Kada kažemo Šumadija, mislimo šljiva i šljivovica. Gotovo da nema seoske kuće u Šumadiji koja nema neki paradedin kazan kojim peče rakiju „za kuću“. Postoji i procena da se u Šumadiji godišnje proizvede oko sedam miliona litara rakije. Rade i male, lokalne destilerije koje su jedinstvene ne samo zbog kvaliteta već i zbog lepeze ukusa kojih su ljubitelji dobre kapljice željni.
I kao nešto s čim se rađa i živi, šumadijska rakija i šumadijska šljiva su se, nekako, podrazumevale. Dok Regionalna agencija za ekonomski razvoj, najpre kroz projekat „Šumadijska šljiva“, potom i podršku asocijaciji udruženja proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, nije započela, ne samo promociju, već i konkretnu podršku proizvođačima.
Iako ne previše eksponiran u javnosti, jedan od najzaslužnijih za brendiranje šumadijske rakije, svakako je direktor Agencije Nenad Popović. U razgovoru za Glas Šumadije skromno kaže da se „projekat „Šumadijska šljiva“ već nalazio u Regionalnoj stategiji održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja za period 2011. – 2021.
- Ova projektna ideja je bila među najbolje ocenjenim u čitavom strateškom dokumentu, koji u sebi sadrži gotovo 300 predloga projekata. Godinama smo pokušavali da pronađemo način da se projekat razvije i bude finansiran, ali bez uspeha, sve do početka realizacije Programa regionalnog i ruralnog razvoja u Srbiji, finansiranom od strane Vlade Švajcarske, koji je prvi bilateralni program podrške u našem regionu nakon 10 godina. Treba napomenuti da je teritorija Šumadije i Pomoravlja već dugo u nervavnopravnom položaju u odnosu na najveći deo naše zemlje kada je pristup programima međunarodne finansijske podrške u pitanju. Naime, mi ne možemo da pristupimo programima prekogranične saradnje koje finanisira EU, a bilateralni programi su uglavnom bili orijentisani na jug i jugozapad Srbije. Zajedničkim naporima agencije i loklanih samouprava, gde je grad Kragujevac imao presudnu ulogu, uspeli smo da dovedemo ovaj program na našu teritoriju.
Popović navodi i da je sama „logična i opravdana“:
- U poljoprivrednoj proizvodnji Šumadije dominira voćarastvo, a u voćarstvu proizvodnja šljive, za koju mi imamo idealne klimatske i pedološke uslove. Mi imamo izuzetno dugu tradiciju u proizvodnji rakije od šljive, generacije naših predaka su se bavile ovim poslom, a Šumadija je poznata kao deo Srbije gde se proizvodi najbolja šljivovica. Upravo ova dva prethodna razloga(prirodni uslovi , tradicija i iskustvo) su razlog da ja smatram da mi možemo da dođemo do cilja o kome često razgovaramo – šljivovica iz Srbije najbolja na svetu.Ovaj projekat je tek prvi korak ka tom cilju.
Jedan od rezultata projekta je i Udruženje „Šumadijska rakija“. Bilo je i ranije pokušaja da se proizvođači rakije udruže. Kakva su Vaša iskustva sa šumadijskim udruženjem?
- Naša iskustva sa udruženjem su do sada odlična. Udruženje je osnovano sa osam članova, a za manje od godinu dana ih ima već 17. Napominjem da su u pitanju samo registrovane destilerije. Kada već govorimo o iskustvima sa udruživanjem, a kao neko ko u ovom poslu ima već 17 godina iskustva i koji je faktički učestvovao gotovo u svim inicijativama vezanim za asocijacije, udruženja i klastere iz više sektora na našoj teritoriji, mogu da kažem da mi je ovo, za sada, najbolje iskustvo. Agencija jeste inicirala formiranje Udruženja, ali ga mi ne “guramo” po svaku cenu. Da pojasnim – iskustvo pokazuje da kada postoji novac sa strane (kao što je u ovom slučaju fond Švajcarske Vlade), nije nikakav problem napraviti udruženje, finansirati različite aktivnosti, nadajući se da će oni koji učestvuju u procesu udruživanja, a tokom zajedničkog rada ,konačno shvatiti da je bolje kada udruže resurse.Međutim, u praksi se pokazalo da ovo nije uvek slučaj. Tako da kada sam razgovarao sa našim proizvođačima rakije na početku rada, verujem da sam sasvim jasno stavio do znanja da je projekat za njih i čitavu Šumadiju , a ne kao referenca agenciji, da moraju da budu svesni da je finansiranje ograničeno, kako u vrednosti, tako i u trajanju i da ako se udružuju da bi nešto kratkoročno “vajdili”(ovaj izraz koristim namerno, jer sam ga čuo kao kontraargument u razgovoru oko zajedničkog rada u jednom drugom sektoru), onda je bolje da se odmah pozdravimo. Naši proizvođači su me i tada , a i tokom trajanja projekta, uverili da dele zajedničku viziju i vrednosti , a to je temelj za uspeh koji će sigurno doći.
