Portal „Glas Šumadije” od danas pokreće novu rubriku „Nije do para, već do nemara” po ideji jednog od naših čitalaca. Iako je čitav svet pritisla teška ekonomska kriza (uz pandemiju korone) ipak ima stvari koje mogu da se srede i urede bez preteranih i prevelikih materijalnih ulaganja. One su više odraz našeg mentaliteta i nemara i nezainteresovanosti svih instanci, ili, da parafraziramo Borislava Pekića: „Dokle će nam Turci biti krivi za sve?!”. Pozivamo naše čitaoce (koji su i inicirali ovu rubriku) da nam iz svog okruženja i komšiluka javljaju slične primere na adresu naše redakcije: redakcija@glassumadije.rs a, koje ćemo mi svake nedelje objavljivati sa nadom da se makar takve „sitnice” mogu ispraviti bez obzira na svetsku ekonomsku krizu, pregovore u Vašingtonu, status Kosova, globalno zagrevanje…
Za „premijeru” rubrike „Nije do para, već do nemara” izabrali smo spomenik Jovana Ristića (predlog koji nam je poslao čitalac s one strane Lepenice iz neposrednog okuženja njegovog spomenika) i to ne bez razloga. Prvo je prošlog petka, 4. septembra „Glas Šumadije” podsetio na godišnjicu smrti (121.) ovog velikog diplomate i državnika. Potom je Narodna stranka obeležila dan njegove smrti a kasnije u ponedeljak, 7. septembra u BIC-u organizovala tribinu o Ristiću i njegovom delovanju koje se smatra za „zlatno doba” srpske diplomatije. Ali, ono što je našem čitaocu (u)palo u oči je linjenica da su sa natpisa na spomeniku velikom diplomati i političaru, postavljenom relativno skoro (2004. godine) već odavno po(is)padala slova koja niko ne obnavlja pa memorijal Ristići izgleda što naš narod kaže „škrbavo”.
Bruka smatra naš čitalac (i, u pravu je) za spomenik čoveku poput Jovana Ristića rođenog u Kragujevcu 16. januara 1831. godine a koji je bio veliki srpski državnik i istoričar, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije.
Koliko može da košta obnavljanje tih nekoliko slova, sa razlogom se pita naš čitalac. Pa, ne mnogo. Dakle – nije do para, već do nemara, zaključujemo „zajedničkim snagama” i podsećamo na mudre i vizionarske reči novog gradonačelnika Dašića od pre desetak dana da će „menjati one koji su nemarni prema javnom poslu ili lenji”. Pa, da menjamo… kako kod „nas” u mentalitetu tako i kod „njih”, onih potpuno nezainteresovanih za (sopstvene) javne poslove. Javljajte nam.
Ma da… Fali jedno slovo i to je sad najveci problem. A nije bio problem sto je jedno isti vajar zavrsavao sve javne spomenike po gradu upitnih estetskih karakteristika i to bez konkursa za velike novce.
Spomenik je sam jako loše uradjen. Taj nlatnjavi stil osto autor je ostavio i kod Robne kuće. Umesto konkursa imali smo vajare koji su bili prijatelji gradonačelnika Stevanovića dobijali platu i dnevnice i zato nam je grad tako ružan. Umesto da pokrenete peticiju da se spomenik LILIHIP koji je ispred Robne kuće premesti u Šumarice vi se sprdate sa jednim otpalim slovom kod Ristića. Pa Lilihip je spomenik gde se pije pivo i lupaju klupice a pijani huligani su i psu su čak njušku razbili a Vi ništa. Pali ratnici u borbama u Hrvatskoj nisu zaslužili da se huligani opijaju na njihovom spomeniku, da povra’aju po nejmu i uništavaju ga. Zato ga treba izmestiti u Šumarice a tu napraviti Fontanu i gradski trg .Pokrenite o kao gradsku akciju a ne da lamentirate nad slovima !!!