Sreli smo se malo pre Sretenja, malo pre Topole. Danas smo otišli u susret studentima koji od Beograda šetaju do Kragujevca. Nakon dva i po dana pešačenja i više od 90 pređenih kilometara, oni su neumorno i nepokolebljivo hodali lakim korakom.
U rukama su nosili zastave, ikone, portrete srpskih velikana, transparente i trube. Jedan sveštenik je šetao sa njima, on je nosio kandilo. Iz sela u selo, ulazili su kao lepa vest, i tako su i bili dočekani. Ljudi su izlazili ispred svojih dvorišta, ozareni nadom i oduševljeni lepotom pametne mladosti. Meštani su dočekivali studente kao svoje najrođenije.
Možda bi to bilo i pomalo čudno, da i sama nisam osetila bliskost nalik porodičnoj, sa svim tim ljudima koje sam videla danas. Srela sam se sa drugom i drugaricom prvi put od srednje škole, a oni su me upoznali sa svojim kolegama sa fakulteta, i u ta tri minuta razgovora svi smo bili najbolji drugari. Mladi ljudi su izlazili sa decom na terase i zajedno su gledali kolone studenata, kao da im pokazuju stariju braću i sestre.
Redari sa početka kolone su pozvali redare sa kraja kolone da vide šta se dešava, a razlog usporavanju je bilo to što su neki studenti mazili štence. Cela kolona je, u solidarnosti, zastala zarad ovih malih životnih radosti. Na putu kojim su studenti prolazili, na banderi je bio naslonjen znak na kome je velikim slovima pisalo „Ajdemote.“ Verujem da ovom rečju pozivamo sudbinu da se desi, da svi krenemo, da se svi pomerimo koliko možemo.
Neki studenti su se koloni priključili u Aranđelovcu slučajno i neplanirano, po principu „videli ga drugovi pa za njim i oni“ ali u ovoj dečijoj pesmi Iva je „sav zadihan zahuktao“ dok su studenti koračali nonšalantno, bez ikakvog napora.
U Topolu su ušli skandirajući jednu jedinu reč, reč koja je dovoljna – ustanak. Pojavili su se kao vesnici, a stotine ljudi ih je sačekalo u Karađorđevom gradu. Dočekali su proleće.
Profesori, studenti i srednjoškolci su ih pozdravili govorima, Topoljani su pripemili tople čorbe, roštilj, domaće kiflice. Na pauzi, studenti su ležali na travi pod suncem, kao da stvarno jesu cveće.