Kragujevac je odavno poznat po tome da ima nadarene muzičke umetnike, prepoznate u svetskim razmerama. Akordeonisti, pijanisti, violinisti, ali i operski pevači školovani su baš u Kragujevcu, ali nije redak slučaj da ovde nemaju uslova da posle završene akademije, napreduju u karijeri. Jer, gde izvesti opersku numeru, kad ni adekvatnog akustičnog prostora nema u gradu?
Otuda, većina mladih ljudi obdarenih za muziku, pre svega školovanih glasova, odlazi iz grada i svoju šansu traži u prestonici ili van granice naše zemlje. Jedna od onih koja pakuje kofere je i tridesetsedmogodišnja Kragujevčanka Nevena Lepojević, diplomirani operski pevač, dramski sopran. U Kragujevcu je završila nižu i srednju muzičku školu na odseku solo pevanja.
Diplomirala je na FILUM-u pre više od jedne decenije, 2010. godine, u klasi profesorke Radmile Bakočević. Tokom studiranja devet puta je nagrađivana – u Beogradu, Nišu, Aleksincu, Rumi…
U međuvremenu je osnovala porodicu i sada je majka tri devojčice – Elene (15), Marijane (5) i Alise (4), koja su, takođe, muzički obdarene. Najstarija devojčica talentovana je za umetnost i na odseku je klavira u Muzičkoj školi, a njene sestre za sada samo pevuše uz majku, dok ona uvežbava arije.
Vođena srcem
Kroz umetnički životni put uvek me je vodilo srce, a porodica podržavala. Međutim, nije bilo šanse da radim u školi ili da ostanem na svom fakultetu, jer su tu uvek neki klanovi i prosto nemaš priliku da se iskažeš, kaže Nevena, dodajući da je stekla utisak da ih ona ne interesuje. To, međutim, nije bilo obeshrabrujuće za nju, jer su joj se otvarala neka druga vrata. I kaže da je zadovoljna i zahvalna.
Nevena je, inače, svoj talenat nasledila od dede po ocu. Deda Radenko Lepojević bio je njen učitelj i predavao je muzičko i violinu u školi „Moma Stanojlović”.
- Od dede je sve krenulo. Posle je moj otac je završio nižu školu za violinu, ali on je svirao u kragujevačkim rok sastavima, a njegov rođeni brat Slobodan, a moj stric, bio je pevač. Moj otac Radmilo ga je pratio na bas gitari. U to vreme moglo je fino da se zaradi od tih svirki. Ali ja nisam krenula njihovim stopama da se bavim komercijalnom muzikom, iako sam imala ponuda da pevam u nekim bendovima još dok sam bila u srednjoj muzičkoj školi. Moji roditelji su smatrali da je bolje da prvo završim školu, a kada sam sve završila više nije bilo takvih ponuda, priseća se Nevena.
Prve note je naučila od svoje pet i po godina starije sestre Jasmine, koja sada živi u Kanadi u Hamiltonu. Jasmina je tamo završila muzičku akademiju i istoriju muzike i jedno vreme je radila u privatnoj muzičkoj školi. Zbog nedovoljnog fonda časova „digla je ruke” od toga i sa suprugom osnovala firmu za računare i više nije u dodiru s muzikom, iako je muzički vrlo obrazovana.
Nevena se seća da kao dete uz pratnju klavira pevala sa sestrom i tako ulazila u svet muzike. Upisala je opersko pevanje, nastupala, a posle se njen razvojni put drugačije odvijao od prvobitno planiranog. Postala je operska pevačica, dramski sopran kojoj najviše leži arija „Vissi d’arte”, mada ima i drugih uloga koji su baš za dramski sopran. Jedna od njenih omiljenih uloga je Aida koju je pevala kod Gorana Potkonjaka u „Eko Odiseji”. Njoj se konkretno nije ukazala šansa u svom rodnom gradu, ali čeka na angažman u beogradskom Narodnom pozorištu.
- Sanja Kerkez, operska prvakinja, koja iza sebe ima blistavu karijeru, u meni je videlada potencijal i smatra da mogu da uspem. Rekla je da imam fantastičan glas i da ne bi mogla da radi s nekim ko nije kvalitetan, tako da sam joj jako zahvalna, kaže Nevena.
Od januara 2016. godine do danas Nevena je vokalni solista ansambla „Eho Odiseja” iz Beograda i izvodi uloge iz dramskog faha Leonora iz Opere „Moć sudbine”, ulogu Santuca, iz opere Cavaleria Rusticana. Od prošle godine je solista Filharmonije Naissus iz Niša, a trenutno se sprema ulogu Toske u istoimenoj operi Đakoma Pučinija.
