Nama, srpskim novinarima, morao je da se desi jedan Tim Sebastijan da bismo se vratili u normalu i shvatili da je ovaj čuveni kolega samo radio svoj posao kada je intervjuisao srpsku premijerku Anu Brnabić.
Zašto je takav intervju nemoguće videti na našim televizijama treba pitati sve naše Sarape i Mariće, odnosno sve one fikuse koji glumeći novinare svakodnevno blate našu profesiju i koji imaju priliku da razgovaraju sa Prvorođenim, a ne iskoriste je.
Gospodin Sebastijan se ozbiljno spremio za ovaj intervju, ozbiljnije nego bilo koji srpski novinar. Većina Sarapa i Marića, verovatno, dobije unapred šta treba pitati, kada pitati i kako pitati. Desi se, međutim, da se nekada naleti na neku minu kao što je naleteo naš fikus iz Nemanjine. Fikus se nadao fikusu, ali biva to baš tako u belom svetu. Pitanja su se ređala jedno za drugim, potkrepljena citatima, ulazio je u dijalog, a Ana se borila za vazduh. Mislila je da je i Tim Sebastijan fikus. Znam da možda lupam gluposti, jer odavno nemam tu priliku da postavim bilo kakvo pitanje Prvorođenom i ne znam kako je to stvarno teško, ali primetio sam da on veoma teško prihvata dijalog. Postaviš mu pitanje i ako se usudiš da mu bilo šta smisleno kažeš tokom njegovog odgovora, odmah te „oladi“ kako si nepristojan, kako se nisi naučio vaspitanju itd. Ana, izgleda, nije dobro savladala ovu lekciju, pa je ulazila u raspravu sa gospodinom Sabastijanom, a on ju je tako „oladio“, da je bilo malo i neprijatno za gledati i slušati, jer ona je, ipak, premijerka moje države.
Dok je Sebastijan „rešetao“ premijerku, mediji u vlasništvu konzorcijuma SNS pozeleneli su od muke i krenuli brže, jače, bolje, da je brane iako je ona, po njima, uspešno odigrala svoju rolu. Pokušavala je, u stvari, da spasi svoje postojanje i svoju nebitnost u raspravi sa novinarom koji nije imao respekta prema činjenici da intervjuiše premijerku Srbije. NJegova pitanja su bila briljantna, pogađala su suštinu, i koliko god se to činilo botovskoj imperiji, nisu izvlačena iz konteksta, a premijerka je bila u čudu, jedva čekala da se dokopa neke sigurne zone.
Problem je što je srpska vlast duboko iskopala rovove u srpskoj javnosti i u te rovove mogu da uđu jedino Gordane i Rajke i ostali fikusi. Jednostavno nisu navikli da se susreću sa drugačijim mišljenjima, sa pitanjima koji ne izazivaju nikakvu sumnju i koja vas prosto teraju na hvalospeve sopstvenog rada ili na najgore pljuvanje političkih neistomišljenika. Kako onda odgovoriti na pitanje Tima Sebastijana o odnosu Srbije prema EU, Srebrenici, slobodi medija. Tu nema odgovora. Nekada treba izaći na crtu i progutati knedlu. Ako to ne uradite, ostaćete u sopstvenoj zabludi o bitnosti i značaju koji ne da nemate, nego se ni ne naslućuje.
Odgovorima u ovom intervjuu, srpska premijerka je pokazala da ne treba još puno da se razmišlja, već da joj je vreme da što pre krene u prvu mesnu organizaciju SNS i učlani se. Ne samo ona, nego neka povede i Zorana Radojičića. Ako se sećate, on je onaj uspešni dečiji hirurg i prvi na list SNS za izbore u Beogradu. Kasnije je i izabran za gradonačelnika Beograda, ali je tu funkciju pretvorio, takođe u fikus, a ključeve grada predao Goranu Vesiću, koji je sve samo nije fikus. Na Studiju B čak postoji emisija – Pitajte zamenika gradonačelnika. Sasvim normalno bi bilo da postoji emisija pod nazivom Pitajte gradonačelnika, ali ne, u SNS nomenklaturi zamenik je jači od gradonačelnika. I u toj emisiji nema šanse da se čuje neko pitanje koja istrčava iz SNS matrice.
Ani i Zoranu je, dakle, mesto u SNS. Tamo pripadaju, tu nema dileme. Dele te vrednosti, pristaju da igraju po notama vrhovnog vođe, ne odskaču, ne mešaju se u svoj posao. Fikusomanija u pravom smislu te reči.
Za to vreme Prvorođeni nas ubeđuje da je njegovih pet pojavljivanja na RTS manje od tri pojavljivanja opozicionog lidera Boška Obradovića. Bez da je trepnuo, slagao nas je da je Boško bio više puta od njega u studiju RTS. Sva sreća, pa nismo svi fikusi i proverimo ponekad ono što Prvorođeni predstavi kao vrhunsku istinu. Tokom 2018. godine, Prvorođeni je u studiju RTS bio pet puta – 14. januara, 27. februara, 23. marta, 1. juna i 16. avgusta. U ovu statistiku nisu ušla sva ona vanredna uključenja sa svih mogućih lokacija.
Ovaj tekst je pisan pre nego što je Marić sinoć bio na kanabetu sa Prvorođenim. Ako se nešto desilo, odnosno ako je i ovaj fikus malo zaličio na Tima Sebastijana, najiskrenije se izvinjavam i njemu i srpskoj javnosti, ali to june teško da će nas da mune.
#izVucicemose