Nenad Stanišić: Krajnja cena za Tržnicu još se ne zna

Kragujevačke novine razgovarale su članom Gradskog veća za finansije, profesorom Nenadom Stanišićem. Prenosimo intervju.

Kada je nedavno odobreno novo kreditno zaduživanje JKP „Šumadija” od jednog miliona evra za završetak Gradske tržnice, bilo je reči da će za toliko poskupeti prvobitno planirana investicija od 2,5 miliona evra, takođe iz kredita. Neke stranke opozicije su izvele zaključak da će konačna cena biti veća od tog jednog dodatnog miliona, oko 550 miliona dinara, dok su drugi predvideli da će krajnja cena biti nešto niža – 450 miliona dinara. 

Član Gradskog veća za finansije, profesor dr Nenad Stanišić kaže da se u ovom momentu još ne zna kolika će biti krajnja cena, ali da će ona biti veća od ranije uzetog kredita od dva i po miliona evra i novog od milion evra, zajedno. Za koliko veća znaće se kad se završi projekat rekonstrukcije same zgrade Tržnice, koji se još radi. Taj objekat, prema poslednjim predviđanjima, biće završen u aprilu iduće godine, dok će plato sa nadstrešnicama, kako se očekuje, biti pušten u rad do kraja ove godine.  

Posle odobrenja novog kredita za završetak „Tržnice” gradske vlasti još nisu izašle sa procenom konačne cene te investicije JKP „Šumadije”. Kako se procenjuje konačan iznos?

• Ta invsticija će biti završena u narednom periodu i uz pomoć Republike. Nju će jednim delom sporovoditi JKP „Šumadija”, dok će jedan deo preuzeti na sebe grad, u smislu finansiranja. 

I pored novog kredita od milion evra? 

• Tako je. Radiće se projekat za završetak svih ostalih radova i taj će projekat pokazati koja će vrednost investicije biti do kraja. U ovom trenutku malo je nazahvalno licitirati koliko će tačno da iznosi investicija, ali je izvesno da će na kraju biti veća od onog što je predviđeno, kada se JKP „Šumadija” zaduživala. Ono što hoću da kažem je da celokupnu vrednost neće plaćati JKP „Šumadija” iz dosadašnjeg kreditnog zaduženja, niti ovog novog od milion evra. Vrednost će biti veća, a nedostajuća sredstva će pokriti grad, nadamo se uz pomoć države, u skladu sa najavama koje je sam predsednik izneo kad je na Sretenje bio gost Kragujevca.

Da li je predsednik tada najavio koji deo će platiti država?

• I dalje ne znamo sa koliko sredstava će država pomoći, u kom obimu, imajući u vidu da će se projekat koji obuhvata sve nedovršene delove objekta raditi u skorijem periodu. On će pokazati ukupnu vrednost investicije i kad se sprovede tender i zaključi ugovor znaćemo o kom iznosu pričamo. Tada će se znati svi izvori finansiranja, koliko od grada, koliko od države. 

Da li JKP „Šumadija” plaća penale banci jer nije utrošila kredit namenjen „Tržnici” u predviđenom roku?

• JKP „Šumadija” je uzela kredite od poslovnih banaka i to dva investiciona kredita. Oni su dugoročni i ukupan ugovoreni iznos je bio 9,5 miliona evra. Od toga je povučeno i iskorišćeno 7,7 miliona evra. To su sredstva koja treba vratiti. Dug se redovno otplaćuje, tako da je trenutna kreditna zaduženost JKP „Šumadije” šest miliona evra. U ovo vreme prošle godine ona je bila 6,8 miliona evra. Znači, u roku od godinu dana smanjena je za 800.000 evra. Napominjem da novi kredit na koji je Skupština grada dala saglasnost u avgustu još nije povučen, ali će uskoro biti.  Što se tiče namene tih kredita od 9,5 miliona evra, jedan se odnosio na izgradnju javne garaže. On je povučen i utrošen, garaža je izgrađena i potrošeno je 2,5 miliona evra. Drugi deo kredita je za opremu za sektor „niskogradnje” u okviru JKP „Šumadija” u iznosu od dva miliona evra, što je takođe realizovano. Što se tiče „Tržnice” 2,5 miliona evra ugovorenih kreditnih sredstava je bilo i nešto manje od toga je potrošeno do sada. Takođe, bilo je predviđeno da se 1,5 miliona evra kredita utroši za postavljanje novih autobuskih stajališta u gradu. Urađen je projekat i sproveden tender, ali pošto je ponuđena vrednost bila znatno veća od predviđene od tog projekta se odustalo i sredstva nisu povučena. Bila je od tog kredita predviđena i rekonstrukcija gradskih grobalja, od milion evra. Za tu namenu iskorišćena su sredstva za rekonstrukciju i izgradnju ograda Varoškog groblja i groblja Bozman. Trebalo je da se odradi i  kapela na Bozmanu, ali se odustalo zbog neraščišćenih imovinskih odnosa.  Imajući u vidu te neuspele tendere i odustajanja dolazimo do utroška onih 7,7 miliona evra od planiranih 9,5 miliona. Do sada je vraćeno 1,7 miliona evra tako da je trenutni dug preduzeća za kredit šest miliona evra. 

Da li je u toj računici bilo plaćanja penala zbog kašnjenja u radovima za koje se daju krediti?

• Ja nemam podatak da li su plaćani penali za kredite JKP „Šumadije”, morate to njih da pitate. Ugovorena vrednost kredita nije isto što i povučena sredstva i to zavisi od konkretnog ugovora. Ne mora da znači da se na nepovučeni deo kredita moraju plaćati penali. 