Iz Neveninog repertoara izdvaja se arija Vissi d’arte, Vissi d’amore, uloga Toske, Arija Senza mamma (Giacomo Puccini) from Suor Angelika, O mio bambbino caro, Vio lo sapete o mamma, uloga Santuca, Pase pase mio Dio, uloga Leonora. Pevala je i u operi „Tajni brak” od Cimaroze, u sklopu operskog studija kod profesora Aleksandra Spasića 2009. godine u Kragujevcu, a 2018. izvodila je autorske arije Dalide Grmusa u sali Rektorata ovdašnjeg Univerziteta. Ne krije da će se možda, ukoliko ne bude uspela u operi, opredeliti za neku komercijalnu muziku. Kaže i da dosta operskih pevača iz Narodnog pozorišta tezgare po raznim klubovima.
Najvažnija je podrška porodice
- U skladu sa mogućnostima koje sam imala, ja sam sve ostvarila. Ali da sam u inostranstvu, možda bih imala i bolje uloge. Maštala sam da se nađem na sceni sa poznatim tenorima, svetskim divama“, kaže Nevena i napominje da je zbog porodice i posvećenosti deci, napravila izvesnu pauzu. Nada se da će joj saradnja sa dirigentom i kompozitorom Zoranom Andrićem iz Niša, čiji su đaci „rasuti” svuda po svetu i veoma uspešni, pomoći da i ona bar „odškrine” vrata svetske scene.
Ona smatra da operska pevačica mora najpre da vruje u sebe, da ima stav, da da umetnički izraz koji je potreban za scenu. Osim izgleda, treba da ima i duhovnost, da ume publici da prenese emociju. Kao i u svakoj profesiji i operski pevač može da ima i „loše” dana kada mu ne polazi sve za rukom.
- Meni obično ne ide kada se prehladim. Postoje i neke tehničke stvari kod tih visina koje trba na poseban način da se otpevaju, a to se postiže upornim vežbanjem, kaže Nevena.
Inače, ona vežba dva puta dnevno po sat vremena, jer glas se „troši” i mora pažljivo da se postupa.
I dalje radi na sebi, na usavršavanju tehnike pevanja kod eminetnih stručnjaka iz ove oblasti, poput operskog pevača Aleksandra Manevskog, prvka Beogradske opere. Usavršavala je vokalne tehnike pevanja – master klase, kod operske dive veoma priznate u svetu Luciana Serra, 2016. godine u Luganu, u Švajcarskoj. Tvrdi da je bolje imati više mentora, jer svako od njih da svoj lični pečat i prenese neke veštine i tehnike, a onda pevač izgradi svoj autentičan izraz.
Nevena Lepojević je i konsultant na umetničkim projektima. Došla je na deju da koliko-toliko unovči svoje znanje, pa je otvorila 2019. i svoju privatnu muzičku školu „Belcanto”, u nameri da jednog dana preraste u akademiju. U njoj je ona jedina stalno zaposlena – drži časove pevanja, a svoje polaznike uči da savladaju početne tehnike pevanja. Drži časove i onlajn od kako je krenula pandemija korona virusom i to polako kreće u dobrom smeru. Ima i modul za učenje pisanja muzičkih projekata, koji polaznicima daje mogućnost da budu angažovani na njenim projektima. Tu su i muzičke radionice za decu, gde se razvija glas i sluh, osećaj za ritam i muzikalnost, motorika, podstiče kreativnosti i ljubav prema muzici.
Inače, Nevena piše i svoju prvu autorsku knjigu pod nazivom „Muzika kao zvuk novog sveta”, koja je, kako kaže, u završnoj fazi i bavi se širim aspektima umetnosti – muzika kroz prozor umetnice i njenog životnog iskustva. Po njoj je muzika posrednik između duhovnog i osećajnog života. Kaže da je inspiraciju za pisanje knjige dobila kroz bavljenje muzikom, jer svaki njen dan je ispunjen muzikom i pesmom, a glas prati svaki ton koji je dočaran na poseban način. Ovom knjigom bi praktično samo upotpunila svoje dosadašnje uspehe na koje je ponosna, iako je njen umetnički put bio trnovit. Teži da bude najbolja verzija sebe.
Slobodno vreme koristi za plivanje koje je opušta, podjedanko kao šetnja po prirodi uz duhovnu muziku. Ne upražnjava meditaciju, ali radi vežbe opuštanja.
Nevena Lepojević će ljubitelje klasične muzike obradovati 2. juna solističkim koncertom, uz klavirsku pratnju Petra Markovića, u ovdašnjem Narodnom muzeju.