Mnoge banke, čak, ne podržavaju proizvodnju alkohola. Kako ste uspeli da obezbedite značajna sredstva za proizvođače rakije u Šumadiji?
- Ja smatram da su banke tu manji problem, jer će se taj sektor voditi mogućnošću da sigurno plasira i oplodi svoj novac u onoj grani koja ima potencijal za razvoj, što je u ovom trenutku pod znakom pitanja. Da bi taj znak pitanja bio izbrisan, ova vrsta proizvodnje, kao i proizvodnje vina, mora da bude prepoznata na nacionalnom nivou kao prioritet. Za ovo postoje brojni argumenti, a osnovni su: u pitanju su proizvodi sa visokim stepenom dodate vrednosti koji dovode do stvaranja lanaca u proizvodnji, zapošljavanju velikog broja ljudi i razvnomernog teritorijalnog razvoja. Ako Evropska Unija ne obezbeđuje finansiranje projekata koji za cilj imaju podršku proizvođačima alkoholnih pića, a zbog određenih pravila, to nas nikako ne treba da sputava da bude obezbeđeno finansiranje iz domaćih izvora. Konjak, viski, grapa su proizvodi po kojima se prepoznaju Francuska, Škotska, Irska, Italija, ali se do toga nije došlo odjednom.U pitanju su višedecenijski poduhvati, uz vrlo ozbiljnu i kontinuiranu podršku države. Kada se sektor ojača, onda sam počne da se bori i sam da zastupa svoje interese. Mi smo tek u fazi tzv inkubacije, a sve što se “gaji” na takav način traži vrlo dugotrajnu i posvećenu podršku. Ja verujem da smo mi ovim projektom pokazali da za kratko vreme sa prilično ograničenim sredstvima može da se učini značajan pomak. Mislim da smo izazvali značajnu pažnju i da se već primećuju određene promene u razvojnim politikama i pripadajućim programima. Ovo je posebno uočljivo na lokalnom nivou, gde je podrška lokalnih samouprava i Šumadijskog upravnog okruga jako značajna i otvorena, a verujem da smo na putu da to ostvarimo i na nacionanom nivou. I upravo nam je to cilj – da u narednom periodu obezbedimo dalju podršku sektoru kombinujući domaća sredstva sa sredstvima bilateralnih programa.
Banke će same doći da nude sredstva ako se u sektoru uoči napredak i potencijal razvoja.
Šumadija je dobila i 15 agrometeoroloških stanica. Kako će poljoprivrednici moći da ih koriste?
- Mi smo kroz projekat obezbedili i formiranje regionalnog prognozno informacionog sistema, jedinog južno od Vojvodine. U pitanju je jako značajan resurs koji je predat na upravljanje Poljoprivrednoj stručnoj službi sa ciljem da što veći broj naših voćara dobija pravovremene informacije na bazi kojih će na vreme da sprovode različite agro tehnloške mere i na taj način poboljšaju kvalitet proizvoda i smanje troškove. Poljoprivredna stručna služba je dužna da obezbedi besplatan pristup inforamcijama iz sistema za naše voćare.
Prvi put će, nakon Šumadijske ružice, vina sa geografskim poreklom, Šumadija dobiti i šljivovicu sa oznakom geografskog porekla.
- Rekao bih ne samo Šumadija , nego i Srbija. Ovo je prvi zahtev za dobijanje grografskog porekla predat u Srbiji za rakiju. Dobijanje oznake se očekuje za par nedelja, i ovo je izuzetno značajan korak, posmatrano kako iz ugla tržišta, tako i same proizvodnje: tržišno pozicioniranje je neuporedivo lakše kada se ovoj vrsti proizvoda obezbedi odrednica ove vrste. Mi želimo da se rakija iz Šumadije jasno izdvoji na tržištu. Zatim, dobijanje oznake nije marketinška stvar, već podrazumeva poštovanje postupaka u proizvodnji koju propisani elaboratom na bazi koga se oznaka dobija, što , pak dovodi do tačno određenog kvaliteta proizvoda
Uspeli ste, tokom protekle dve godine, da povežete dva udruženja – vinara i rakijaša, ali i Gradsku turističku organizaciju. Delovalo je, bar sa strane, da niko nikoga u toj saranji ne doživljava kao konkurenciju.
