Hor „Liceum” decenijama je bio nešto po čemu se naš grad prepoznavao i izuzetan umetnički ansambl na koji su Kragujevčani bili ponosni.
U Galeriji Doma omladine u Kragujevcu u ponedeljak, 21. februara je otvorena dokumentarna izložba o 30 godina hora „Liceum”. Iako ovj hor ne postoji već četvrtu godinu na brojnim fotografijama, palakatima, programima oživljeno je još živo sećanje na najpoznatiji hor iz grada na Lepenici.
– Pre nešto više od trideset godina zažežena je vatra kulturnog i prosvetiteljskog delovanja Akademskog kamernog hora Liceum iz Kragujevca. Gorela je, grejala i osvetljavala pute nekolikim generacijama pevača i hiljadama slušalaca i gledalaca u Kragujevcu, velikom delu Srbije i nezanemarljivom delu inostranstva punih 28 godina, rekao je na otvaranju Miloje Nikolić, osnivač, dirigent, umetnički rukovodilac i spiritus muvens ovog hora.
Nikolić, je takođe i autor i inicijator, izložbene postavke u Domu omladine uz pomoć i reaizaciju Nede Matijević Anastasijević, iz Muzičkog centra Kragujevac. Na otvaranju su nastupili članovi hora „Mali Liceum” koji danas nastavlja tradiciju horskog pevanja u Kragujevcu i kojim umetnički rukovode stari članovi nekadašnjeg slavog prethodnika Vesna Jevtić i Branko Mitić.
Izložba je otvorena ne na godišnjicu osnivanja „Liceuma” nego na dan njihovog Prvog koncerta 11. februara 1992. godine u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
– Zbog korone smo prolongirali otvaranje izložbe 10 dana. Isto tako, i taj prvi koncert, koji je trebao da se održi 26. decembra 1991. godine na godišnjicu osnivanja hora, bio je odložen za februar naredne godine jer sam se ja razboleo, navodi Nikolić.
A, taj koncert ustao je upamćen jer se videlo da Kragujevcu i Kragujevčanima „baš nedostaje nešto tako” u muzičkom životu grada.
– Prošao je neočekivano dobro, priznaje i sam Nikolić, dodajući da je najveće iznenađenje bilo pred sam početak koncerta u salu ušao tadašnji vladika Šumadijski, episkop Sava, sa sveštenikom Stankom Sekulićem, kasnije spoljašnjim članom hora, za koje nije bilo mesta pa je nastala jurnjava da im se pronađu sedišta.
Pre rada sa „Liceumom” Nikolić je imao iza sebe iskustvo duže od decenije u radu sa beogradskim horovima: „Branko Cvetković”, „Lola” i „Krsmanac”. Pokojni Branislav Cole Kovačević, tada urednik programa SKC-a pozvao ga je i rekao mu da osnivaju hor.
– Iako Kragujevčanin imao sam višegodišnju pauzu dolazaka u Kragujevac. Kovačević me je pitao da li sam slobodan i raspoložen da vodim novi hor a bio sma oba, kaže Nikolić.
Jedini njegov uslov je bio da ne izađu brzo i odmah, nego tek kada budu zaista spremni.
– Već taj naš prvi nastup je bio vrhunski spremljen i tako će je ostalo uvek kada je „Liceum” u pitanju. Osećanje je bilo drugačije nego kada preuzmete već „razrađeni” hor, lepo, neponovljivo iskustvo pravaljenja nečeg novog, sa setom se seća on, dodajući da im je prva „baza pevača” bila od članova nekadašnjeg gradskog hora „Crveni barjak”.
SKC je bio samo realizator horskih programa i njihovih nastupa a „Liceum” je imao trojnog osnivača: Skupština grada Kragujevca, Univerzitet u Kragujevcu i SIZ za kulturu koji se rasforimirao posle godinu dana od osnivanja hora.
– I Univerzitet je vrlo brzo odustao – razlog „nema para” ali su ostali naš moralni oslonac, uz osmeh napominje Nikolić.
