Naš narod nije samo blagosloven time što se Prvorođeni bori za Kosovo, već i što se bori kao lav. Sada patrijarh Irinej može punim plućima da ponovi svoje divljenje prema liku i delu Prvorođenog, pošto je potvrdu za svoje bogougodne reči dobio lično od njega.
Zemaljskim tokovima je apsolutno nejasna ta potreba da Prvorođeni sam sebe podiže na nebeski pijedestal. Mnogo bi razumnije bilo kada bi to neko činio za Prvorođenog, ali je nemoguće očekivati od Patrijarha da to čini svakodnevno. Od Vulina, na primer, Prvorođeni uvek može da očekuje tako nešto, ali i on se malo ućutao. Kud će, šta će, Prvorođeni mora samom sebi malo da duva u donji deo kičme, jer toliki nivo idilopoklonstva jedino on može sam sebi da udeli. Nas su svi, od roditelja, preko učitelja, nastavnika, profesora, čak i šefova, ko je nešto malo i radio u životu, učili da nikada sami sebe ne hvalimo, već da pustimo da to neko drugi učini, za razliku od Prvorođenog.
Stručnjaci kažu da se radi o prepotentnosti i narcisoidnosti koja Prvorođenom ne fali. Neki su skloni tumačenju da oni koji previše hvale sami sebe ne žive život za sebe, jer večito moraju drugima da se dokazuju, poput Prvorođenog. Ali, kome se to Prvorođeni dokazuje? Sebi. Prvorođenom, ili svima nama? Geneza ovog pitanja je duboka, pa i kada je reč o Prvorođenom. Ne treba ići predaleko, na primer u detinjstvo Prvorođenog, već uzeti neki noviji period, otprilike – radikalski. Gospoda letnjeg 1996, neprikosnoveni autoritet za Prvorođenog, izvesni doktor pravnih nauke, postade predsednik opštine Zemun. Rešio je tada, taj doktor pravnih nauka, da sve svoje članove rukovodstva postavi na izvesne rukovodeće funkcije u ovoj opštini, pa i Prvorođenog. Njemu, Prvorođenom, pao je ne baš lak i veoma odgovoran zadatak. Prvorođeni je izabran za direktora jedne sportske sale, odnosno Sportsko-poslovnog centra Pinki u Zemunu. „Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih“, navodi se u zvaničnoj biografiji Prvorođenog koja je bila dostupna na sajtu Vlade Srbije kada je bio premijer. Istina je malo surovija, kada je reč o ovoj „uspešnosti“ Prvorođenog. Uglavnom, Prvorođeni se u Pinkiju zadržao veoma kratko, uveo noćno kupanje, ali nasleđeni problem prokišnjavanja je u amanet prosledio mnogim naslednicima. I pored lavovske borbe, Prvorođeni nije uspeo da ukine kofe od 12 litara koje su visile podno krova i sprečavale da prokišnjavanje ugrozi parket u Pinkiju. Urbana legenda kaže da je doktor pravnih nauka video da nema neke vajde od Prvorođenog, pa ga je katapultirao u radikalnu stranku, a onda i na velika vrata uveo u Vladu i to na mesto ministra informisanja.
I sada se postavlja glavno pitanje – Kako neko, poput Prvorođenog, može da rešava kosovski čvor, a nije bio sposoban da skine kofe sa plafona i reši problem prokišnjavanja sale i pored lavovske borbe. Priznaćete da je ovaj drugi problem mnogo lakše rešiti nego prvi, čak i kada je reč o Prvorođenom. Verovatno da, duboku u sebi, Prvorođeni žali što sada ne rešava problem prokišnjavanja umesto što se bavi krucijalnim stvarima, iako je i za jedno i za drugo potrebna izvesna doza sposobnosti. Sposobnost Prvorođenog u bilo kom segmentu je upitna. U jednom, međutim, Prvorođeni ne krakira. Radi se o besomučnom zamajavanju sopstvenog naroda kojeg Prvorođeni doživljava kao sopstveno vlasništvo.
Prvorođenom je u Minhenu jedan drugi hohštapler, Hašim Tači, u lice rekao da Kosovo neće da krši svoj Ustav i da zbog toga nije formirana Zajednica srpskih opština. Da li je bilo ko u našoj zemlji primetio da je Prvorođeni prekršio Ustav svoje zemlje kada je potpisan Briselski sporazum? Podsećanja radi, ovim Sporazumom Srbi na Kosovu biraju lokalne samouprave po kosovskim zakonima, iako je pre Prvorođenog to rađeno po srpskim. Prvorođeni se lavovski bori sve ove godine za Briselski sporazum, bez ijednog ozbiljnijeg rezultata za srpsku stranu, izuzev ako u srpsku stranu ne svrstava samo Srpsku listu, za koju se pošteno izborio.
Došli smo tako u situaciju da smo kosovski problem prepustili u ruke lavu, i to kakvom lavu – strašnom lavu, Prvorođenom lavu. Naravno da je svaki iole veći napor, lavovska borba za našeg Prvorođenog, pošto 40 i kusur godina ozbiljniji posao nije ni radio.
(Izvinjavam se ako sam u nekoj rečenici propustio da napišem da se radi o Prvorođenom)
#izVucicemose