Danas je Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, dan kojim se obeležava humanost ogromne porodice dobrovoljaca koji nesebično daju deo sebe, da bi svojim zdravljem spasili nečiji život. Nikola Stojanović iz Kragujevca od Crvenog krsta Srbije dobio je priznanje za 50 puta datu krv, a za portal Nove.rs govori da krv ne daje zbog priznanja i nagrada, već zbog toga “što se oseća lepo” svaki put kada zna da je nekome pomogao.
Nikola je naslednik porodične tradicije dobrovoljnog davalaštva krvi. Priča nam da je još u ranom detinjstvu, zajedno sa sestrom išao na akcije u kojima je učestvovao njihov otac i da je već tada znao da će i on jednog dana postati davalac.
Iskreno priznaje da, kao dete, nije najbolje razumeo značaj davanja krvi, ali mu se, kaže, svidela atmosfera koja je vladala na tim akcijama na kojima su ljudi bili nasmejani.
Priseća se, da je u danu kada je akcija, njegov otac “uvek bio dobro raspoložen”, da je u kući bila “neka posebna situacija, gotovo svečana”, pa je, opisuje on, jedva čekao da postane punoletan, kako bi i sam postao deo “tog posebnog sveta”.
Igrom slučaja, Nikola je rođen 11. maja, a taj datum u našoj zemlji je “crveno slovo” za dobrovoljne davaoce krvi.
Upravo na Nikolin rođendan, obeležava se Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca, pa je on proslavu svog 18. rođendana (inače, najniža granicu kada neko može da dâ krv), započeo u Centru za transfuziju, a kasnije nastavio slavlje sa društvom.
“Stvarno sam jedva čekao da postanem punoletan i od tog mog prvog davanja krvi, zna se – svaki rođendan obavezno prvo dajem krv, pa onda sve ostalo. Osećaj je neverovatan, ja nemam reči kojima bih to mogao da opišem, osim da se osećam lepo i ispunjeno”, iskren je Nikola dok opisuje svoje motive.
Ovaj mladi čovek, do sada je dao krv 54 puta, a nenametljivo kaže da se nada da će ostati zdrav, kako bi u akcijama mogao da učestvuje sve do 65. godine, dokle je i zakonom dozvoljeno davanje krvi.
Osim kao dobrovoljac za davanja krvi, Nikola je “upisan” i na listu za davaoce trombocita, ali kako kaže, trombcite daje “na poziv”, onda kada su potrebni i kada ga pozovu iz Kliničkog centra u Kragujevcu.
“Kada vidim da nekome treba krv, ne pitam ništa, odmah idem”
“Tvojih pet minuta – nečiji život”, rečenica koju često viđamo u pozivima za akcije dobrovoljnog davanja krvi, za Nikolu nije nikakva fraza, već, kako podvlači, “čista istina”.
On kaže da je u dobrovoljnom davalaštvu zaista tako i da je to “najdragocenijih pet minuta njegovog života”.
“Kada na društvenim mrežama vidim da je nekome potrebna krv moje krvne grupe, ja odmah ustajem i idem u Centar za transfuziju. Ništa mi nije teško, znam da će moja krv nekome spasiti život. Ako nije moja krvna grupa, ja onda pozovem prijatelje koji imaju tu grupu i odmah se organizujemo. Tako je i kada je nekome potrebna krv u drugom gradu. Mi, davaoci, povezani smo kao porodica, redovno se čujemo i tu smo kad god nekome zatreba pomoć”, opisuje Nikola kako funkcioniše “svet” ovih humanih ljudi.
Nikola je svoju humanu prirodu počeo da pokazuje i pre nego što je zvanično postao davalac krvi. On je 14 godina bio aktivan član Omladinskre terenske jedince kragujevačkog Crvenog krsta “Dr Elizabet Ros”, sa kojom je učestvovao u brojnim volonterskim akcijama. Danas se trudi da u svom životnom i radnom okruženju motiviše što više ljudi da postanu davaoci.
“Kada me pitaju, zbog čega da daju krv, ja imam samo jednu reč – život. Stvarno tako mislim, krv je život i svako ko je zdrav, treba da zna da je jednim svojim davanjem krvi spasio nečiji život. Nema tu šta da se objašnjava – krv znači život”, jasan je Nikola i dodaje da je ponosan zbog svakog novog davaoca, koji je to postao zahvaljujući njegovim rečima.
Ovaj mladi Kragujevčanin (37) duže od polovine svog života je dobrovoljni davalac. Kao što je on ovu humanu misiju “nasledio” od svog oca, sada porodičnu tradiciju prenosi na bratanca koga redovno vodi na akcije u kojima učestvuje.
Na kraju kaže i da se iskreno nada, da će jednog dana zajedno sa bratancem ići na akcije i očekuje da ova plemenita tradicija nastavi da živi u njegovoj porodici.
Autor, Foto: Aleksandra Petrović
Izvor: Nova.rs