Dveri-POKS-SSP.
Posvađana koalicija u Svrljigu u borbi za fotelje, opozicija na marginama
Prvi su za izbore u Svrljigu svoju listu pod sloganom „Znamo se“ predali iz Ujedinjene seljačke stranke, predvodi je Milija Miletić, narodni poslanik sa liste SNS protiv koga je lokalni SNS u širokoj koaliciji i sa dojučerašnjim neprijateljima iz Zavetnika, ali i iz SPS-a, JS-a, PUPS-a i drugih stranaka, angažovao i stranačke kolege iz drugih srpskih gradova, najviše iz Smederevske Palanke pa će se pod brojem 2, iako su i sami sa USS deo vlasti skoro deceniju, sada boriti za „Svrljig sutra“ uz ime predsednika Srbije na lokalnoj listi.
Fotografija: Aleksandar Kostić
Oni koji će možda biti „tas na vagi“ posle izbora su iz opozicione Grupe građana „Pokret za spas Svrljiga“ na broju 3, za njima pod brojem 4 sledi manjinska lista Romske stranke „Jedinstvo“, 5. je Novi DSS, 6. je takođe manjinska lista Unije Roma Srbije, a na broju 7 je „Srbija protiv nasilja“. Poslednji pod brojem 8 za lokalne izbore u Svrljigu su iz Nestorovićevog Pokreta „Mi snaga naroda.
Pravo glasa će imati 10.179 birača koji će glasati na 42 biračka mesta.
Arifi u Bujanovcu „juri“ peti mandat, nacionalne stranke odvojeno na izbore
Na lokalnim izborima u Bujanovcu za 41 odborničko mesto moći će da glasa 42.805 punoletnih građana, na 59 biračkih mesta. Oni će moći da se odluče između 9 izbornih listi – po četiri srpske i albanske i jednu romsku.
Osim nekoliko zloupotreba, poput funkcionerske kampanje predsednika opštine Nagipa Arifija, lidera Demokratske partije (DP), koji pretenduje i na peti mandat, paketa sa hranom koje su u jednom selu delili pripadnici koalicije oko SNS, predizborni dani u Bujanovcu protiču mirno. (/slika1)
Takođe treba napomenuti da su stranke, koalicijije i grupe građana podeljene na nacionalne tabore, pa tako ni 23 godine od okončanja oružanih sukoba između pobunjenih Albanaca i državnih snaga bezbednosti, na „izbornom meniju“ nema opcije koja bi mogla da ujedini sve građane koji žive u toj multietničkoj opštini.
Još jedan paradoks predstavlja činjenica da će na izbore izaći manje od polovine upisanih birača. Razloga za to je nekoliko, a najvažniji je pravi „egzodus“ građana iz Bujanovca koji odlaze u neke srećnije sredine. Zbog toga se i srpski i albanski lideri ovih dana iz sve snage trude da 2. juna u Bujanovac dovuku svoje ljude iz Prištine, Gnjilana, Niša, Beograda… Ipak, najviše Bujanovčana rasuto je širom sveta i teško da će se veći broj njih odazvati pozivu.
Iako ne zvanično, albanski lideri najavlju da su voljni da se ponovo uspostavi multietnička vlast, ne želeći da licitiraju sa kojom bi srpskom grupacijom to učinili, a Srbi će 2. juna moći da izaberu jednu od 4 opcije. Najpre, koaliciju pod nazivom Aleksandar Vučić – Bujanovac sutra“, koju čine SNS, GG Stojanča Arsić, SPS, PUPS, JS, SDPS, PS, Zavetnici, USS i SRS.
Fotografija: M. D.
Drugu, opozicionu, pod nazivom „Promene sad – Za naše selo za naš grad“ čine Narodni pokret Srbije (NPS), Novi DSS, Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) i Novo lice Srbije (NLS).
Dr Dejan Stojanović Meče, načelnik lokalne Službe hitne pomoći izaći će na predstojeće lokalne izbore sa svojom grupom građana, pod sloganom „Biraj budućnost“, što će takođe učiniti i Bujanovčani Nenad Tasa Tasić i Goran Šilja Tašković kao Srpska lista, pod sloganom „Biraj poštenje“.
Od četiri albanske liste tri su već potpisale sporazum o postizbornoj koaliciji, a to su Demokratska partija (DP) Nagipa Arifija, Partija za demokratsko delovanje (PDD) narodnog poslanika Šaipa Kamberija i Pokret za demokratski progres (PDP) Šćiprima Muslijua, koji je aktuelni zamenik predsednika opštine.
Ove stranke su već u koaliciji i vode Opštinu od izbora 2020. godine, a sada su se njihovi lideri dogovorili da nastave da vladaju.
Arifi i Kamberi su se smenjivali na čelu Bujanovca još od izbora 2002. godine, a od 2020. vladaju zajednički. Muslijuov PDP je u protekle 22 godine bio deo svake vlasti. Jedina lista koja ovaj sporazum nije potpisala je opoziciona lista „Front za promene“ Dritona Redžepija i Arbera Pajazitija.
