Nelegalna gradnja na Gružanskom jezeru ugrožava vodosnabdevanje čak 200.000 iz Kragujevca, Knića i Batočine! Izgradnja privatnih kuća, vikendica pa čak i hotela dovode u pitanje i očuvanje životne sredine, opstanak biljnog i životinjskog sveta i održivost poljoprivrede i turizma na ovom području. Stranka Zajedno u saradnji sa udruženjem „Ekomar“ pokrenula je pre mesec dana borbu za Gružansko jezero kroz institucije.
„Stanje sa Gružanskom jezeru je alarmantno!“, upozorava naodni poslanik i kragujevaćki odbornik iz stranke Zajedno Nikola Nešić koji dodaje da se u zoni sanitarne zaštite akumulacije Gruža nalazi veliki broj objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevanja.
„Osim što je izgradnja ovakvih objekata u suprotnosti sa postojećim pravilnicima, ovakvi objekti onemogućavaju monitoring kvaliteta vode u mnogim delovima akumulacije, pristup radnicima vodoprivrednog preduzeća i ribočuvarskoj službi“, kaže Nešić.
On dodaje da ti objeti umanjuju funkciju akumulacije kao odbrane od poplava, kao i da predstavljaju ozbiljan rizik za očuvanje vodoizvorišta pošto u ovom delu opštine Knić nema kanalizacije niti sistema za prikupljanja i odlaganja otpadnih voda.
Kako bi se ovi problemi rešili stranka Zajedno smatra da je neophodno da predstojeći Prostorni plan područja posebne namene (PPPN) sliva akumulacije Gruža predvidi uklanjanje: svih objekata (montažnih i čvrstih) iz I zone sanitarne zaštite, posebno onih koji se nalaze u vodi kao i uklanjanje svih prepreka koje onemogućavaju pristup akumulaciji nadležnim institucijama. Dok je za objekte koji se nalaze u zonama sa manjim stepenom zaštite potrebno predvideti uspostavljanje adekvatnog i kontrolisanog način prikupljanja i odlaganja komunalnih i otpadnih voda kroz zajedničku saradnju opštine Knić i korisnika akumulacije.
Trenutno stanje i divlja gradnja ugrožavaju i ribolov. Procenjena biomasa ribolovnih vrsta iznosi 675t a na samoj akumulaciji godišnje je prisutno oko 3500 ribolovaca.
„Zajednica ribolovaca i korisnik ribolovnog područja u prethodnim godinama više puta su isticali da zatečena situacija na akumulaciji Gruža nije odgovarajuća. Postojanje velikog broja objekata na obali akumulacije i pregrađivanje same obale, od strane fizičkih lica, onemogućava rad ribočuvarske službe što dovodi do veoma izraženog krivolova i upotrebe zabranjenih ribolovnih alata“, pojašnjava Nešić.
Kako bi se očuvao kvalitet vode za vodosnabdevanje uz poštovanje višenamenskog karaktera akumulacije potrebno je da se u predstojećem PPPN-u sliva akumulacije Gruža definišu ribolovne zone. Definisanje ovih zona omogućilo bi efikasniju kontrolu ponašanja ribolovaca, uspostavljanje adekvatnog sistema prikupljanja i odvoženja otpada i smanjilo bi štetne efekte ribolova na kvalitet vode za vodosnabdevanje, smatraju u stranci Zajedno.
„U pitanje je doveden i razvoj poljoprivrede koja je prepoznata kao jedan od ključnih razvojnih ciljeva opštine Knić“, kaže Nešić koji dodaje da će to biti jedna od najznačajnijih konfliktnih tačaka u okviru PPPN-a za ovo područje.
„Uz strogo poštovanje zona sanitarne zaštite u obuhvatu PPPN Gruža neophodno je u fazi sprovođenja PPPN Gruža uspostaviti sistem monitoringa i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Kao efikasan način smanjenja štetnog uticaja poljoprivrednih površina predlaže se predviđanje vegetacijskog pojasa u priobalnom delu akumulacije koji bi predstavljao prirodnu zaštitu“, rekao je Nešić.