- Ja delimično u šali, a delimično i ozbiljno često kažem da mi ovde imamo potpuni kuriozitet, “em se članovi jednog udruženja poštuju i sarađuju, em sarađuju i sa drugim udruženjem”. Smatram da je ova saradnja potpuno prirodna. Oba udruženja dele iste vrednosti i imaju kao jedan od ciljeva razvoj Šumadije, a u svemu vide potpuno jasan dugoročni poslovni interes, što je jedini zdrav motiv za poslovno udruživanje.Mi ostali, razvojna agencija, loklane samourave, turističke organizacije, moramo da stvorimo okvir u kome će preduzetnicima biti lakše da razvijaju svoj posao. To nekada podrazumeva izvesno usmeravanje, posebno kada su ovako kompleksni i dugoročni poslovi u pitanju, sve dok se ne stvore uslovi da posao ide sam dalje. U tome ne sme da bude nezdrave konkurencije, što nikako ne znači odusustvo dijaloga, zajedničke identifikacije ciljeva i aktivnosti, što se ponekad postiže i kroz teške pregovore, jer su resursi organičeni, a potrebe brojne.
Otvorili smo Šumadijski dućan u Beogradu, uskoro se očekuje i otvaranje rekonstruisanog objekta u kome je živeo Đura Jakšić , gde ćemo u jednom delu imati oko 200 m2 prostora za zajedničku promociju, prodaju i uživanje u šumadijskim rakijama i vinima. Smatram da je sjajan primer, koji treba da bude repliciran i u drugim delovima Srbije.
U senci vina i rakije ostale su, bar kada je o medijskoj vidljivosti reč, žene koje su, uz podršku Regionalne agencije, dobile sredstva ua pokretanje nekih svojih malih poslova.
- Na početku treba reći da smo mi uspeli da kroz pomenuti program regionalnog i ruralnog razvoja u Srbiji, a u konurenciji 4 okruga, od raspoloživih 1,6 miliona CHF na našu teritoriju donesemo 1,1 milion CHF, što je značajan uspeh. Tu su 4 projekta, a sem pomenutih iz oblasti vina i rakije i projekat vezan za podršku ženama i projekat vezan za formrianje regionalnog turističkog proizvoda. Kroz projekat „Ekonomsko osnazivanje žena na selu” je dodeljeno 53 granta za unapređenje poslova u ruralnim domaćinstvima u 3 oblasti: proizvodnja tipične hrane, ruralni turizam i zanatske delatnosti.Grantovi su bili prosečne vrednosti od 2000 CHF, a korisnice su morale da obezbede učešće od 15%. Pored finansijske pomoći, obezbeđena je i tzv tehnička podrška i to kroz obuke i individualni konsalting u nekoliko oblasti(tehnologija proizvodnje i pakovanja, prodaja i marketing). Potpuno je rekonstruisan i web site www.selo.rs kroz razvoj rezervacionog sistema za seoski turizam i on line naručivanje i prodaju tipičnih proizvoda. Projekat je imao za cilj aktivizaciju žena na selu, jer je nedovoljno iskorišćen razvojni potencijal čitavog dela populacije u ruralnim područjima. Ovde se opet radi o pilot projektu, za koji smatram da je izazvao dosta veliku pažnju, posebno na nacionalnom nivou, i već sam imao više razgovora o nastavku i proširenju. Završna konferencija projekta je bila u Domu narodne Skupštine Republike Srbije, što dosta govori o značaju koji je dati i ovoj inicijativi.
Kakvi su planovi Agencije za 2019. godinu?
- Planovi mogu da se podele na nekoliko oblasti. Kada je o regionalnim projektima reč, očekujemo završetak projekta sa vinarima i otvaranje rekonstriusanog objekta u kome je živeo Đura Jakšić. Zatim program iz oblasti turizma – ovde ćemo uskoro imati 400 km biciklističkih staza sa signalizacijom i oko 400 km uređenih hiking staza. Agencija ima i šest tekućih projekata iz transnacionalnih programa(Dunavski i Jadransko Jonski) u više oblasti: zdravi, zeleni i spori turizam, elektro moblinost, zaštita intelektualne svojine, upotreba računara visokih performansi u auto industriji. Radićemo na stvaranju uslova za početak velikog infrastrukturnog projekta iz oblasti vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama u Pomoravlju.