Da li JKP „Šumadija” posle odustajanja od skupih stajališta priprema neki drugačiji, jeftiniji projekat, jer su gradska stajališta pravo ruglo grada?  

• Ta ideja o stajalištima se razmatra i verujem da preduzeće ima nove projekte sa idejama kako bi ta stajališta mogla da budu obnovljena. Za sada ta investicija nije ozvaničena niti upućena gradskom budžetu. Možda će samo preduzeće „Šumadija” iznaći sredstva da obnovi bar jedan deo stajališta. 

Kada je predsednik Srbije rekao da će država pomoći završetku „Tržnice”, pomenuo je kao rok polovinu decembra ove godine. Da li je to realno?

• Ceo projekat rekonstrukcije „Tržnice” ima nekoliko segmenata. Jedan je završetak dela na otvorenom, sa tezgama i nadstrešnicama. Za taj deo investicije oprema je nabavljena i preduzeće je ponovilo postupak izbora izvođača. Taj deo investicije će biti završen na jesen ove godine i mogao bi da bude pušten u rad. Drugi deo investicije je objekat samog zdanja „Tržnice” i uređenje okolnog prostora. Taj nastavak radova će započeti ove godine, a završetak bi okvirno mogao da bude april iduće godine. Zašto kažem okvirno? Zato što tek treba sprovesti tender za taj deo radova. Ako procedura bude bez problema, rok bi mogao da bude ispunjen. Tako bih završetak „Tržnice” podelio na dva segmenta, onaj deo sa nadstrešnicama i sam objekat „Tržnice” sa okolinom.  

Ostaje onaj deo koji je bio predviđen za podzemnu garažu. Šta će biti s njim?

• Koliko sam upoznat taj deo će promeniti namenu. Neće biti garaža već objekat za trgovinu.

Da li je JKP „Šumadija” iz svojih sredstava vraćala kredit?

• Da. Što se tiče likvidnosti JKP „Šumadija” ona je sve vreme održavana i preduzeće nije koristilo subvencije grada za likvidnost. Preko subvencija je nabavljana oprema, odnosno mehanizacija. Tako je data subvencija od 24 miliona dinara za nabavku automobila i softvera za kontrolu parkiranja vozila u gradu. 

Za kredite ovog preduzeća postoji obezbeđenje. Da li je to imovina samog preduzeća?

• Mora da bude imovina samog preduzeća i imajući to u vidu stavljena je hipoteka na zgradu „Tržnice”. Grad ne može biti garant za obaveze javnih komunalnih preduzeća, niti drugih preduzeća čiji je osnivač. Budžetska sredstva ne mogu biti sredstva obezbeđenja. S druge strane grad kao osnivač JKP je u obavezi da vodi računa o njihovoj likvidnosti i da se komunalna delatnost nesmetano odvija. Znači, uvek postoji mogućnost da grad interveniše iz budžeta, ali to nije bio slučaj sa JKP „Šumadija”. 

Drugo veliko javno preduzeće koje ima veliki kredit je JKP „Vodovod i kanalizacija” Da li je i tu otplata redovna?

• Grad je dao odobrenje za kredit ovom preduzeću od 200 miliona dinara prethodnih godina i to je kredit za likvidnost. „Vodovod” redovno izmiruje obaveze. Trenutno je zaduženost preduzeća 120 miliona dinara.  Ono što bih istakao na pitanje šta se dešava sa kreditnom zaduženošću grada u ovom mandatu gradske vlasti, to je da se kreditna zaduženost grada smanjuje. Tu mislim i na kredite uzete direktno od strane grada. U proteklih godinu dana kreditna zaduženost grada je smanjena za 4,1 milion evra i trenutno iznosi 14,5 miliona evra.  To bih istakao jer se možda stiče utisak da se grad sve više zadužuje i da je dug za kredite sve veći. Ne, naprotiv, grad se razdužuje. 

Da li je to smanjenje duga došlo na račun toga što je evidentno da u gradu nema kapitalnih investicija?

• Što se tiče kapitalnih investicija u gradu, jedan značajan deo finansira država. Investicije iz samog gradskog budžeta po onome što se vidi iz završnih računa i budžeta grada u prošlom periodu, imaju povećanje kako planirane, tako i realizovane. Te investicije svakako moraju biti veće i biće veće. Evo, u procesu smo izrade Nacrta gradskog budžeta za 24. godinu i trendovi ukazuju da ćemo više sredstava moći da uložimo u kapitalne projekte. Većina kredita koje je grad uzeo ističu 2027. godine, što će stvoriti mogućnost da se novim investicionim kreditima pokrenu nove kapitalne investicije. Ono što će biti značajna razlika u odnosu na period 2016. godine, je da će se buduća zaduživanja odnositi ne na vraćanje prethodnih kredita, već za izgradnju novih objekata u gradu. Najveći deo kredita koji je grad uzeo od 2015. do 2018. godine odnosio se na izmirenje prethodno stvorenih obaveza. 

Ipak, izostaju neke više puta najavljene kapitalne investicije za ovu godinu, kao asfaltiranje ulica u centru. Šta će biti sa tim?

• Gradska uprava za investicije raspisala je tender za asfaltiranje ulica u vrednosti od 300 miliona dinara. Videćemo da li postoje zainteresovani izvođači. Ono što je dobro to je da se do sada radilo preko JKP „Šumadija” koje ima sektor „Niskogradnje”, a novim ugovorom otvaramo prostor za novog izvođača, koji će raditi paralelno, pa će se više asfaltirati. 

Piše: Miloš Pantić, Kragujevačke novine