Stranka pravde i pomirenja je jedina oko koje se okupljaju Romi, a predvodi je Adem Salihi.
Predizborna kampanja uveliko traje i svakodnevno predstavnici listi obilaze srpska i albanska sela, kako bi meštanima predstavili svoj program. Neki od njih, poput predsednika Opštine Nagipa Arifija i nosioca liste DP su čak i u svoje radno vreme obilazili pijace i vodili funkcionersku kampanju.
Obećanja se uglavnom svode na rešavanje gorućih problema u opštini, među kojima su deponija na prvom mestu, a zatim i vodosnabdevanje, kanalizaciona mreža, neasfaltirani putevi, kao i nedostatak ranih mesta i diskriminacija prilikom zapošljavanja.
Tiha kampanja u Čačku
Čačak je na onom kratkom spisku gradova i opština u kojima se, prema nekima, predviđa pad SNS-a sa vlasti nakon lokalnih izbora 2. juna.
Da li će se to i dogoditi najmanje zavisi od čačanskih naprednjaka i njihovih koalicionih partnera, a kako se izbori približavaju, ta prognoza kao da polako pada u vodu, a krivac za to je razjedinjena čačanska opozicija koja na izbore izlazi u nekoliko kolona. Na glasačkom listiću SNS i satelitske stranke biće na broju 1, a ukupno će na listiću biti 7 odborničkih lista od kojih su dve grupe građana i jedna manjinska lista označena kao Ruska stranka, mada na njoj nema ni jednog Rusa. (/slika8)
Ostale opozicione liste su koalicije pojedinih opozicionih stranaka, a koliko će građani uspeti da u toj ponude razluče ko je stvarna opozicija, a ko rezervna SNS lista ostaje da se vidi.
Jedna od lista, Grupa građana „Ivan Ćalović – Istina i čast“ svoju pravovernost i odlučnost da posle izbora neće praviti saradnju sa SNS, overila je kod notara.
Izborna kampanja u Čačku bila je blaga i kad su u pitanju i vlast i opozicija. Poruke su se pojavile tek na nekoliko bilborda, tu i tamo polepljen je po koji plakat, a najviše su bili zastupljeni flajeri koji su kačeni na brisače automobila i ostavljani u poštanskim sandučićima.
Izdato je poneko saopštenje za medije, a duel TV emisija na lokalnim TV stanicama skoro da nije ni bilo.
Zapažen je napad SNS-a na Grupu građana „ProBudimo Čačak“ i njenog lidera Pavla Jelesijevića, u čemu je učestvovao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavama na TV Pink I Happy i u govoru na konvenciji u košarkaškoj hali da ta Grupa građana dobija novac iz Nemačke i od Rokfelera i Soroša da ruši lokalnu čačansku vlast.
Opozicija tvrdi da čačanski naprednjaci ne odustaju od izborne krađe i da će tu biti svega: fantomskih birača iz Kraljeva, Požege i drugih opština gde su lokalni izbori održani u decembru i gde su čačanski naprednjaci dovodili svoje aktiviste da glasaju kao fantomski birači.
Biće i „bugarskog voza“ i ostalih mahinacije koje naprednjaci praktikuju na izborima već godinama – kažu.
Opozicija u Kragujevcu aktivnija sada, nego u vreme kampanje
Opozicija u Kragujevcu aktivnija je sada, nego u vreme izborne kampanje u novembru i decembru prošle godine. Srpska napredna stranka, koja je osvojila 38 od 87 odborničkih mandata, koliko broji Skupština Kragujevca, vlast je formirala sa Socijalističkom partijom Srbije, Grupom građana „300 Kragujevčana“ i manjinskim listama. Većina u gradskom parlamentu trenutno broji 51. odbornika, opozicija 36. I iako deluje da je razlika velika, poslednja skupštinska zasedanja pokazala su da je linija tanka.
Naime, od 51. odbornika, jedan iz grupe „300 Kragujevčana“ od konstituisanja Skupštine ne dolazi na sednice, a u Kragujevcu niko ne bi bio iznenađen da se prikloni nekoj od opozicionih stranaka, s obzirom da je ta politička grupacija u kampanji nastupala opoziciono. SNS u Kragujevcu ima i petoro poslanika, pa je sednica gradskog parlamenta, kada je zasedala Skupština Srbije, odložena.
Kragujevčani su, uprkos „doseljavanju“ birača, deljenju paketa pomoći socijalno ugroženim kategorijama u vreme izborne tišine, isplati solidarne pomoći u iznosu od 20.000 dinara svim zaposlenim u javnim i javno komunalnim preduzećima, takođe u izbornoj tišini, 17. decembra su u velikom broju izašli na izbore.
Razlika između liste Aleksandar Vučić – Kragujevac ne sme da stane, na kojoj su pored imena predsednika Srbije bile i SNS, SDPS Rasima Ljajića, Bolja Srbija, Srpska radikalna, pa Karićeva i Vulinova stranka, i opozicije koja sada u Skupštini grada deluje udruženo, je svega oko 200 glasova – SNS je osvojila 36.882 glasa, a partije opozicije 36.608.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.