- Nastavićemo koordinaciju regionalnog partnerstva u oblasti upravljanja čvrstim otpadom u Šumadiji. Pokušaćemo da započnemo regionalni projekat investicione lokacije na koridoru 10 , kao i regionalni projekat u oblasti lovnog turizma. Pokušaćemo da obezbedimo nastavak programa koji je finansirala Vlada Švajcarske u ključnim sektorima ruralne ekonomije. Imamo i nekoliko projekata na čekanju iz oblasti životne sredine, a posebni je interesantan onaj vezan za klimatkse promene.
- Kada je o lokalnom nivou reč, fokus će biti na podršci loklanim samoupravama u priremi projekata. Dosta je vremena potrošeno na planiranje, i pravi je momenat da se kroz izradu planova implementacije i pripremu i kandidovanje projekata, podigne nivo apsorpcije sredstava na teritoriji.Moram da napomenem da smo u 2018. godni pomogli nekoliko lokalnih samouprava da napišu i predaju projekte za EU PRO program, a naša teritorija je dobila najviše sredstava od 100 lokalnih samouprava koje su bile u konkurenciji, tako da je ovaj trend potrebno nastaviti. Podršku ćemo pružati i u domenu privlačenja investicija, kao i u razvoju i implementaciji programa za razvoj rurala i , naravno , razvoju kapaciteta sistema lokalnih samouprava za planiranje, programiranje i upravljanje projektima.
- Nastavićemo sprovođenje nacionalnih programa za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća na našj teritorji. Nastojaćemo da uspostavljenje kontakte i projektnu saradnju sa više ministarstava(EU integracije, poljoprivreda sa akcentom na IPARD, životna sredina), proširimo i doprinesemo razvoju efikasnijeg sistema za regionalni razvoj u Srbiji.Ovo ćemo raditi sa ostalim regionalnim razvojnim agencijama, a preko Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, kojom ja imam čast da predsedavam.
Imate li planove i za međunarodni nivo?
- Cilj je obezbeđivanje novog progama za centralnu Srbiju i dovođenje naše teritorije u ravnopravan položaj sa ostatkom zemlje. Ovo će se raditi i sa nadležnim resornim ministarstvima. Pored ovoga, nastojaćemo da produbimo postojeću saradnju sa nekim od regija sa kojima imamo zajedničke projekte, a kako bi se taj odnos pretvorio u dugoročno parnerstvo, što je jako važno u procesu EU integracija.
Mislite li da biste, da ste strani investitor, bili poznatiji u javnosti?
- Odgovor na ovo pitanje mora da ima izvesnu političku konotaciju, što ja u načelu izbegavam, no mislim da je neophodno. Smatram da su u pitanju kategorije koje nisu za poređenje. Mi smo jako zadovoljni činjenicom da lokalne samouprave intenzivno traže našu podršku, od planova do projekata, i da nas podržavaju bez ikakvih političkih pritisaka. Zadovoljni smo činjenicom da se koncept regionalnih i međuopštinskih projekata ukorenio na našoj teritoriji, a da smo među ministarstvima i državnim agencijama prepoznati kao partneri. Prilično smo zadovoljni činjenicom da smo do sada imali preko 30.000 registrovanih klijenata, a da je preko 6.000 ljudi prošlo naše obuke, da smo direktno podržali osnivanje preko 1.100 novih preduzeća, izradili 35 strateških dokumenata. O našoj međunarodnoj reputaciji govori najbolje 11 aktivnih projekata i 45 završenih koji su finansirani iz međunarodnih izvora. Posebno ćemo biti zadovoljni kada kroz dve godine šumadijska rakija bude ušla u ponudu svih važnijih restorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, za četiri godine u Sofiji, Skoplju, Podgorici, Ljubljani, Zagrebu, za šest godina u Pragu i Bratislavi, a za 10 i u većim gradovima u Zapadnoj Evropi.
Kako radi Regionalna agencija?
- Regionalne agencija je mala organizacija sa 15 zaposlenih, koja već 17 godina, od 2002. , radi pionirski posao donošenja i sprovođenja novih razvojnih mehanizama. Možda bi neko zlurad rekao „baš matori pioniri”, a jedan naš spoljni saradnik, inače profesor na Ekonomskom fakultetu je davno rekao: „Lepo je to što se vi pioniri, no znajte da oni prvi stradaju od Indijanaca.” U prvih 10 do 12 godina smo preživeli strele iz najneočekivanijih pravaca, a najviše od onih koji su se navodno bavili regionalnim razvojem kao svojim načelom, a u realnosti je bilo sasvim drugačije. Osnov za preživljavanje to je uvek bio profesionalizam i vera u posao koji radimo, bez insistiranja na publicitetu.