Ni šljive oko Kragujevca nema ko da bere – čak ni za 70 hiljada mesečno

Kao i prethodnih godina, voćari se žale da im manjka radne snage, koja bi, za ne male dnevnice, a s druge strane i za berem 10 sati rada, zaradili u preoseku više od prosečne plate, prenosi Politika.

Traže se radnici za rezanje zasada i branje šljiva, u selu Čumić kod Kragujevca poznatom po voćarskoj proizvodnji, u okolini Topole, Čačka… Stan i hrana obezbeđeni. Dnevnica do 3.000 dinara, što je oko 70.000 dinara u proseku za oko mesec dana rada”…

Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji pojedinih proizvođača šljiva koji tvrde da im se često dešava da sezonski radnici usred berbe napuste teren, jer nemaju snage da izdrže tempo i uslove rada koji su često teški, zbog velikih vrućina. Njihov najveći problem je što ne mogu da nađu kvalifikovane radnike, a posebno rezače voća, kojih inače nema dovoljno. Uz to, i pandemija im je pomalo pomrsila konce.

Proizvođač Goran Mijailović, nekadašnji predsednik Udruženja voćara u Čumiću, naglašava da je već hroničan problem to što domaćinstva koja se bave gajenjem šljive nemaju dobre radnike rezače.

• Ima ih, ali nedovoljno. Kada je reč o beračima njih je takođe malo. Mada, ove godine i nije toliko strašno, jer je rod šljive podbacio. Taj problem rešava se tako što neka domaćinstva imaju stalne radnike, ali često i svi članovi porodice moraju da rade u voćnjaku. Pošto berba traje tokom jula i u avgustu, prinuđeni su da uzimaju odmore za berbu, zovu prijatelje i komšije u pomoć, nabraja Mijailović.

Naglašava da dnevnice nisu male, oko 3.000 dinara, ali da se radi udarnički, od sedam do 17 sati, svakog dana, osim kada je crveno slovo ili kada pada kiša.

U njegovom kraju, nadomak Kragujevca, mahom se gaji šljiva, a u mnogim delovima Šumadije, ovogodišnji rod znatno je manji nego lane. Najviše se gaje čačanska lepotica i stenlejke, ali te sorte nisu ovog leta rodile u svom punom kapacitetu.

• Za trećinu je smanjen rod u odnosu na 2020. Do toga je došlo jer je bio kasni mraz, loši vremenski uslovi. Imali smo toplu zimu, sve je krenulo, i onda je od mraza sve stradalo, dodaje Mijailović.

Šumadijska šljiva se više ne izvozi toliko u Rusiju, već uglavnom u zemlje Evropske unije, jer su i tamo voćnjaci stradali od mraza. Proizvođači navode da retko plasiraju voće na teritoriji Srbije zbog niskih otkupnih cena. Završava se berba čačanske lepotice, a za nekoliko dana, berači koji imaju pune ruke posla, preći će na sortu stenlej.

Da bi solidno živeli, uzgajivači kažu da je potrebno da otkupna cena šljive bude između 70 i 80 dinara, posebno zato što je rod lošiji, ali je ona ove godine ipak 55 dinara po kilogramu.

• Trenutna otkupna cena konzumne šljive, dakle, voća koje odlazi u maloprodaju, iznosi 55 dinara, a branje šljiva za hladnjače i rakiju još nije počelo, jer voćke nisu sazrele za preradu. Prethodna cena bila je 50 dinara, za čačansku lepoticu, a otkupna cena šljiva za preradu biće 35 dinara, za džemove 30 i 28 dinara za rakiju, otkriva Mijailović, koji pod voćem ima 20 hektara zemlje.

Inače, ako se zna da hektar zemlje minimalno iznedri 20 tona šljive, onda je ove godine na svakom hektaru rodilo oko sedam tona najprepoznatljivijeg srpskog voća.

autor: Politika