U Kragujevcu će do 2034. biti izgrađen metro ili bar modernizovan tramvajski prevoz, a Velika Morava (a zašto ne i Lepenica?!) biće plovna reka. Iako zvuči neverovatno, upravo ovakav zaključak nameće se nakon pažljivog čitanja Strategije razvoja urbanog područja grada Kragujevca i opština Batočina, Lapovo, Rača, Knić, Topola i Aranđelovac, koja je usvojena na poslednjoj sednici gradskog parlamenta.
Nažalost, mnogo verovatniji scenario od ovog je da je vladajuća većina u skupštinsku proceduru uputila važan strateški dokument koji je pun grešaka i nelogičnosti i tako još jednom potvrdila krajnje odstustvo odgovornosti za posao koji obavlja. Jer, ako nisu uspeli da osmisle i napišu Stategiju koja uvažava aktuelno stanje i čije se ostvarenje procenje na osnovu realno planiranih pokazatelja, šta tek da očekujemo od realizacije?
Odbornici opozicije jesu ćutali na poslednjem skupštinskom zasedanju, ali to nikako ne znači da se za sednicu nismo pripremili, a još manje da su nam promakle nove brljotine i autogolovi nesposobnosti ove vlasti. Mi koji smo skupštinski materijal čitali, mogli smo da saznamo i šta je planirano Strategijom razvoja urbanog područja grada Kragujevca i opština Batočina, Lapovo, Rača, Knić, Topola i Aranđelovac, koja je bila jedna od 35 tačaka dnevnog reda.
Zaključujem da smo mi zapravo i jedini koji su pročitali šta u tom dokumentu piše. Jer kako drugačije razumeti to što nam je vlast na usvajanje ponudila Srateguju kojom je predviđeno da „uvećanje broja korisnika novih ili modernizovanih tramvajskih i linija (podzemne) železnice i teretni transport unutrašnjim plovnim putevima“ budu pokazatelji da su dostignuti neki od planiranih ciljeva. Realno je za pretpostaviti da predlagači ovog besmisla nisu čestito ni pročitali sadržaj koji su prethodno odnekud iskopirali.
Jer bi suprotno značilo da se na području Kragujevca ili neke od okolnih opština planira izgradnja metroa, uspostavljanje tramvajskog prevoza ili konačno ostvarenje sna o Velikoj Moravi kao plovnoj reci, a da takva vizija prethodno nigde nije spomenuta. U kontekstualnoj analizi, takođe, ima puno grešaka, pa se gotovo u svakom poglavlju mogu pronaći razlike između stvarnog stanja i realnosti kakva je opisana u ovom dokumentu.
Primera radi, u delu Zaštićena prirodna dobra navedeno je da se „danas vodom sa akumulacije Gruža snabdeva više od 300.000 građana“. S obzirom na to da se politička organizacija koju predvodim godinama bavi ovom temom, pouzdano znam da je citiran podatak iz dokumenta koji datira iz 1978. godine, a da u ovom trenutku gružansku vodu pije oko 100.000 ljudi (što nikako ne umanjuje značaj akumulacije). Međutim, logično se nameće pitanje kako će aktuelna vlast rešavati brojne probleme koji tamo postoje, a koji su identifikovani i u ovoj Startegiji, ako je startna pozicija bazirana na pogrešnim podacima. To nažalost nije jedini primer.
U analizi sportske infrastrukture piše da postoji problem sa osvetljenjem u Hali Jezero. Čitajući to, ne može čovek a da se ne zapita kako je kreatorima Strategije promakao jedan od većih uspeha naprednjačke vlasti u Kragujevcu, odnosno postavljanje novih reflektora i rekonstrukcija sistema rasvete u Hali Jezero, koja je puštena u rad sredinom oktobra prošle godine.
To što u analizi zdravstvene infrastrukture nije navedena Apotekarska ustanova Kragujevac može se razumeti kao još jedan dokaz da je vlast državne apoteke već otpisala, ali morali su bar da budu pobrojani objekti kojima ustanova (i dalje pod ingerencijom lokalne samouprave) još uvek raspolaže. Imajući sve ovo u vidu, nemoguće je ne dovesti u pitanje relevantnost svih drugih analiza i podataka koje sadrži dokument usvojen na poslednjoj sednici Skupštine grada.
Iako je razumljiva i opravdana potreba za zajedničkom strategijom koja bi gradu Kragujevcu i susednim opštinama omogućila pristup fondovima Evropske unije, neshvatljivo je zbog čega je ovako loše urađena, kada je odluka o njenoj izradi doneta još krajem juna 2022. Vremena je dakle bilo dovoljno. Očigledno ne i volje da se kreira dokument koji će istinski doprineti unapređenju planiranja razvoja, izgradnji kapaciteta za sprovođenje teritorijalnih inicijativa i definisanju zajedničkih pravaca razvoja ovog područja.
Ovako, dobili smo još jednu u nizu besmislenih strategija, kojom će gradska uprava, u najboljem slučaju, ispuniti neki od formalnih uslova pri konkurisanju za evropske projekte. I na kraju, neka nam ohrabrenje bude bar to što se u Strategiji na spisku projektnih ideja za „identitet urbanog područja“ nalazi „tržnica Milošev konak“. To bi moglo da znači da naprednjaci planiraju da Tržnicu završe. Znajući ih, pitanje je samo hoće li se to dogoditi u „vremenskom horizontu do 2034. godine“, odnosno pre nego što izgrade metro, moderan tramvajski prevoz ili uspostave rečni plovni transport.