Sve na kraju dođe na svoje mesto, pa tako i sopstveni osećaj da si bitan, važan i uticajan. Realno, teško da će to da ukapira Prvorođeni, jer on i dalje živi u ubeđenju da je visoko uvaženi član međunarodne zajednice kome se svi dive, čestitaju mu na neviđenim uspesima i klanjaju do neba.
Demonstracija svega toga viđena je, međutim, u Parizu.
Lideri Hrvatske i Kosova su se našli tik uz najmoćnije vladare današnjice, a Prvorođeni tu negde uz komšiju Novaka Đokovića, preko puta glavne lože. Značaj i uticaj Prvorođenog u današnjem svetu, ispalo je, verovatno je ekvivalentan značaju i uticaju Kneževine Monako u Velikom ratu.
Ono što se desilo u Parizu ne bi bio toliki problem da je samo Prvorođeni taj koji je ponižen. Ponižena je Srbija i svi oni koji su ginuli za nju, a bilo ih je mnogo u Velikom ratu. A ponižena je zato što je Prvorođeni morao da ide tamo da se slika i da bude primećen sa vladarima današnjeg sveta. Srbiju nije ponizila Francuska, već Prvorođeni koji je pristao na sve to zarad još nekoliko susreta upisanih u svoj tefter. NJegov tefter je sada bogatiji za novu bruku – frizirani kadar njegove veličine tokom direktnog prenosa iz Pariza tokom Makronovog govora, jer ga u direktnom prenosu francuska kamera nije uhvatila.
Znate, on voli da se diči time koliko je puta sa nekim imao priliku da se vidi. A šta Srbija ima od toga? Od Angele Merkel – ništa. Samo dodatni pritisci i odbijanje da se o bilo čemu drugom raspravlja i razgovara sem o priznavanju Kosova. Toliki sastanci i uvlačenje Vladimiru Vladimiroviću Putinu za sve ove godine, a nijedan „fiat 500L“ iz Kragujevca nije krenuo put najvećeg srpskog prijatelja – Rusije. Emanuel Makron je pokazao koliko uvažava Srbiju, to je svima jasno. Do Donalda Trampa još nije uspeo da stigne onako kako treba, a hvali se da je američki predsednik pred 25 svedoka rekao da je srpski narod veliki. Taj isti Tramp je dan pre nego što se video sa Prvorođenim rekao da su za rat na prostoru bivše Jugoslavije krive baltičke zemlje. Ko zna, možda je pomislio na sibirski narod kada je rekao da je veliki. Prvorođeni je navikao da obnaroduje prilikom svakog svog putešestvija po belom svetu kako su ga pompezno dočekali kao nikoga pre i posle, kako su time pokazali poštovanje prema Srbiji, kako je Srbija danas uvažena više nego bilo kada. I onda se desi Pariz, a mi se nađosmo u čudu. Vruć šamar je zapljusnuo naše ponosno lice i raspršio našu veličinu i bitnost. Ako na ovakvoj manifestaciji Srbija, ne njen predsednik, nije zaslužila da se nađe u prvom redu, tik uz ostale države pobednice, gde je to onda zaslužila?
Prvorođeni je morao da se zahvali na pozivu i da pošalje bilo koga tamo, uključujući i najpoznatijeg srpskog dezertera Aleksandra Vulina, i da stavi do znanja da ne pristaje na to da obeležava 100 godina od pobede u Velikom ratu sa zastavom države Kosovo nad glavom. Jedan Nemanja Matić imao je toliko hrabrosti i smelosti da sa svog dresa skine znak kojim se iskazuje poštovanje prema svim britanskim žrtvama u svim ratovima i vojnim akcijama, a Prvorođenom je zinuo donji deo kičme da ide u Pariz i da se slika sa Putinom, Makronom, Trampom i Merkelovom.
Nećemo, kao, da se samoizolujemo, da ugrozimo planiranu posetu Makrona, ali zato ćemo da se namestimo tako da će da mnogo boli.
Gradonačelnika Šapca Nebojšu Zelenovića su naprednjački jurišni odredi proglasili izdajicom zato što je posetio grad Peć i sa gradonačelnikom ovog metohijskog grada imao sastanak u njegovom kabinetu u kojem se nalazila i zastava Kosova i to u okviru projekta koji finansira austrijska država i sa kojim je upoznata srpska država. Šta je onda Prvorođeni?
Brže, bolje i jače potrčao je odmah da kaže da to što je sedeo tamo negde u trećoj klupi do zida nije dokaz odnosa snaga i poštovanja, jer eto, Makron će doći u Beograd, a neće u Prištinu. Makron i ne mora da ide u Prištinu, ali Priština ima podršku Francuske za svaki svoj potez. Može Prvorođeni sa Makronom da radi šta god hoće u Beogradu, ali stav Francuske o Kosovu, nažalost, neće da promeni.
Srbija i 21. vek troši na zablude i laži. Osećaj samoproklamovane
veličine i dalje je nadrealan, ali ne zbog toga što narod to većinski
misli, već što Prvorođeni to nameće kao većinski stav. Srpski narod, a i Prvorođeni, bili bi mnogo više poštovani da se nije pojavio u nedelju u Parizu, ali to je jednostavno jače od njega. Ostaje nam da se nadamo da je, barem, boravak u Parizu uspeo da iskoristi za šoping poput onog u Briselu i Beču i da neko ima vajde od tog putovanja.
#izVucicemose
www.danas.rs/kolumna/nenad-kulacin/ovo-mnogo-boli