U kragujevačkoj fabrici uskoro kreće proizvodnja novog modela Fijata, električne „Grande Pande“ koja bi trebalo da pogura domaću privredu, ali i da podigne svima plate, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je nedavno prisustvovao pokretanju probne proizvodnje ovog novog električnog modela Fijata u Kragujevcu.
Tom prilikom, on je izjavio da je Srbija dala 48 miliona evra subvencija da bi građani tu imali posao.
„Zato će Srbija samo od ovoga ovde imati rast BDP-a od 0,5 odsto. Napraviće nam svima uslove za dva odsto veću platu“, naglasio je Vučić.
Prema pisanju ekonomiste Ivana Nikolića u najnovijem izdanju Makroekonmskih analiza i trendova (MAT), u ovom trenutku je „teško kvantifikovati nesumnjive direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela u Kragujevcu“.
Kako se dodaje, posebno je teško praviti analogiju sa proizvodnjom prethodnog modela Fijata “500L“.
Međutim, kako je naveo, kada bi se ponovio prirast proizvodnje u ovoj oblasti kakav smo imali 2013. godine, u odnosu na 2012, to bi se dovelo do realnog rasta Bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,1 procentnog poena, pod pretpostavkom da je prirast fizičkog obima jednak prirastu dodate vrednosti.
Druga stvar je i to što sadašnji plasman malih električnih vozila na globalnom tržištu nije uporediv sa prodajom vozila sa unutrašnjim sagorevanjem od pre deset godina.
Nikolić za Danas kaže da je realnije da doprinos bude oko 0,5 procentnih poena.
„Moja procena je polazila od pretpostavke da se ponovi uspeh Fijata 500L“, podseća on.
Ipak, to je, kako kaže, manje verovatno zbog više faktora.
Ti faktori su, prema njegovim rečima, cena, nova tehnologija, trgovinski rat između Kine, EU i SAD, veličina automobila…
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe da je sasvim moguće da će Srbija od pokretanja proizvodnje u fabrici „Stelantis“ u Kragujevcu imati 0,5 odsto povećanje BDP-a.
„Naravno, treba uzeti u obzir koliko je sama dodata vrednost u Srbiji, jer će se, kao i kod prethodne proizvodnje Fijata, najveći deo ključnih delova uvoziti“, objašnjava on.
Petrović smatra da je sada teško prognozirati.
„Tek kada budemo znali tačnu strukturu inputa, tada će moći da se proceni realna vrednost povećanja BDP-a iz te proizvodnje“, kaže naš sagovornik.
On se osvrnuo i na predsednikovu izjavu o povećanju plata.
„Rast zarada na opštem nivou, ukoliko država želi da bude konkuretna, ne bi smeo da raste brže od zbira realnog rasta BDP-a i inflacije. Tako da je potpuno proizvoljna izjava da će rast BPD-a od 0,5 odsto uticati da zarade mogu da porastu samo po tom osnovu čak dva odsto“, objašnjava Petrović.
On smatra da takva računica ne može sa sigurnošću da se sprovede u ovom trenutku.
„Očekivana godišnja inflacija će biti oko pet odsto, što uz rast BDP-a od 3,5 odsto daje mogućnost da se masa zarada poveća devet do 9,5 odsto, u zavisnosti od konačnih ekonomskih pokazatelja. Dakle, samo na osnovu rasta od 0,5 odsto niko ozbiljan ne može reći da će to indukovati mogućnost da na nivou države masa plata poraste dva odsto“, poručuje Petrović.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i saradnik u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN) Svetozar Tanasković za Danas kaže da je teško dati komentar na navedene izjave predsednika, jer nemamo podatke o strukturi dodate vrednosti proizvodnje električnog Fijata, odnosno koliko učestvuju delovi i rad iz Srbije, a koji deo se uvozi.
„Samim tim bi i svaka procena bila više nego paušalna, ali recimo da tih 0,5 odsto ne zvuči nemoguće“, navodi on.
Naš sagovornik navodi i okvirno kako bi to bilo ostvarivo.
„Prostom računicom to bi značilo da dodata vrednost Fijat Zastava bude za oko 410 miliona evra veća u odnosu na ovu godinu. Ako je jedan automobil oko 20.000 evra i neka je 50 odsto dodata vrednost iz Srbije, to bi značilo povećanje proizvodnje za neku 41.000 vozila što nije nemoguće. Opet ako je veća dodata vrednost može se isti rezultat postići i sa manjim brojem vozila“, navodi Tanasković.
On ukazuje i da je ovaj efekat na stopu rasta jednokratan.
„Treba imati u vidu da će se taj efekat na povećanje stope rasta iskazati samo naredne godine i ukoliko se 2026. godine proizvodnja ili učešće delova odnosno rada iz Srbije ne poveća, praktično neće više biti efekata na dodatni rast“, pojašnjava naš sagovornik.