Stoji opaska da su i posle toga u svom nazivu zadržali – Akademski hor, iako su, faktički bili gradski jer ih je kako kaže izdržavala Skupština grada
– Hteli smo da zadržimo tu odrednicu u nazivu, jer po nama akademski nije samo puka pripadnost već nešto mnogo više – elita duha, i onoga šta smo hteli da prikažemo, pojašnjava on.
Od 2011. godine hor je pri kragujevačkom Muzičkom centru i zvanično gradski.
Hor je prestao sa radom, 2018. godine a razlozi su brojni, no Nikolić ih u najkraćem definiše ovako:
– Izgubili smo neke podrške i spolja i iznutra. Hor je izgubio moć samoobnavljanja, i poslednjih godina već nismo više bili kao ranijih. Kada smo videli da se mučimo a ne više uživamo, to je bio kraj „Liceuma”, iskren je naš sagovornik.
Iako ni on nema preciznu evidenciju, i potpuni spiska članstva kroz hor je prošlo između 200 i 300 pevača. Isto toliko su održali koncerata, nastupa, turneja. Izveli su čak 27. premijernih programa i to u više od 40 gradova, sem Kragujevac, u Beogradu, Kraljevu, Ćupriji…
Njihovi nastupi nisu bili klasični horski resitali samo sa pevanjem, već su to bili konceptualizovani peformansi sa dramskom podlogom i radnjom. Na repertoaru su imali duhovnu muziku, obrade folklora, madrigale, nastupe posvećeni stvaralaštvu jednog kompozitora ili čitavih umetničkih škola.
Nikolić kao najznačajnije njihove nastupe i koncerte izdava četiri takva premiejerna programa
– Prvi od njih je 2013. godije u Kragujevcu na Festivalu horova, kada smo izveli „Ljubavne pesme Mokranjčevih rukoveti” – pravi horski teatar. „Liceum” tada bio na umeničkom i reativnom vrhuncu, smatra on.
Drugi koji izdvaja je njihov Drugi premijerni program iz 1994. godine kada su po prvi put nastupali u holu Suda, gde se danas održava Festival kamernih horova i vokalnih orskestara.
Treći je bio nastup 2009. godine u Drugoj gimnaziji kada su izveli „Pjesme zavičajne Dimitrija O. Golemovića” – po stvaralaštvu autora, kompozotora, etnomuzikologa i pevača.
Ipak, po njemu najveći domet „Liceuma” ako se računa i međunarodna scena desio se godinu dana kasnije kada su premijerno prikazali izabrane kompozicija srpke horske muzike zasnovane na folkloru „Zapjevajmo malo, i zaigrajmo” u Meksiku u gradu Puebla.
– Publika na 6.000 kilomatara odavde tako dobro primila naš nastup i sa tolikim oduševljenjem iako nikada ranije nisu imali prilike da vide i čuju bilo šta od muzičkog nasleđa Srbije, kaže Nikolić.
Najudaljenije tačke gde su nastupali su Meksiko sa jedne i Krasnodarsk u Sibiru, sa druge. Između ta dva topinima „Liceum” je gostovao na turnejama u: Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Turskoj, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji i BiH.
Miloje Nikolić je danas u penziji, posle karijere pedagoga u beogradskoj Muzičkoj školi „Slavenski” i pune četiri decenije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Takođe je radio i na muzičkim fakultetima u Istočnom Sarajevu i Cetinju i jedan je od osnivača kragujevačkog FILUM-a.
Za njega Liceum je „svetla ali i bolna tema”, jer je „uz malo podrške mogao da poživi i danas” i da iznedri novog dirigenta i rukovodioca iz svojih redova. Nije se desilo, pa danas ovaj, najslavniji kragujevački hor postoji samo na fotografijama koje podsećaju na njihove nastupe po zemlji i inostranstvu.
Izložba će u Domu omladine biti otvorena do 4. marta.