Narodni poslanik iz stranke Zajedno veruje i da bi delovi područja Gružanskog jezera trebali da budu zaštićeni.
„Široka zona ušća Boračke reke i reke Gruže, kao i delovi sa izraženom makrovegetacijom (Knićko polje) trebalo bi da budu predstavljeni kao delovi posebnih prirodnih vrednosti i da se u saradnji sa opštinom Knić predvidi inicijativa za zaštitu ovih područja od strane Zavoda za zaštitu prirode“, smatra Nešić.
On podseća da ti delovi akumulacije, kao i ceo sliv Boračke reke predstavljaju deo prirodne celine koja je proglašena za IBA područje i nalaze se u nastavku spomenika prirode I kategorije Boračkog krša.
„Sveobuhvatna zaštita ovog područja doprinela bi očuvanju ove prirodne celine i lokalnom razvoju, i takođe je u skladu sa nacrtom Prostornog plana republike Srbije po kojem je akumulacija Gruža planirana za upis u Ramsarsku listu“, dodaje Nešić.
Trenutno stanje ima jako loš uticaj i na razvoj turizma u ovom delu Srbije.
„U cilju adekvatnog upravljanja i kontrole turističkih aktivnosti na akumulaciji potrebno je u saradnji sa turističkom organizacijom i korisnikom akumulacije odrediti zone i načine korišćenja akumulacije u turističke svrhe. Određivanje pristupnih zona, broja posetilaca i dozvoljenih aktivnosti smanjilo bi negativne efekte turizma“, smatra Nešić.
Da ribolovci su do vode sklepali drvene stracare iskopali rupe za fekalije do same obale na drzavnom zemljistu to je realno opasnost.
Bio masu unistavaju mrezari za mrezama preko 100m.ima ih mnogo uz blagoslov ribocuvara.
Ko je dozvolio tu gradnju na samoj obali jezera????Da li se zna?Nemoguće da su nikle vikendice i ostali objekti preko noći bez dozvole!!!!!!
Ponoviću: nije akcenat priče na pesticidima i poljoprivredi. Jer postoji nešto što je bliže vodi pa samim tim i ljudima koji je koriste, a to su cenjene fekalije nastanjenih na obali jezera!!! Dakle fekalije fekalije i fekalije! Dovoljno je da se jedan zaraženi koji je stigao recimo iz Turske ili Avganistana, kao gost, pokaki u tu vodu koju pijemo pa da bukne zaraza u gradovima koji koriste gružansku vodu. Navešću primer: svojevremeno, u Topoli, zbog jake kiše, izlila se kanalizacija na autobuskoj stanici. A baš na toj stanici neki Pakistanac je vršio nuždu pa su njegove fekalije, u kojima se razmnožavala Šigela, završile u vode za piće tj vodovodu. Izbila je nezapamćena epidemija. Na Gruži je mnogo gore, je svaka kuća na obali ima po par „Pakistanaca“koji svakodnevno zagađuju vodu. Recimo, pet stotina kuća po dva člana jednako je 1.000 fekalia dnevno (najmanje) koje otplutaju u vodu za piće. Ovo je bomba! Tu leži zec! Ovaj momenat treba novinarski, najpre obraditi, pa tek posle priču o pesticidima, pacovima, skakavcima i tako dalje. Prva stranica bi morao da vam bude Institut za javno zdravlje u Kragujevcu. Verujte mi, šokantno je da nema mišljenja instituta!
Poštovani Krgujevčani ,samo mrdnite do UE i jezera Vrutci da se uverite kako su ga zadesile cijano alge i više nikad voda za piće neće biti pitka kao pre akcidenda..Silna tehnologija je ugrađena da bi se popravilo stanje ali one su tu pod kontrolom ali se nikad ne zna kad će izaći van kontrole.Uzalud je naš Užičanin konstruktor brane Vrutci a i vaše Gruža Prof Dr Lazar Jovanović kumijo i molimo da se održi sanitarna zaštita.To isto zna i vaš gružanin Mišo Debljević dugogodišnji direktor užičkog vodovoda,za čijeg mandata je sve funkcionisalo bez problema.Proterajte sve to dok imate vremena jer kad pocrveni onda je kraj ostanete bez vode.