NIKOLA ČUTURILO: ČUDO ĆE ŽIVOT DA OSLOBODI…

Na večerašnjem protestu u Kragujevcu govorio je i muzičar Nikola Čuturilo. Prenosimo njegov govor:

U životu sam se peo na više od hiljadu bina i trema je nešto što sam o davno zaboravio, do večeras. Nisam neki govornik ali poziv profesorke Ljiljane Teodorović i akademika Dušana Teodorovića je nešto što se ne odbija. Sada kada već stojim tu pred vama mislim da sebi nikad ne bih oprostio izostanak i priliku da sa vama, kao jedan od vas podelim svoj bes, ogorčenost, roditeljsku brigu, brigu za danas i još više za sutra.
Sta mi to radimo i zasto smo ovde? Reći ću vam: Na ulicu se ne izlazi samo zbog gladi u million stomaka. Na ulicu se izlazi mnogo vise zbog gladi u dušama miliona. Zato smo tu.

Sad ću biti neskroman i citiraću sebe samog: Ti kažeš sebi, samo još danas, sutra će nešto da se dogodi, najjači čovek razbiće kavez, čudo će život da oslobodi…Braćo i sestre taj čovek postoji ali nema ime i prezime… taj čovek to je Srbija, to smo svi mi i niko drugi. Ni Evropa ni Amerika.
Svakoga dana živimo sve tragičnije posledice ovih tamnih oblaka koji su se nadvili nad nama u vremenu bez vizije u zemlji od koje su napravili carstvo bešćašća i korupcije. U takvom okruženju svaka regularna diploma, svako znanje,svaka ljudskost i čestitost izvrnuta je ruglu i sada već dobro poznatoj primitivnoj i nadasve neduhovitoj i tupavoj ironiji.
Možda su umislili da mogu sve ali mržnja, laž i ta bahata arogancija profesionalnih amatera’ a to su im najjača oružja, ne mogu da pobede boljeg ako postoje nezavisne institucije, ista pravila igre i nepotkupljivi i pravdoljubivi sudija.
Lepo je videti da nas ima ovoliko ali ja vam kažem sve i da nas je malo razlika je što mi ovu nesrećnu zemlju volimo i što nam je do nje stalo.Zato ne mogu da nas ponize jer to nam ne mogu oduzeti.

Šta se to ovde zapravo dogodilo. Moram da kažem ništa originalno jer kao onoliko puta kroz istoriju, jedan čovek je umislio da je veći od života. Kad se ova bolesna ambicija materijalizuje, a to se na našu nesreću kod nas dogodilo, scenario je uvek isti i krajnji ishodi ovakve vladavine su samo beda i propast.lma o tome u literaturi i više nego dovoljno napisanog ali neki i dalje nisu naučili lekciju. U toj i takvoj nečasnoj hijerarhiji na niže grane popnu se isto takvi,samo malo manji, lokalni vlasnici života i igranka može da počne.Uvezani su interesom, kriminalom, ucenama
,zastrašivanjem,svakodnevnim izmišljanjem novih neprijatelja, blaćenjem svakog ko nije sa njima i pre svega predanim partijskim aktivizmom koji se zove rektakni alpinizam. .Kao što neki dan reče profesor Mićunović, posle kratkog vremena cela zemlja počne da liči na svog vođu i poprima sve njegove loše osobine a njih, složićemo se nije malo.
Srećom mi to ovde odavno prepoznajemo i trebaće nam puno truda i znoja da oživimo logiku, povratimo zakone zdravog razuma i vratimo našu otetu zemlju.T0 neće biti ni jednstavno ni lako ali tu smo i moramo da osmislimo kako.
Meni lično manje je važno ko će u budućnosti biti poslovođa u radnji sve dok vi i ja možemo da odemo kod njega u tu radnju i kažemo mu: Ne možeš da nam prodaješ buđav hleb i tačka.
Dragi ljudi kao što čujete sem nekoliko časnih, namerno nisam spominjao vlastita imena jer to ću prepustiti sudskim organima i medicinskim ustanovama kada za to dođe vreme.Njima će se prvo baviti pravosuđe kada ponovo oživi a umrlo je onog dana kada je misteriozno falsifikovana jedna lična karta.

Obratio bih se ovom prilikom i svim dobrim ljudima koji nisu sa nama ali nas iz prikrajka slušaju i dele sa nama iste vrednosti: Braćo i sestre Ovo mora da stane, jer ako ovo tolerišete sada sledeća će biti vaša deca ako ih tada uopšte bude na ovim prostorima. Zato smo ustali i šetamo po Srbiji.
Hvala Vam na osmesima i energiji ove noći.
Na samom kraju: Moramo da čuvamu ovu vatru a ako se ona na trenutak ugasi, dogodi se mrak I zavlada tišina nemojte se plašiti. Samo oslušnite jer negde u daljini čuju se daire.

No pasaran. Nikad robom. Do pobede